Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu konkretno ne opredeljuje ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, s tim što u obrazloženju zahteva ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i koji stoga moraju biti izuzeti iz spisa predmeta i to na nalazu i mišljenju veštaka dr Marije Panić od 30.10.2019. godine i dokazu o alkotestiranju okrivljenog, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovog suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost ovih dokaza, odnosno suprotno kojoj zakonskoj odredbi su navedeni dokazi nezakonito pribavljeni, već zapravo samo osporava ocenu suda o prihvatljivosti ovih dokaza i u vezi sa tim pravilnost činjeničnog stanja koje je utvrđeno od strane suda, isticanjem da se navedeni dokazi ne odnose na sporni događaj od 12.10.2019. godine koji je okrivljenom stavljen na teret uređenim optužnim predlogom javnog tužioca od 14.11.2019. godine i za koji je on oglašen krivim, već su navedeni dokazi izvedeni na okolnost događaja od 13.10.2019. godine koji je okrivljenom bio stavljen na teret prvobitnim optužnim predlogom javnog tužioca.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je sud povredio zakonsku odredbu kojom je predviđeno da sud treba da presudom reši u korist okrivljenog u slučaju kada postoji sumnja u činjenicu od koje zavisi vođenje krivičnog postupka i postojanje obeležja samog krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovog suda predstavljali povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da sud nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni učinio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, te da je sud pogrešno i pristrasno prihvatio iskaz oštećene koja je tokom čitavog postupka menjala svoj iskaz u pogledu toga kako se kritični događaj odigrao i osuđujuću presudu je zasnovao jedino na njenom nedoslednom iskazu, umesto da prihvati celovitu i jedinstvenu odbranu okrivljenog, a što sve u bitnom po nalaženju ovog suda predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ukazivanje na pogrešnu i pristrasnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povrede odredbe člana 16. stav 5. ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne i pristrasne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ognjena Mijatovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić