Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-280/20 od 15.12.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Šidu K-46/20 od 12.06.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Bojan Grubanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim jer je lažnu javnu ispravu upotrebio kao pravu na taj način što je pod dejstvom alkohola upravljao motornim vozilom u Republici Slovačkoj, za šta mu je u Republici Slovačkoj izrečena uslovna osuda. Nakon dostavljanja u Republiku Srbiju isprave sa kojom je zatečen kritičnom prilikom utvrdilo se da je ista lažna, te da je lažnu javnu ispravu okrivljeni upotrebio kao pravu u Republici Slovačkoj, odnosno mesto izvršenja krivičnog dela je Republika Slovačka.

Odredbom člana 8. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično zakonodavstvo Srbije važi za državljanina Srbije i kada u inostranstvu učini koje drugo krivično delo, osim krivičnih dela navedenih u članu 7. ovog Zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili bude izručen Srbiji.

U slučaju iz člana 8. i člana 9. stav 1. Krivičnog zakonika, krivično gonjenje se može preduzeti samo ako se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je ono učinjeno, osim kada postoji odobrenje Republičkog javnog tužioca ili kada je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom (član 10. stav 2. Krivičnog zakonika).

Samim tim, imajući u vidu napred citirane odredbe zakona i činjenicu da je lažna isprava upotrebljena kao prava u Republici Slovačkoj krivično gonjenje se može preduzeti samo ako se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je ono učinjeno. Međutim, u spisima predmeta nema dokaza da je ta činjenica utvrđena.

Mimo postojanja dokaza da se za to krivično delo kažnjava i u zemlji u kojoj je učinjeno gonjenje se može preduzeti i kada postoji odobrenje Republičkog javnog tužioca ili kada je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom. Imajući u vidu da odobrenja Republičkog javnog tužioca nema, odnosno da nije traženo, niti je to potvrđeno međunarodnim ugovorom, samim tim sud je povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja odobrenja nadležnog organa i učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, pa su braniočevi navodi izneti u zahtevu ocenjeni kao osnovani.

Kako je dakle pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, jer nema odobrenja nadležnog organa za krivično gonjenje okrivljenog za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, to je Vrhovni kasacioni sud usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojim se osnovano ukazuje na navedenu bitnu povredu ukinuo pobijane presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić