Istom presudom obavezan je okrivljeni AA da sudu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 2.924,48 dinara, a na ime paušalnog iznosa 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, kao i da Višem javnom tužilaštvu u Nišu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 22.763,79 dinara, kao i iznos od 8.800,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Navedenom presudom okrivljeni AA je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo trgovina utijacem u podstrekavanju iz člana 366. stav 3. u vezi stava 34. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 640/20 od 23.11.2020. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu- Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 br 13/20 od 08.07.2020. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenom AA zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja kazna se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 4 godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a u odnosu na okrivljenog AA otklonjena je i mera bezbednosti vršenja poziva, delatnosti i dužnosti koja je izrečena presudom Višeg suda u Nišu- Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPo4 br 13/20 od 08.07.2020. godine, dok je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije odbijena je kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dobrivoje Perić, zbog bitnih povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim da iz obrazloženja proizilazi da je branilac zahtev podneo i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači ili ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim da iz obrazloženja navedene povrede proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je prema navodima zahteva učinjena na taj način što je u konkretnom slučaju protiv okrivljenog zbog radnji za koje je oglašen krivim u ovom krivičnom postupku, trebalo voditi disciplinski postupak, a ne krivični postupak, iz čega proizlazi da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni ili objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o povredi radne obaveze koja bi povlačila disciplinsku odgovornost, već o radnjama koje predstavljaju zloupotrebu u službi i podrazumevaju veći stepen odgovornosti nego što je disciplinska (strana 4 stav 1 drugostepene odluke), koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 492. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva navedena je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali kako zahtev ne sadrži obrazloženje u čemu se sastoji prekoračenje optužbe, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu istaknute povrede zakona, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić