Kzz 336/2023 pogrešna primena zakona

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 336/2023
23.05.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Milene Rašić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Aleksandra Dimitrijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 686/20 od 12.01.2023. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 31/23 od 10.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 23.05.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Dimitrijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 686/20 od 12.01.2023. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 31/23 od 10.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici K 686/20 od 12.01.2023. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je obavezan da plati u korist budžetskih sredstava Republike Srbije u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, te je određeno da će sud, u slučaju da okrivljeni ne plati novčanu kaznu u navedenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. ZKP, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Odlučeno je da troškovi punomoćnika maloletnog oštećenog BB padaju na teret budžeta Republike Srbije, prema posebnoj odluci, u smislu člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Oštećeni BB je sa imovinskopravnim zahtevom upućen na parnicu, u smislu člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 31/23 od 10.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Dimitrijević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan. Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud činjenični opis događaja iz izreke prvostepene presude pogrešno podveo pod pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz člana 137. stav 1. KZ, te da bi okrivljeni, eventualno, mogao krivično da odgovara samo za udarce koje je naneo oštećenom, odnosno za krivično delo laka telesna povreda. Ovakav stav odbrana obrazlaže navodima da je okrivljeni u konkretnoj situaciji reagovao u afektu, kako bi zaštitio svoje dete od drugog vršnjaka za koga zna da je sklon agresiji i vršenju nasilja, tako da nečovečnog i ponižavajućeg postupanja okrivljenog u konkretnom slučaju nema, pri čemu je jedini zaštitni objekt, koji je povređen, bilo telo oštećenog, a ne i neka sloboda ili pravo čoveka i građanina, iz kog razloga se, prema stavu odbrane, u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ.

Okolnosti iznete u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog AA isticala je i u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 2. u stavu 6. i strani 3. u stavu 1. dao dovoljne i jasne razloge (prihvatajući razloge suda iznete na strani 8. u stavu 2. i na strani 9. u stavu 1. prvostepene presude), koje Vrhovni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje. Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da se kod ovog krivičnog dela radnja izvršenja posmatra u svakom konkretnom slučaju.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić