Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 147/21 od 22.02.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene AA i njenog branioca, pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 72/19 od 04.11.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem K Po4 72/19 od 18.11.2020. godine, potvrđena.

Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 147/21 od 22.02.2021. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Mila Janković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u celosti ili delimično ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje drugostepenom sudu, ili da istu preinači u celini ili delimično, tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljene AA.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.

Branilac okrivljene AA u zahtevu navodi, da se prvostepena i drugostepena presuda u ovom krivičnom postupku zasnivaju na presudi SPK Po4 34/18 od 31.01.2018. godine kojom je pravnosnažno osuđen okrivljeni BB za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, na kom dokazu se presuda ne može zasnivati, pa su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanim pred Višim sudom u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u predmetu K Po4 72/19 od 04.11.2020. godine, u nastavku dokaznog postupka, doneto rešenje i izvršen uvid u između ostalog presudu kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela za okrivljenog BB SPK Po4 34/18 od 31.01.2018. godine, kojim je ovaj okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ.

Presuda kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela za okrivljenog BB je izvedena kao dokaz u toku prvostepenog postupka i bio je predmet ocene od strane prvostepenog suda, ali samo u pogledu formalnih uslova vezanih za navedenu presudu, odnosno da li je ista sačinjena od strane za to nadležnih organa, u čiju verodostojnost nije bilo sumnje. Iz navedene presude je od strane nižestepenih sudova utvrđeno da je okrivljeni BB zaključio sporazum o priznanju krivičnih dela, da je oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora.

Na osnovu navedene presude, koja je označena kao nezakonit dokaz od strane branioca okrivljene AA u podnetom zahtevu, nisu utvrđivane činjenice vezane za postojanje, odnosno nepostojanje krivičnog dela koje je okrivljenoj AA stavljeno na teret, zbog čega navedena presuda u tom smislu ne predstavlja nezakonit dokaz, a kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ove okrivljene ukazuje.

Branilac okrivljene AA u zahtevu navodi, da se prvostepena i drugostepena presuda u ovom krivičnom postupku zasnivaju na zapisniku o glavnom pretresu K Po4 75/18 od 15.10.2018. godine, na kojem je saslušan u drugom krivičnom predmetu okrivljeni VV, kao i na presudi SPK Po4 75/18 od 15.10.2018. godine kojom je okrivljeni VV pravnosnažno osuđen za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, na kojim dokazima se presuda ne može zasnivati, zbog čega su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, branilac okrivljene isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da je prema okrivljenom VV doneta presuda u redovnom krivičnom postupku i da su navedeni dokazi izvedeni u svemu u skladu sa odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP (strana 3 stav 6 i 7 i strana 4 stav 1, 2, 3 i 4 drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene AA, kao razlog za podnošenje zahteva navodi da kritičnom prilikom okrivljena nije imala prethodni dogovor sa okrivljenim VV, a da svest, volja, motiv i namera okrivljene nisu bili da izvrši krivično delo, zbog čega je protiv nje trebalo voditi prekršajni postupak, i da nema dokaza da je izvršila krivično delo, na koji način po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda branilac u zahtevu polemiše sa činjeničnim utvrđenjem suda, što ne može biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog i njegovog branioca, zbog čega se ovaj sud u iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                       Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić