Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 44/21 od 15.03.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljene BB, advokata Dragiše Radovanovića i Ivana Maksimovića i branioca okrivljenih AA i VV advokata Radomira Jovanovića i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K 184/20 od 17.12.2020. godine.

Branilac okrivljenog AA, advokat Radomir Jovanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kom se ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava iskaz unuka okrivljene BB - svedoka GG od 15.07.2020. godine koji je pročitan tokom ponovnog suđenja na glavnom pretresu od 02.12.2020. godine, iako svedok kao srodnik okrivljene po krvi u pravoj liniji (član 94. stav 1. ZKP) uopšte nije pozvan na glavni pretres. Na navedeni način prvostepeni sud je prema navodima zahteva, postupio suprotno odredbi člana 406. stav 2. ZKP te je stoga prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP s obzirom na to da je isključivo zasnovana na iskazu navedenog svedoka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Stoje navodi zahteva da je prvostepeni sud nakon ukidanja presude K 286/19 od 15.07.2020. godine, tokom ponovnog suđenja, u dokaznom postupku na glavnom pretresu od 02.12.2020. godine, pročitao iskaz svedoka GG sa glavnog pretresa od 15.07.2020. godine, suprotno odredbi člana 406. stav 2. ZKP. Međutim, na ovaj način prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je apsolutnog karaktera i dovela bi do ukidanja prvostepene presude kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu branioca okrivljenog. Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osima ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepena presuda ne zasniva samo na iskazu svedoka GG, već i na drugim dokazima izvedenim tokom postupka, konkretno iskazima BB i AA pa su stoga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu odredabe krivičnog postupka člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovan je i u delu u kom se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ukazuje da u izreci prvostepene presude nisu navedena sva zakonom propisana bitna obeležja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ i to konkretno u pogledu radnje izvršenja budući da se u izreci nakon navoda „Je..m ti sestru i majku, sada ćeš da vidiš“, dalje ne navodi da je okrivljeni AA takvom radnjom „uvredio“ već izvršio „atak na čast i ugled“.

Članom 170. stav 1. KZ propisano je da krivično delo uvrede čini onaj ko uvredi drugog.

Iz izreke pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kuršumliji K 184/20 od 17.12.2020. godine, proizilazi da je u mestu i na vreme bliže opisanim u izreci presude, okrivljeni AA, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, uvredio privatnu tužilju BB na taj način što joj se bez ikakvog povoda i razloga, obratio rečima „Je..m ti sestru i majku, sada ćeš ti da vidiš“, kojom radnjom je izvršio atak na čast i ugled privatne tužilje, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ te su suprotni navodi branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić