Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Vasić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Vasić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ. Prema navodima zahteva, sud je suprotno odredbi člana 54. stav 3. KZ, prilikom odmeravanja kazne, okrivljenom kao otežavajuću okolnost uzeo obeležje krivičnog dela odnosno „objektivnu težinu učinjenog krivičnog dela“.

Iznete navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA osuđen za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno, ili na drugi način povredi zakon kod izricanja krivične sankcije.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Odredbom člana 121. stav 2. KZ propisano je da će se kaznom zatvora od jedne do osam godina kazniti ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud okrivljenom AA kaznu zatvora odmerio u granicama koje su propisane za krivično delo iz člana 121. stav 2. KZ u vezi stava 1. KZ imajući u vidu svrhu kažnjavanja i okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti) i kao otežavajuću okolnost cenio objektivnu težinu učinjenog krivičnog dela, što nije obeležje krivičnog dela iz člana 121. KZ, kako to branilac u zahtevu neosnovano ističe, već je reč o jačini povrede zaštićenog dobra što je okolnost koju sud, u skladu sa članom 54. stav 1. KZ, može uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne.

Shodno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prilikom odmeravanja kazni okrivljenom AA krivični zakon pravilno primenjen, pa su suprotni navodi zahteva njegovog branioca, advokata Miloša Vasića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje i ocenu preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti obzirom da branilac okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, dok suštinski, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Vasića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić