Drugim stavom izreke ove presude, okrivljeni Novica Elek je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika i u ovom delu je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećena AA je sa imovinskopravnim zahtevom u celini upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 208/21 od 17.03.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog Novice Eleka, advokata Miloša Mršovića i Dalibora Katančevića, u pogledu pravne kvalifikacije dela i usvajanjem žalbe javnog tužioca u pogledu odluke o kazni, preinačena je prvostepena presuda pa su protivpravne radnje okrivljenog opisane u stavu prvom izreke za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika pa su okrivljenom za navedena krivična dela najpre utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, a zatim je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru, kako je to navedeno u izreci presude. Žalba javnog tužioca u preostalom delu i žalbe branilaca okrivljenog Novice Eleka, advokata Miloša Mršovića i Dalibora Katančevića u preostalom delu, kao i žalba okrivljenog Novice Eleka i njegovih branilaca, advokata Vojislava Babića i Veljka Delibašića, odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Novice Eleka, advokat Dalibor Katančević (iako navodi da zahtev podnosi protiv drugostepene presude, iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet protiv obe nižestepene presude), zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 9) i 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ali drugom veću. Predložio je da bude obavešten o sednici veća.

- branilac okrivljenog Novice Eleka, advokat Miloš Mršović zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine u celini ili delimično pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje sa predlogom da se novi pretres održi pred izmenjenim većem ili da pobijane presude delimično ili u celini preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Novice Eleka, advokata Miloša Mršovića i Dalibora Katančevića, su neosnovani.

Neosnovano branilac okrivljenog Novice Eleka, advokat Dalibor Katančević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP navođenjem da je okrivljeni Novica Elek prvostepenom presudom pravnosnažno oglašen krivim, između ostalog, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje, prema stavu branioca, nije dozvoljena ekstradicija odnosno u tom smislu nije postojalo odobrenje nadležnog organa - Ministarstva pravde Republike Makedonije, niti je u odnosu na to delo pribavljena naknadna saglasnost zamoljene države.

Protiv okrivljenog Novice Eleka, koji se nalazio u bekstvu je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kpp 311/16 od 22.09.2016. godine određen pritvor i naređeno izdavanje poternice, u postupku koji se protiv okrivljenog vodio pred tim sudom, zbog postojanja osnovane sumnje da je dana 02.04.2016. godine izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Ministarstvo pravde Republike Srbije, Sektor za međunarodnu pravnu pomoć broj 713-01-04577/2017-08 od 11.06.2018. godine, pozivajući se na rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kpp 311/16 (kojim je prema okrivljenom određen pritvor i naređeno izdavanje poternice), obavestilo je taj sud da je nakon davanja saglasnosti Interpolu Beograd za raspisivanje međunarodne poternice za okrivljenim Novicom Elek, okrivljeni lišen slobode u Republici Makedoniji i izručen iz Republike Makedonije u Republiku Srbiju dana 11.05.2018. godine, pri čemu se saglasio sa pojednostavljenim postupkom izručenja radi dovršenja krivičnih postupaka koji se protiv njega vode pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu i pred Višim sudom u Beogradu.

Pored ovoga, iz spisa proizilazi da je u toku istražnog postupka, koji je zbog predmetnih krivičnih dela protiv okrivljenog vođen pred Trećim OJT u Beogradu, krivični zakon izmenjen Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 koji se primenjuje od 01.06.2017. godine). Ovim izmenama, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, propisana je kazna zatvora od dve do dvanaest godina, pa je imajući u vidu zaprećenu kaznu, a shodno članu 23. Zakona o uređenju sudova, u odnosu na ovo krivično delo zasnovana nadležnost Višeg suda u Beogradu, kao stvarno nadležnog suda. Shodno tome, Treće OJT u Beogradu je, po donošenju naredbe o završetku istrage, dopisom Kt 1291/16 od 11.04.2018. godine, dostavilo na nadležnost celokupne spise predmeta Višem sudu u Beogradu, radi sprovođenja jedinstvenog postupka prema okrivljenom Novici Eleku, i to kako zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je nadležan taj sud, tako i zbog krivičnih dela iz njihove nadležnosti - iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika i iz člana 132. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u smislu odredbe člana 30. stav 3. ZKP, imajući u vidu da se radi o istom životnom događaju i krivičnim delima u sticaju.

Nakon ovoga, od strane Višeg javnog tužioca u Beogradu protiv okrivljenog Novice Eleka doneta je naredba o sprovođenju istrage, zbog istih krivičnih dela, a zatim i podignuta optužnica Kti 257/18, Kto 271/18 od 24.05.2018. godine, koja je u dva navrata izmenjena, pa je nakon sprovedenog postuka pred Višim sudom u Beogradu, doneta je presuda K 330/20 od 25.12.2020. godine, kojom je okrivljeni Novica Elek oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, izvršenih 02.04.2016. godine, dok je zbog krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika, oslobođen od optužbe.

Samim tim, neosnovani su navodi branioca – da krivična dela za koja je protiv okrivljenog vođen krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K 330/20, konkretno krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, nije krivično delo za koje je prema okrivljenom rešenjem Osnovnog suda u Skoplju Ks 66/18 od 04.05.2018. godine dozvoljena ekstradicija iz Republike Makedonije u Republiku Srbiju.

Ovo stoga, što je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okrivljeni Novica Elek, protiv koga se u Republici Srbiji pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu, a zatim pred Višim sudom u Beogradu, vodio krivični postupak zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, izručen Republici Srbiji od strane Ministarstva pravde Republike Makedonije upravo zbog izvršenja tih krivičnih dela, povodom raspisane poternice i rešenja o određivanju pritvora donetog od strane Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kpp 311/16 od 22.09.2016. godine, pa kako je izručenje u svemu obavljeno u skladu sa zakonom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, advokata Dalibora Katančevića, u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda, ocenjen je kao neosnovan.

Neosnovano isti branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. S tim u vezi branilac navodi da je prvo prvostepeni sud izmenio činjenični opis iz optužnog akta i time povredio objektivni identitet optuženja, navođenjem u izreci presude da je okrivljeni „preturao“ po torbi oštećene i da je pištolj prislonio na „farmerice“ oštećene, iako je prema dispozitivu optužnog akta, okrivljeni po torbi oštećene „pretresao“, a pištolj prislonio na „butinu“ oštećene. Istu povredu postupka, prema stavu odbrane, nakon toga čini i drugostepeni sud na taj način što okrivljenog oglašava krivim za teže krivično delo od onog za koje je optužen. U tom smislu branilac navodi da je izmenjenom optužnicom nadležnog javnog tužioca okrivljenom stavljeno na teret izvršenje kvalifikovanog oblika krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, koje podrazumeva nehatno nanošenje teške telesne povrede, a drugostepeni sud je preinačivši prvostepenu presudu, u pogledu pravne kvalifikacije dela, okrivljenog oglasio krivim za umišljajno krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da, izmenom činjeničnog opisa krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim na koju ukazuje branilac, prvostepeni sud, a zatim ni drugostepeni sud prilikom izmene pravne ocene inkriminisanih radnji okrivljenog u odnosu na krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, nije prekoračio optužbu na štetu okrivljenog kada ga je oglasio krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika.

Izmenjenim optužnim aktom Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 271/18 od 09.10.2019. godine okrivljenom Novici Eleku stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Prvostepeni sud je prilikom presuđenja, neznatnom izmenom, i to u pogledu okolnosti koje ne predstavljaju bitna obeležja krivičnih dela u pitanju, samo uskladio činjenični opis krivičnih dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se u okviru optužnog akta javnog tužioca, dok su bitna obeležja bića krivičnih dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci prvostepene presude, a okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog.

Prvostepenu presudu je u postupku po redovnom pravnom leku preinačio drugostepeni sud, u pogledu odluke o kazni i u pogledu pravne kvalifikacije dela, pa su protivpravne radnje okrivljenog, koje se odnose na krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu, potvrđena.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izmenom činjeničnog opisa krivičnih dela iz optužnog akta javnog tužioca od strane prvostepenog suda, nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Novice Eleka, jer su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnih dela, za koja je oglašen krivim, ista i u optužnom aktu tužioca i izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnici tužioca.

Drugostepeni sud, prihvatajući u potpunosti činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, nalazi da radnje okrivljenog ne predstavljaju krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, već krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, upodobljavajući činjenično stanje utvrđeno na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, svom zaključku - da iz radnji okrivljenog opisanih u optužnom aktu odnosno izreci prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni i u odnosu na težu posledicu tj. nastupanje teške telesne povrede kod oštećene postupao sa umišljajem.

Kako sud nije vezan predlogom javnog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije inkriminisane radnje (član 420. stav 2. ZKP), već samo činjeničnim opisom radnje izvršenja u optužnom aktu, a ista, kako je već rečeno, prvostepenom presudom nije izmenjena u pogledu bitnih obeležja dela, to ni kvalifikacijom dela okrivljenog, sa jednog težeg krivičnog dela (u smislu zaprećene kazne), na dva lakša krivična dela na šta ukazuje i branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pozivajući se na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1081/2015, a na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u toj presudi, na način kako je to učinio drugostepeni sud, nije prekoračena optužba.

Imajući u vidu da je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih, pored ostalog, proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se na ovaj način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U vezi sa ovom povredom postupka, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navođenjem da je donošenjem, u ponovnom postupku, presude po podnetom redovnom pravnom leku povređena odredba člana 453. ZKP, odnosno postupljeno je suprotno zabrani reformatio in peius. Prema navodima branioca drugostepeni sud je, u ponovnom postupku, isključivo usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika i okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja je okrivljenom utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, na koji način je okrivljenom povećao kaznu zatvora izrečenu u prvostepenom postupku kojom je okrivljeni zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, a koja je prema stavu branioca obavezivala drugostepeni sud svojom visinom. U vezi sa tim branilac dalje navodi da je dejstvo instituta reformatio in peius apsolutno, što znači da sud rešavajući po pravnom leku uloženom u korist okrivljenog ne sme doneti odluku koja bi na bilo koji način išla na štetu okrivljenog zbog čega je u postupku po pravnom leku donja granica promene položaja okrivljenog napadnuta presuda, što se odnosi i na činjenično stanje i na pravnu kvalifikaciju. Zbog navedenog po mišljenju branioca proizilazi da je okrivljeni doveden u nepovoljniji položaj usvajanjem žalbi izjavljenih u korist okrivljenog, jer je okrivljeni umesto zbog jednog dela – iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika (za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine), oglašen krivim zbog dva krivična dela - iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, imajući pri tome posebno u vidu da se javni tužilac u odnosu na pravnu kvalifikaciju krivičnih dela iz osuđujućeg dela presude, nikada nije žalio.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz stanja u spisima proizilazi da je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu ukinuta ranija prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu K 320/18 od 06.11.2019. godine, kojom su okrivljenom utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika, u trajanju od 3 godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u trajanju od 2 godine i isti je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Nakon toga, u ponovljenom postupku, Viši sud u Beogradu je presudom K 330/20 od 25.12.2020. godine, doneo identičnu odluku o krivičnoj sankciji, kao i u ranijem postupku.

Ova presuda je delimičnim usvajanjem žalbi branilaca, u pogledu pravne kvalifikacije i usvajanjem žalbe javnog tužioca i po službenoj dužnosti, u pogledu odluke o kazni, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 208/21 od 17.03.2022. godine, tako što su protivpravne radnje okrivljenog opisane u osuđujućem delu presude pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja su okrivljenom utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljenom utvrđena pojedinačna kazna zatvora u trajanju od 3 godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Iz stanja u spisima takođe proizilazi da je javni tužilac izjavio žalbe gotovo identične sadržine protiv obe prvostepene presude, i to u odnosu na oslobađajući deo presuda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, dok je u odnosu na osuđujući deo presuda, žalbu izjavio zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da drugostepeni sud okrivljenog Novicu Eleka zbog krivičnih dela za koja je oglašen krivim, osudi na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postoji kada se presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji izmeni na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog (član 453. ZKP). Da je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog smatra se i situacija kada je izjavljena žalba na štetu okrivljenog, ali ne u tom pravcu.

U konkretnom slučaju javni tužilac nije označio povredu krivičnog zakona – pogrešnu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, kao razlog pobijanja prvostepene presude u osuđujućem delu, ali se u odnosu na krivična dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, žalio zbog odluke o krivičnoj sankciji i u žalbenom predlogu predložio da drugostepeni sud sam presudi i okrivljenog za ta dela osudi na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju.

Sledstveno svemu navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud bio ovlašćen da u konkretnoj situaciji, imajući u vidu odredbe Krivičnog zakonika, a posebno one koje se odnose na zaprećenu kaznu za krivična dela u pitanju odnosno propisani minimum i maksimum kazne za ta krivična dela, prvostepenu presudu, shodno članu 420. ZKP izmeni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i okrivljenog umesto za jedno teže krivično delo osudi za dva lakša krivična dela, o čemu je napred bilo reči.

Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz svega navedenog, proizilazi da je drugostepeni sud, kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji doneta po izjavljenoj žalbi javnog tužioca, bio ovlašćen da prvostepenu presudu izmeni na štetu okrivljenog. Ovo stoga, što žalba javnog tužioca izjavljena protiv prvostepene presude u ponovljenom postupku (ali i u ranijem postupku), ne sadrži ograničenje u pogledu visine kazne zatvora koju treba izreći okrivljenom.

Suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog Novice Eleka, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepenom odlukom nije prekršena zabrana iz člana 453. ZKP, te samim tim nije učinjena ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je sud u pogledu pravne ocene, a tako i krivične sankcije, okončao krivični postupak pravilnom primenom odredaba krivičnog zakona.

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su donošenjem pravnosnažnih presuda učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, obzirom da jedna radnja, a kako je opisano u izreci presude ne može predstavljati radnju izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici. Imajući u vidu prirodu ovog krivičnog dela, radnju izvršenja predstavlja primena nasilja, iznošenje pretnji, drsko i bezobzirno ponašanje, dok je ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja, posledica, u vidu konkretne opasnosti koja traje kraće ili duže vreme, i po pravilu nije dovoljno da se radnja izvršenja preduzima u jednokratnom događaju. U konkretnom slučaju se radilo o jednokratnom i kratkotrajnom delovanju, bez kontinuiteta delovanja, zbog čega, po stavu odbrane, radnja okrivljenog ne može biti kvalifikovana kao radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici. Ovo stoga, što je u zakonskom opisu ovog krivičnog dela, trajnim glagolom opisana posledica krivičnog dela, pa branilac ukazuje i na pogrešnu primenu odredbe člana 112. stav 30. Krivičnog zakonika koja se odnosi na slučaj kada je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika, radi se o takozvanoj „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. Krivičnog zakonika – primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje, čime učinilac ugrožava (trajno) spokojstvo, telesni integritet ili/i duševno stanje oštećenog.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja je dakle definisana posledicom, određena je trajnim glagolom, pa se, u smislu odredbe člana 112. stav 30. Krivičnog zakonika, smatra da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Shodno tome, okrivljeni je suprotno navodima zahteva, na način opisan u izreci prvostepene presude, radnjama izvršenim u jednom događaju dana 02.04.2016. godine – primenom nasilja ugrozio telesni integritet člana svoje porodice – bivše supruge, a pri tome je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan dela i da je isto zabranjeno, a čije izvršenje je hteo, i pri tome ostvario sva zakonska obeležja kako objektivna tako i subjektivna krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnom presudom nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, obzirom da je drugostepeni sud u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, vodeći pri tome računa i o pravilnoj primeni člana 5. Krivičnog zakonika, budući da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja tog krivičnog dela, zbog kojeg je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Novice Eleka, advokat Dalibor Katančević osporava činjenična utvrđenja suda u pogledu postojanja krivičnog dela iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i iznosi sopstveno mišljenje da u pogledu ovog dela izreka presude i ne postoji, čime ukazuje na povredu člana 440. ZKP. Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, povreda člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Kada je u pitanju zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Novice Eleka, advokata Miloša Mršovića, isti je podnet zbog bitne povrede odredabe odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Navodima zahteva, branilac ističe da su sudije Dragan Ćesarović i Nada Hadži Perić, kao članovi veća učestvovali u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2525/20 od 26.11.2020. godine, a sudija Dragan Ćesarović, takođe kao član veća i u donošenju rešenja istog suda Kž2 2314/20 od 28.10.2020. godine, kojim rešenjima su odbijene žalbe branilaca okrivljenog izjavljene protiv rešenja prvostepenog suda o produženju pritvora prema okrivljenom, da bi nakon toga ove sudije i to Nada Hadži Perić, kao predsednik veća, a Dragan Ćesarović, kao član veća, učestvovale u donošenju pobijane drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikcije i odluke o krivičnoj sankciji pa su okrivljenom, za svako od krivičnih dela za koje je oglašen krivim, utvrđene neopravdano visoke pojedinačne kazne zatvora i sledstveno tome jedinstvena kazna zatvora povećana za 1 godinu i 6 meseci. Prema stavu branioca, imenovane sudije su morale biti izuzete prilikom donošenja meritorne odluke po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miloša Mršovića se po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije, koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudija u donošenju odluke o meri obezbeđenja prisustva - pritvoru, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Suprotno navodima zahteva - da je kod sudija Dragana Ćesarovića i Nade Hadži Perić, koji su odlučivali u krivičnom postupku o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom Novici Eleku, a zatim u krivičnom postupku u kome je doneta meritorna odluka, stvoreno „predubeđenje“, kako u odnosu na krivično delo tako i u odnosu na ovog okrivljenog, koje je takvog kvaliteta i značaja da treba isključiti učešće ovih sudija u donošenju meritorne odluke u tom istom predmetu, po nalaženju ovog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o merama obezbeđenja prisustva prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 Po1 9/21 od 24.06.2021. godine, odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog BB, izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je prema okrivljenom za još 30 dana produžen pritvor iz razloga predviđenih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Uvidom u navedena rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2525/20 od 26.11.2020. godine i Kž2 2314/20 od 28.10.2020. godine utvrđeno je da se prilikom odlučivanja i donošenja navedenih rešenja sud nije bavio opravdanom sumnjom, niti ocenom dovoljnosti dokaza niti se upuštao u pitanje krivice okrivljenog, već samo osnovanom sumnjom u smislu člana 211. stav 1. ZKP i razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija prethodno u krivičnom postupku donosio odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, opravdava strah da nije nepristrasan. Ono što je važno su opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33, Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015. godine - Predstavka broj 68955/11)).

Iz navedenog, dakle proizilazi da po pravilu učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće, zavisi od toga, da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da su sudije Dragan Ćesarović i Nada Hadži Perić, bile u sastavu veća drugostepenog suda, koje je u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni preinačilo prvostepenu presudu i okrivljenog osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora koja je za jednu godinu i šest meseci duža od kazne zatvora na koju je osuđen prvostepenom presudom, a da su prethodno jednom (sudija Nada Hadži Perić) odnosno dva puta (sudija Dragan Ćesarović) učestvovali u veću koje je odlučivalo o žalbama izjavljenim protiv rešenja o određivanju pritvora prema okrivljenom Novici Eleku, u kom slučaju su žalbe na rešenja o pritvoru odbijene, a u kom odlučivanju se nisu bavili pitanjem krivice okrivljenog, već postojanjem razloga za produženje mere pritvora, i to posebno okolnostima koje ukazuju da će se okrivljeni ukoliko bude pušten na slobodu kriti ili dati u bekstvo i na taj način ponovo postati nedostupan pravosudnim organima odnosno da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovih sudija kod meritornog odlučivanja, konkretno kod donošenja pobijane drugostepene presude.

Zbog svega navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažnom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog Novice Eleka, advokata Miloša Mršovića.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                   Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić