Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da izreka presude ne sadrži bitne elemente krivičnog dela, obzirom da ne sadrži sve elemente krivice. Naime, u konkretnom slučaju, protivpravnost kao obavezni element nije naveden, ni u optuženju, ni u izreci presude.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci presude, proizlazi da je okrivljeni u vreme, mestu, i na način bliže opredeljen u istoj, u stanju uračunljivosti, upravljajući putničkim motornim vozilom marke „Renault ...“ registarskih oznaka ..., ne pridržavajući se saobraćajnih propisa ugrozio bezbednost javnog saobraćaja i doveo u opasnost život i telo ljudi, tako što je postupio suprotno odredbi člana 47. stav 5. Zakona o bezbenosti saobraćaja na putevima, svestan da usled takvih propusta može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život ili telo ljudi, ali olako držao da posledica neće nastupiti ili da će je moći sprečiti, ... Iz činjeničnog opisa izreke pobijane presude, a nasuprot navodima zahteva, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kako objektivna tako i subjektivna, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pored ostalih i protivpravnost, imajući u vidu pre svega činjenicu da je u izreci navedno da je okrivljeni postupao suprotno odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na koji način je ista i opisana. Samim tim neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi i da u izreci presude nije pravilno označena povreda ZOBS-a, te u vezi sa tim citira odredbu člana 47. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Na navedenu povredu zakona, sa istim obrazloženjem, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani dva, stav pet, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Takođe, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 507. ZKP, navodima da je branilac okrivljenog AA obavestio sud da nije u mogućnosti da pristupi na zakazani glavni pretres 11.01.2022. godine, a da navedeni podnesak, sud nije uzeo u obzir, već je održao glavni pretres i onemogućio okrivljenom i braniocu da daju završnu reč. Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 511. ZKP, navodima da ni drugostepeni sud nije obavestio okrivljenog i branioca o sednici veća, već je održao sednicu bez njihovog prisustva.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi sopstvene činjenične zaključke vezane za uzrok nastanka saobraćajne nezgode, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih pobijanim presudama, na koji način osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima okrivljenog u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, niti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3), 507. i 511. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić