Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene Tatjane Franović Mihailović, advokat Aleksandar Marković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Tatjane Franović Mihailović, je neosnovan.

Navodima podnetog zahteva branioca okrivljene ističe se da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je sud povredio objektivni identitet optužbe i presude, na taj način što je u izreci presude delatnost okrivljene povećana za duži period, s obzirom da je optužnim aktom navedeno da je period izvršenja krivičnog dela od 05.02.2004. godine do 11.04.2008. godine, dok je izrekom prvostepene presude navedeno da se radi o protivpravnim radnjama izvršenim u periodu od 05.02.2009. godine do 13.02.2009. godine.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene Tatjane Franović Mihailović isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3. u petom i šestom stavu i na strani 4. u prvom stavu, izneo jasne i dovoljne razloge, za svoj zaključak da prvostepenom presudom nije prekoračena optužba, imajući u vidu da je tačkom 15. optužnice obuhvaćena i delatnost okrivljene preduzeta 13.02.2009. godine, koje u svemu kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela prevara u produženom trajanju iz člana 208. stav 4. u vezi člana 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljena oglašena krivom, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U podnetom zahtevu, branilac kao razlog podnošenja istog, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, istaknutu povredu zakona branilac obrazlaže osporavanjem ocene iskaza oštećenog AA i iznošenjem sopstvenog zaključka da se pravnosnažna presuda zasniva na njegovom lažnom svedočenju, što predstavlja povredu člana 440. u vezi člana 16. ZKP.

Na povredu ovih odredaba, branilac ukazuje i ostalim navodima zahteva, kojima osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane suda i iznosi sopstvenu analizu i ocenu istih, kao i sopstveno viđenje činjenica koje proizilaze iz tih dokaza, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda, osporavajući na taj način činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.

Pored ovoga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja takođe predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, ali istu obrazlaže polemisanjem sa utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima na strani okrivljene, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Nadalje, navodi zahteva branioca okrivljene odnose se i na odluku o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu, što bi predstavljalo zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti - povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP. Međutim, kako iznetim navodima branilac ne ukazuje na povredu nekog prava prilikom primene odredaba o imovinskopravnom zahtevu, već polemiše sa okolnostima koje je sud morao imati u vidu prilikom donošenja odluke to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja činjenično, a ne pravno pitanje, dakle povredu člana 440. ZKP.

Kako povrede članova 16., 440. i 441. stav 1. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, koji po svojoj sadržini predstavljaju povrede navedenih članova, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić