Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 255/20 od 18.12.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Lepojević, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati Višem sudu u Kragujevcu na ponovni postupak po žalbi.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA, ističe da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti sa obrazloženjem da su nižestepeni sudovi zauzeli stav da je okrivljeni u odnosu na težu posledicu – laku telesnu povredu, krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, postupao sa direktnim umišljajem, što je u suprotnosti sa odredbom člana 27. KZ, kojim je propisano da kada iz krivičnog dela proizađe teža posledica, zbog koje zakon propisuje težu kaznu za to delo, ta se kazna može izreći samo ako je učinilac postupao iz nehata, a i sa umišljajem, ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. Iz iznetih razloga, prema stavu odbrane, pogrešan je pravni stav nižestepenih sudova da teža posledica u ovom slučaju može biti učinjena sa direktnim umišljajem.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, izložene navode zahteva, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Kragujevcu, kao drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, o čemu je na strani 4, u stavu 4. obrazloženja svoje presude Kž1 255/20 od 18.12.2020. godine, dao jasne i dovoljne razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i ovaj sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud, ocenjuje neosnovanim navode zahteva branioca okrivljenog AA, da su pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić