Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 10/15 od 06.11.2015. godine, usvajanjem žalbe Tužioca za organizovani kriminal, preinačena je presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.PO1. broj 23/14 od 17.03.2015. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, pored ostalog, okrivljene, Blagoja Jakšića i Ljubomira Biševca oglasio krivim, i to stavom I izreke okrivljenog Ljubomira Biševca zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 34. KZ, a stavom II izreke okrivljenog Blagoja Jakšića zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Za navedena krivična dela, okrivljeni su osuđeni i to okrivljeni Blagoje Jakšić na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.09.2011. godine do 08.03.2012. godine a okrivljeni Ljubomir Biševac na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.10.2011. godine do 18.10.2011. godine.

Istom presudom, na osnovu člana 85. KZ, okrivljenom Blagoju Jakšiću izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa (tužilačko i sudijsko) u trajanju od dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude a na osnovu odredaba člana 91. i 92. KZ od okrivljenog Ljubomira Biševca oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 34. KZ u iznosu od 20.040.000,00 dinara i isti je obavezan da navedeni iznos isplati budžetu Republike Srbije u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Istovremeno, na osnovu člana 262. stav 2. ZKP, okrivljeni Blagoje Jakšić i Ljubomir Biševac su, pored ostalih okrivljenih, obavezani da sudu naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 2/16 od 12.05.2016. godine, pored ostalog, usvajanjem žalbi okrivljenog Blagoja Jakšića i njegovih branilaca, advokata Zorana Perovića, Tatjane Jovanović, Nemanje Jolovića i Željka Damjanovića, te okrivljenog Ljubomira Biševca i njegovog branioca, Zorana Jakovljevića, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 PO1 broj 10/15 od 06.11.2015. godine i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine, usvajanjem žalbe tužioca za organizovani kriminal, preinačena je presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu KPO1 broj 23/14 od 17.03.2015. godine, tako što su, pored ostalog, okrivljeni Blagoje Jakšić i Ljubomir Biševac oglašeni krivim, i to stavom I izreke, okrivljeni Ljubomir Biševac zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 34. KZ a okrivljeni Blagoje Jakšić zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Za ova dela okrivljeni su primenom odredaba članova 4, 42, 43, 45, 54. i 63. KZ osuđeni, i to okrivljeni Blagoje Jakšić na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.09.2011. godine do 08.03.2012. godine a okrivljeni Ljubomir Biševac na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.10.2011. godine do 18.10.2011. godine.

Istom presudom, na osnovu člana 85. KZ, okrivljenom Blagoju Jakšiću izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa (tužilačko i sudijsko) u trajanju do dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, a na osnovu člana 91. i 92. KZ, od okrivljenog Ljubomira Biševca oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 20.040.000,00 dinara i isti je obavezan da ovaj iznos isplati budžetu Republike Srbije u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Istovremeno, na osnovu člana 262. stav 2. ZKP, pored ostalih okrivljenih, okrivljeni Blagoje Jakšić i Ljubomir Biševac obavezani su da sudu naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 2/17 od 28.09.2017. godine, stavom I, pored ostalog, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Ljubomira Biševca i njegovih branilaca, advokata Zorana Perovića i Zorana Jakovljevića, a presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine u odnosu na okrivljenog Ljubomira Biševca, potvrđena. Stavom II iste presude, pored ostalog, usvajanjem žalbi okrivljenog Blagoja Jakšića i njegovih branilaca, advokata Tatjane Jovanović, mr Nemanje Jolovića i Zorana Perovića, presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine preinačena je tako što je Blagoje Jakšić zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je drugostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredaba člana 4, 42, 43, 45, 54. i 63. KZ, te člana 424. ZKP osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.09.2011. godine do 08.03.2012. godine, dok su žalbe okrivljenog Blagoja Jakšića i njegovih branilaca, advokata Tatjane Jovanović, mr Nemanje Jolovića i Zorana Perovića, u preostalom delu odbijene kao neosnovane, a presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine u odnosu na okrivljenog Blagoja Jakšića u nepreinačenom delu potvrđena.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 4/2018 od 02.03.2018. godine, odbijeni su kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata mr Nemanje Jolovića i Tatjane M. Jovanović, Željka Damjanovića i Zorana Perovića, te branilaca okrivljenog Ljubomira Biševca, advokata Zorana Perovića, Željka Damjanovića, Zorana Jakovljevića, Snežane Milićević, podneti protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine i Kž3 PO1 broj 2/17 od 28.09.2017. godine, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4), 7) i 8) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok su u ostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca ovih okrivljenih, kao i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ljubomira Biševca, advokata Zorana Jakovljevića od 23.02.2018. godine, odbačeni.

Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj Už 12021/17 od 04.01.2021. godine, pod tačkom jedan izreke, usvojena je ustavna žalba Blagoja Jakšića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 2/17 od 28.09.2017. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 4/2018 od 02.03.2018. godine, pa je utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe navedenim presudama povređeno pravo na nepristrasan sud, kao element prava na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba u odnosu na pravo na nepristrasan sud odbačena. Pod tačkom dva izreke ove odluke poništene su presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 2/17 od 28.09.2017. godine i presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 4/2018 od 02.03.2018. godine, u delu koji se odnosi na podnosioca ustavne žalbe Blagoja Jakšića i određeno je da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, donese novu odluku o žalbama Blagoja Jakšića i njegovih branilaca, advokata mr Nemanje Jolovića, Tatjane Jovanović i Zorana Perovića, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine.

Nakon odluke Ustavnog suda RS u ponovljenom postupku presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, povodom žalbi okrivljenog Blagoja Jakšića i njegovih branilaca advokata mr Nemanje Jolovića, Tatjane Jovanović i Zorana Perovića, a po službenoj dužnosti, u pogledu činjeničnog opisa dela i usvajanjem žalbi okrivljenog Blagoja Jakšića i njegovih branilaca advokata mr Nemanje Jolovića, Tatjane Jovanović i Zorana Perovića, te povodom žalbe branioca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata Zorana Perovića, a po službenoj dužnosti, u smislu člana 451. ZKP, u delu odluke o krivičnoj sankciji, preinačena je presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, kao sud trećeg stepena, okrivljenog Blagoja Jakšića oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.09.2011. godine do 08.03.2012. godine. Istom presudom na osnovu člana 262. stav 2. ZKP u vezi člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem. U preostalom delu žalbe okrivljenog Blagoja Jakšića i njegovih branilaca advokata mr Nemanje Jolovića, Tatjane Jovanović i u celosti žalba branioca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata Zorana Perovića su odbijene kao neosnovane.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine i Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- Branioci okrivljenog Blagoja Jakšića, advokati mr Nemanja Jolović i Tatjana M. Jovanović, zbog povreda zakona iz člana 437. tačka 1) u vezi člana 438. stav 1. tačka 1), 2), 4), 7), 9) i 11) i stav 2. tačka 1), 2) i 3) u vezi člana 23, člana 37. stav 2, člana 57. stav 2, člana 62, člana 286, člana 419. stav 2, člana 428., člana 455. stav 2. i člana 462. stav 3. ZKP, člana 437. tačka 2) u vezi sa članom 439. tačka 1) ZKP, člana 16. stav 1. ZKP, člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, člana 4., 42., 43., 45., 54., 63. i 85. KZ RS i člana 437. tačka 4) u vezi sa članom 441. stav 1, 2. i 4. ZKP i zbog povrede postupka koji je prethodio donošenju presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja kao suda trećeg stepena Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i pobijane pravnosnažne presude preinači, tako što će u odnosu na okrivljenog Blagoja Jakšića odbiti kao neosnovanu žalbu Tužioca za organizovani kriminal, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KPO1 broj 23/14 od 17.03.2015. godine i navedenu presudu u odnosu na okrivljenog Blagoja Jakšića potvrditi ili da donese presudu kojom će odbiti optužbu Tužioca za organizovani kriminal Kt 21/11 od 17.04.2015. godine u odnosu na okrivljenog, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, ili da primenom člana 423. ZKP okrivljenog Blagoja Jakšića oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i odluči da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog padaju na teret budžetskih sredstava suda ili da presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju, trećem stepenu, na ponovno odlučivanje o žalbi okrivljenog Blagoja Jakšića i njegovih branilaca u drugom sastavu, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do odluke po zahtevu, odnosno do donošenja pravnosnažne odluke povodom izjavljene žalbe okrivljenog na presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine;

- Branilac okrivljenog Blagoja Jakšića, advokat Zoran Perović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 14. i 22. KZ, i iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 1) ZKP, te kako to iz zahteva proizilazi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu kao sudu trećeg stepena, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijanu presudu preinači u smislu člana 492. tačka 1) ZKP i okrivljenog oslobodi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do odluke po zahtevu, odnosno do donošenja pravnosnažne odluke povodom izjavljene žalbe TOK na prvostepenu presudu, te da branioca okrivljenog obavesti o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kako bi branilac prisustvovao toj sednici;

- Branilac okrivljenog Blagoja Jakšića, advokat Željko Damjanović, zbog povreda zakona iz člana člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 1) ZKP i člana 14. i 22. KZ, povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 418. tačka 3) ZKP, člana 425. stav 1. do 3. ZKP i člana 426. stav 1.ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37.ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 16. ZKP i 406. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijanu presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, ili da ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu kao sudu drugog stepena, radi donošenja odluke po žalbi TOK izjavljene na presudu Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje KPo1 23/14 od 17.03.2015. godine, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do odluke po zahtevu, odnosno do donošenja pravnosnažne odluke povodom izjavljene žalbe TOK na prvostepenu presudu, te da branioca okrivljenog obavesti o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kako bi branilac prisustvovao toj sednici. Pored toga na osnovu člana 37. stav 2. ZKP, branilac okrivljenog je podneo zahtev za izuzeće sudija Vrhovnog kasacionog suda i to: sudije Nevenke Važić, sudije Biljane Sinanović, sudije Veska Krstajića, sudije Milunke Cvetković i sudije Maje Kovačević Tomić, svih članova veća koji su učestovovali u donošenju presude tog suda Kzz OK 4/18 od 02.03.2018. godine, a koja je poništena odlukom Ustavnog suda RS, a kojom je utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe navedenim presudama povređeno pravo na nepristrasan sud, kao element prava na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, što po stavu branioca, ukazuje na postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost navedenih sudija;

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Blagoja Jakšića Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Blagoja Jakšića zbog povreda zakona navedenih u izreci ove presude su neosnovani.

Povodom zahteva za izuzeće sudija Vrhovnog kasacionog suda i to: sudije Nevenke Važić, Biljane Sinanović, Veska Krstajića, Milunke Cvetković i Maje Kovačević Tomić, svih članova veća koji su učestovovali u donošenju presude tog suda Kzz OK 4/18 od 02.03.2018. godine, a koja je poništena odlukom Ustavnog suda RS, i koji zahtev je istakao branilac okrivljenog, advokat Željko Damjanović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda - sudija Jasmina Vasović je rešenjem Su VII 39 15/2022 od 07.03.2022. godine, u odnosu na sudiju Biljanu Sinanović odbila zahtev kao neosnovan, u odnosu na sudiju Nevenku Važić i sudije Veska Krstajića, Milunku Cvetković i Maju Kovačević Tomić odbacila zahtev kao nedozvoljen. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizilazi da okolnosti koje se odnose na sudiju Biljanu Sinanović, u smislu postojanja sumnje u nepristrasnost u postupanju navedene sudije ne mogu biti osnov za primenu člana 37. stav 2. ZKP jer uslovi za primenu odredbi člana 37. stav 2. ZKP obuhvataju određene lične odnose, interese ili druge okolnosti koje nisu obuhvaćene odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP koji propisuje razloge za obavezno izuzeće, pa se postojanje sumnje u pristrasnost u konkretnom slučaju mora potkrepiti postojanjem drugih činjenica i okolnosti, koje na to ukazuju. Pored toga, učestvovanje sudije u donošenju presude od strane nižestepenog suda ne predstavlja zakonsku prepreku da, nakon ukidanja presude od strane višestepenog suda, predmet na ponovni postupak i odlučivanje bude dodeljen u rad istom sudiji, koji je presudu doneo prvi put, jer ne postoji pretpostavka njegove nepristrasnosti, te je iz navedenih razloga zahtev u odnosu na sudiju Biljanu Sinanović ocenjen kao neosnovan. U odnosu na sudiju Nevenku Važić, zahtev je u tom delu ocenjen kao nedozvoljen jer sudija u konkretnom slučaju ne postupa u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 2/22. Prema istoj odluci je navedeno da je sudijama Vesku Krstajiću, Milunki Cvetković i Maji Kovačević Tomić, prestala sudijska funkcija zbog ispunjenosti uslova za odlazak u penziju, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP

izneta u izjavljenim zahtevima za zaštitu zakonitosti

član 438. stav 1. tačka 1) ZKP

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata mr Nemanje Jolovića i Tatjane M. Jovanović ističe se da je protiv okrivljenog Blagoja Jakšića vođen krivični postupak u kojem je pobijanim presudama oglašen krivim, iako se postupak nije mogao voditi jer je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja. Ovakav zaključak u zahtevu se obrazlaže tvrdnjom da je sud radnje koje su okrivljenom Blagoju Jakšiću stavljene na teret, pravilnom pravnom ocenom, morao kvalifikovati kao krivično delo iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ a za koje je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja kada je stavljen zahtev za proširenje istrage protiv okrivljenog, te je u skladu s`tim trebalo optužbu odbiti, budući da je sud vezan za činjenični opis i vrednost u momentu navodnog izvršenja krivičnog dela. Pored toga branioci ističu da je nakon toga i to na dan donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Posebno odeljenje Kž3 PO1 1/21 od 01.10.2021. godine, za krivično delo iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, jer se radi o delu za koje je zaprećena kazna od 1 do 8 godina zatvora, a za koje je shodno primenom člana 103. stav 1. tačka 4) KZ i člana 104. tačka 6) KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 2020.godine.

U zahtevu branioca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata Željka Damjanovića po osnovu ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka ističe se da se u radnjama okrivljenog Jakšića eventualno može raditi o krivičnom delu iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ jer kvalifikovan oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. i 3. zavisi od visine pribavljene imovinske koristi. U konkretnom slučaju, veštačenjem utvrđena vrednost objekta u vreme izvršenja krivičnog dela 2000. godine je iznosila 1.093.337,50 dinara, a u leto 2001. godine je iznosila 1.191.788,45 dinara, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 359. stav 3.KZ, jer vrednost objekta, koji je predmet navodne kupoprodaje u vreme izvršenja krivičnog dela, prelazi iznos od 450.000,00 dinara ali ne prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, pa bi se radilo o krivičnom delu iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je izvršeno u leto 2000. godine, za koje je prema tome nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja poslednjeg dana leta 2020. godine, u odnosu na okrivljenog Blagoja Jakšića.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

U konkretnom slučaju protiv okrivljenog Blagoja Jakšića vođen je krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ izvršenog u leto 2000. ili 2001. godine. Za navedeno krivično delo prema najblažem Krivičnom zakoniku za okrivljenog, propisana je kazna zatvora od dve do 12 godina. Odredbom člana 103. tačka 2. KZ propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne 15 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 10 godina, a odredbom člana 104. tačka 6. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Krivični postupak protiv okrivljenog Blagoja Jakšića pokrenut je zahtevom za „proširenje“ a faktički sprovođenjem istrage Tužioca za organizovani kriminal (TOK) Kt br. 21/11 od 23.09.2011. (dakle pre nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja) zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Okrivljeni je za navedeno krivično delo oglašeni krivim pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i to pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Posebno odeljenje Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine.

Dakle, u odnosu na okrivljenog Blagoja Jakšića za krivična dela za koja je protiv njega vođen i pravnosnažno okončan krivični postupak nije nastupila ni relativna ni apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP branioci okrivljenog u podnetim zahtevima izvode iz sopstvene pravne ocene krivičnih dela za koja je okrivljeni, po shvatanju njegovih branilaca eventualno mogao biti krivično gonjen, a za koja je nastupila relativna, odnosno apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Pri tome se u podnetim zahtevima sopstvena pravna ocena dela, vezuje za, po iznetim stavovima, pogrešno u pravnosnažnoj presudi utvrđeno činjenično stanje, u pogledu visine pribavljene imovinske koristi.

Pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza izneta u pravnosnažnoj presudi, prema odredbi člana 485. ZKP ne predstavlja razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, zbog čega ni Vrhovni kasacioni sud po ovom pravnom leku nije ovlašćen da ispituje da li je u konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom pravilno utvrđena visina imovinske koristi koju je izvršenjem krivičnog dela okrivljeni Blagoje Jakšić pribavio okrivljenom Ljubomiru Biševcu, već može ispitati samo da li je u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni izrekom pravnosnažne presude oglašen krivim došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja, što je Vrhovni kasacioni sud ispitao i našao da nije nastupila ni relativna ni apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Član 438. stav 1. tačka 4) ZKP

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata mr Nemanje Jolovića i Tatjane M. Jovanović ističe se da Apelacioni sud nije mogao procesno da odluči kako je to odlučio pobijanom presudom i da preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine jer je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, s obzirom da je u njenom donošenju učestvovao sudija Milimir Lukić koji je morao biti izuzet, a kako je to navedeno i u odluci Ustavnog suda. U navedenoj situaciji po nalaženju odbrane, Apelacioni sud u je primenom odredaba člana 455. stav 2. ZKP morao navedenu presudu ukinuti, što isti nije učinio, već je presudu preinačio, a delom odbio žalbe, na koji način je ostavio u pravnom prometu deo te presude u čijem donošenju je učestvovao sudija Milimir Lukić, pa je time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, u odnosu na postupanje sudije Milimira Lukića.

Pored toga po osnovu ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka branioci ističu i učešće sudije Milene Rašić u donošenju pobijane presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, a koja sudija je u više navrata postupala u svojstvu predsednika ili člana veća, odlučujući o žalbama okrivljenog protiv rešenja o produženju pritvora, u kojim rešenjima se izjašnjavala o krivici okrivljenog. Branioci su istakli da je pravni standard nacionalnog i međunarodnog prava da sudije koje su učestvovale u donošenju odluke za koju je utvrđeno da je okrivljenom povređeno ustavno pravo ne mogu učestvovati u donošenju presude. U konkretnom slučaju četvoro sudija iz veća koje je donelo presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 2/17 od 28.09.2017. godine, kojom je povređeno ustavno pravo Blagoja Jakšića učestvovalo je i u donošenju presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, čime je po izraženom stavu branioca advokata Nemanje Jolovića, povređena odredba člana 37. stav 2.ZKP.

U zahtevu branioca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata Željka Damjanovića po osnovu ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka ističe da je u donošenju presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, kao član veća da učestvovala sudija Milena Rašić, čime je povređeno pravo okrivljenog na nepristrasan sud i sudiju, kao sastavni deo prava na pravično suđenje, jer je navedena sudija učestvovala više puta u donošenju rešenja o produženju pritvora, žalbi na rešenje kojim je određen pritvor, žalbi na rešenje o odbijanju zahteva okrivljenog za određivanja jemstva, a ista sudija je učestvovala u donošenju presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž3 PO1 2/17 od 28.09.2017. godine, a koja presuda je poništena odlukom Ustavnog suda. Po navodima branioca sudija Milena Rašić je imala formirano predubeđenje kako u odnosu na krivično delo, tako i u odnosu na okrivljenog, što narušava pretpostavku nepristrasnosti suda, čime je učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Pored toga branilac u okviru iste bitne povrede odredaba krivičnog postupka ističe učešće sudija Nade Zec i Nadežde Mijatović u donošenju presude koja se zahtevom pobija i to Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine. Ovo obrazlaže činjenicom da je sudija Nada Zec učestvovala u donošenju odluka o produženju pritvora okrivljenom, dok su sudije Nada Zec i Nadežda Mijatović, učestvovale u odlučivanju o žalbi na rešenje o produženju pritvora Kž2 PO1 202/12 od 11.05.2012.godine, u kom rešenju su se izjasnile da je okrivljeni opravdano sumnjiv da je učinio krivično delo iz čl.359. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Na ovaj način, kako navodi branilac, sudije su iskazale visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog, čime su ispunile uslove za obavezno izuzeće iz člana 37. stava 1. tačka 4) ZKP. Učestvovanjem navedenih sudija u donošenju drugostepene presude Kž1 PO1 broj 23/16 od 23.01.2017. godine, a imajući njihovo formirano predubeđenje učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Isti branilac u zahtevu ističe u okviru ove povrede da su u donošenju odluke Apelacionog suda u Beogradu, kao suda trećeg stepena, učestvovale sudije Mirjana Popović, Zoran Savić i Duško Milenković, koje sudije je trebalo da se izuzmu od sudijske dužnosti. Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije Už 4985/2012 od 08.01.2014. godine, utvrđena je povreda prava na pravno sredstvo Blagoja Jakšića zajemčena odredbom člana 36. stav 2. Ustava RS, višestrukim ukidanjem prvostepenih rešenja o produženju pritvora, u čijem donošenju su učestvovale navedene sudije, što kao predsednici ili članovi veća. Dalje je naveo da je sudija Duško Milenković u dva navrata odlučivao o zahtevu osuđenog Blagoja Jakšića za izuzeće sudije Milene Rašić, koji je jednom odbio, a drugi put odbacio.

Izneti navodi ocenjeni su neosnovanim u pogledu razloga za izuzeće sudija Milimira Lukića, Nade Zec i Nadežde Mijatović.

Povodom postupanja sudije Milimira Lukića u donošenju presude Kž1 Po1 23/16 od 23.01.2017. godine, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je Ustavni sud Republike Srbije poništio odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 4/18 i Apelacionog suda trećeg stepena Kž3 Po1 2/17, ali nije poništio odluku Kž1 Po1 23/16 od 23.01.2017. godine, u čijem donošenju je učestvovao sudija Milimir Lukić, sudija Nada Zec i sudija Nadežda Mijatović. Na taj način je Ustavni sud u skladu sa svojim ovlašćenjima izvršio selekciju odluka koje je poništio, u situaciji kada samo Ustavni sud prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi i Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti nisu vezani odredbom člana 455. stav 2. ZKP, odnosno procesnom zabranom ukidanja prvostepene presude, koja je već jedanput ukidana, čime je Ustavni sud ostavio u pravnom saobraćaju presudu Kž1 Po1 23/16 od 23.01.2017. godine. Apelacioni sud je postupajući kao drugostepeni sud u odnosu na presudu Kž1 Po1 23/16 od 23.01.2017. godine, jedino mogao da otkloni povredu na koju je Ustavni sud ukazao, tako što je otvorio pretres pred drugostepenim sudom u smislu člana 449. ZKP, budući da ukidanje presude shodno odredbi člana 464. ZKP u vezi člana 455. stav 2. ZKP nije bilo moguće, s obzirom da je u ovom predmetu drugostepena presuda već jednom bila ukinuta. Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine je otklonio povredu prava na pravično suđenje tako što je odluku doneo nakon održanog pretresa na kome su izvedeni dokazi na bazi kojih je utvrđeno činjenično stanje, te je ponovnim izvođenjem dokaza i njihovom ponovnom ocenom kako pojedinačno, tako i u međusobnoj vezi od strane tog veća Apelacionog suda u Beogradu, povreda na koju je ukazao Ustavni sud otklonjena, te su u tom delu navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti advokata mr Nemanje Jolovića i Tatjane M. Jovanović, kao i advokata Željka Damjanovića ocenjeni kao neosnovani, u odnosu na postupanje sudije Milimira Lukića u donošenju presude Kž1 Po1 23/16 od 23.01.2017. godine.

Prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija - porotnik koji se morao izuzeti, tj. za koga postoje razlozi za obavezno izuzeće (član 37. stav 1. ZKP). Razlozi za obavezno izuzeće sudije ili sudije porotnika propisani su odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP. Stavom 2. istog člana propisano je da sudija ili sudija porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Imajući u vidu da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP pretpostavlja postojanje nekog od razloga za obavezno izuzeće koji je propisan odredbom člana 37. stav 1. ZKP a ne i razlog propisan odredbom člana 37. stav 2. ZKP (zbog postojanja okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije ili sudije - porotnika), to je Vrhovni kasacioni sud razmatrao navode o bitnoj povredi odredaba krvičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, samo u delu gde je naveden osnov za obavezno izuzeće sudije u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Branioci okrivljenog, advokat mr Nemanja Jolović, Tatjana M. Jovanović i Željko Damjanović, u zahtevima ističu kao razlog za izuzeće sudije Milene Rašić, brojnost procesnih uloga vezanih za odlučivanje po žalbi na rešenja o pritvoru i po žalbi na odluku kojom je odbijen zahtev da se odredi jemstvo, kao i u donošenju presude Apelacionog suda Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, ukazujući na sumnju u njenu nepristrasnost, što je po stavu branilaca, moralo biti razlog za izuzeće od daljeg postupanja u ovom krivičnom postupku, odnosno meritornog odlučivanja u presudi Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine. Pored toga branilac okrivljenog advokat Željko Damjanović u zahtevu kao razlog za izuzeće sudija Mirjane Popović, Zorana Savića i Duška Milenkovića, ukazuje na postojanje predubeđenja, odnosno sumnje u pogledu nepristrasnosti sudija koje su postupale u navedenim predmetu, gde su kao članovi veća ili predsednici veća učestvovali u odlučivanju o daljem zadržavanju okrivljenog u pritvoru ili žalbi na rešenja o pritvoru, a nakon toga u donošenju presude Kž3 PO1 broj 1/21 od 01.10.2021. godine, te imajući u vidu njihove procesne uloge, po stavu branioca, morali su biti izuzeti od daljeg postupanja u ovom predmetu. Na ovaj način, ne dajući razloge za obavezno izuzeće sudija, koji su striktno navedeni u članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branioci okrivljenog, advokati, zapravo ukazuju na povredu člana 37. stav 2. ZKP, a koja povreda ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće, pa prema tome, ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, a sama za sebe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP.

Član 438. stav 1. tačka 7) ZKP

Branioci okrivljenog, advokat mr Nemanja Jolović i Tatjana M. Jovanović u svom zahtevu pravnosnažnu presudu pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, navodeći da je krivični postupak u kome su donete pobijane presude vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca jer je 08. jula 2011. godine Viši javni tužilac u Kraljevu odustao od krivičnog gonjenja protiv okrivljenog Ljubomira Biševca i AA zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 3. KZ RS, na osnovu čega je rešenjem Višeg suda u Kraljevu Ki broj 22/10 od 22.07.2011. godine protiv ovih okrivljenih obustavljen krivični postupak za navedena krivična dela. Na osnovu člana 61. tada važećeg ZKP oštećeni je mogao da preuzme gonjenje u roku od 3 meseca od odustanka tužioca, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Navedeni postupak ja preuzeo BB samoimenovani predsednik upravnog odbora nepostojećeg privrednog društva DTP „Lux“ nad kojim je otvoren i pravnosnažno okončan stečajni postupak 14.01.2011.godine. Branilac navodi da je nedopustitvo i nezakonito ono što se dešavalo u periodu od 08.07.2011. godine do 21.09.2011. godine kada je VJT u Kraljevu ponovo preuzelo krivično gonjenje od nepostojećeg oštećenog DTP „Lux“ a po proteku tri meseca, 14.10.2011. godine Republičko javno pravobranilaštvo je nastavilo gonjenje, po navodima zahteva to nije učinio u zakonskom roku iz člana 61. stav 4. ZKP koji je važio u vreme izvođenja te procesne radnje, te su istakli da javni tužilac goni za krivična dela u ime države a Republički javni pravobranilac ima ovlašćenja vezana za imovinu države, zbog čega ni kasnije preuzimanje krivičnog gonjenja protiv ovih lica i za navedena krivična dela, od strane Tužioca za organizovani kriminal, te njegov dalji zahtev za proširenje istrage protiv okrivljenog Blagoja Jakšića i drugih lica obuhvaćenih tim zahtevom, nisu zakoniti. Iz iznetih razloga nije bilo mesta ni za proširenje krivičnog gonjenja na okrivljenog Blagoja Jakšića. Navedena povreda proizilazi i iz obrazloženja zahteva branioca okrivljenog, advokata Zorana Perovića, koji je naveo da u odnosu na okrivljenog Blagoja Jakšića istraga nije sprovođena, pa ista nije mogla biti ni proširena, jer nije postojao zahtev ovlašćenog tužioca, pa u tom smislu branilac ističe da ni dokazi koji su pribavljeni u tom periodu od 08.07.2011. do 14.10.2011. godine nisu mogli biti korišćeni u daljem toku postupka.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da su ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti neosnovani.

Odredbom člana 61. ZKP koji se primenjivao u vreme odustanka VJT u Kraljevu od krivičnog gonjenja („Službeni glasnik RS“, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 20/2009 - dr. zakon i 72 od 03.09.2009. godine) propisano je u stavu 1. da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može preuzeti gonjenje. Ovako će postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja. Stavom 2. propisano je da oštećeni ima pravo da preuzme odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana, a stavom 4. istog člana propisano je da oštećeni koji nije obavešten da javni tužilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja, može svoju izjavu da preuzima ili nastavlja postupak dati pred nadležnim sudom u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, odnosno od dana kada je doneseno rešenje o obustavi postupka.

Prema odredbi stava 7. člana 61. ZKP rešenje o obustavi postupka zbog odustanka javnog tužioca od gonjenja stupa na pravnu snagu po isteku rokova iz stava 2. i 4. ovog člana. U konkretnom slučaju zakonski zastupnik oštećenog - Republike Srbije i to Republički javni pravobranilac nije obavešten da je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja protiv okrivljenog Ljubomira Biševca zbog izvršenja krivičnog dela na štetu imovine Republike Srbije pa je s`toga u roku od tri meseca od donošenja rešenja o obustavi postupka, a kako je to propisano stavom 4. člana 61. ZKP u svojstvu zakonskog zastupnika oštećenog, mogao preuzeti krivično gonjenje protiv okrivljenog a što je i učinio dana 14.10.2011. godine, zbog čega rešenje o obustavi postupka u tom delu nije stupilo na pravnu snagu tj. nije postalo pravnosnažno.

Zahtev za proširenje istrage protiv okrivljenog Blagoja Jakšića, VV, GG i DD, kao lica protiv kojih prethodno nije vođen krivični postupak i to za druga krivična dela (izvršena u drugom vremenskom periodu) u odnosu na ono za koje je vođen krivični postupak i za koje je okrivljeni Ljubomir Biševac oglašen krivim, suštinski predstavlja zahtev za sprovođenje istrage protiv tih lica jer je postupak vođen od strane ovlašćenog tužioca po procesnim pravilima za sprovođenje istrage. To što je akt tužioca nepravilno nazvan „zahtev za proširenje istrage“ umesto „zahtev za sprovođenje istrage“, u situaciji kada je javni tužilac odnosno Tužilac za organizovani kriminal ovlašćen da krivično goni navedena lica zbog krivičnih dela za koja je zakonom propisano da se gone po službenoj dužnosti, ne znači da u odnosu na ta lica i ta krivična dela, javni tužilac odnosno Tužilac za organizovani kriminal, nije ovlašćeni tužilac. To pogotovo i zbog toga što je krivično gonjenje ovih lica moguće i dozvoljeno čak i u situaciji da okrivljeni Ljubomir Biševac uopšte nije krivično gonjen za krivično delo za koje je gonjen.

Prema odredbama Zakona o javnom pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 93/91) koji je važio u vreme preuzimanja krivičnog gonjenja, nije bilo potrebno da Republički javni pravobranilac ima „posebno ovlašćenje“ za preduzimanje ove procesne radnje, već je kao zakonski zastupnik Republike Srbije (član 9) zakonom bio ovlašćen da samostalno preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima radi ostvarenja imovinskih prava i interesa Republike Srbije (član 7). Tek Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 55/2014 od 23.05.2014. godine) propisano je u članu 11. stav 3. da Državno pravobranilaštvo može na osnovu posebno datog punomoćja zastupati u postupku pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima i druga pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija. Međutim, kada su u pitanju postupci u kojima Republika Srbija ima položaj stranke, takvo punomoćje nije potrebno (član 11. stav 1).

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je krivični postupak protiv okrivljenih vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca i da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Član 438. stav 1. tačka 8) ZKP

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Blagoja Jakšića, advokat Zoran Perović, ističe da sud trećeg stepena u pobijanoj presudi nije u potpunosti rešio predmet optužbe jer je u optužnici TOK dat opis i subjektivnih elemenata bića krivičnog dela koje je tom optužnicom okrivljenom stavljeno na teret, dok su u izreci pobijane presude izostavljeni navedeni subjektivni elementi, na koji način su povređene odredbe člana 14. i 22. KZ, te člana 359. KZ.

Navodi izneti u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, razmatrani su u okviru navoda povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali je Vrhovni kasacioni sud našao da isti nisu osnovani jer su predmet optužbe radnje koje po svojoj prirodi uključuju i subjektivne elemente, koji su sadržani u detaljnom opisu radnje izvršenja u izreci presude, tako da nije došlo do procesne povrede iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, dakle pravnosnažnom presudom sud je u potpunosti rešio predmet optužbe.

Član 438. stav 1. tačka 9) ZKP

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog Blagoja Jakšića, advokat mr Nemanja Jolović i Tatjana M. Jovanović, su istakli da je trećestepeni sud učinio izmenu činjeničnog opisa krivičnog dela koje je stavljeno na teret okrivljenom, izmenom opisa radnji koje su optužnicom TOK stavljene na teret okrivljenom Blagoju Jakšiću i onoga što je uneto u izreku presude, na šta sud nije ovlašćen, navodima da je okrivljeni Blagoje Jakšić naložio VV i GG da izvrše nešto za šta su oni pravnosnažno oslobođeni, kao i izmenom subjektivnih elemenata dela iz člana 22. KZ vezanih za psihički odnos učinioca prema delu, na koji način je povređen identitet presude i optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Shodno tome, iz spisa predmeta proizilazi da su izmene optužnog akta koje su unete u izreku presude stilske prirode, da je ista upodobljena utvrđenom činjeničnom stanju i da se ne radi o suštinskim izmenama radnji koje je okrivljeni preduzimao kritičnom prilikom i koje su pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 359. stav 3 u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim. Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, kao sud trećeg stepena, je nakon održanog pretresa, te utvrđenja činjeničnog stanja kao u izreci presude, povodom izjavljenih žalbi, a po službenoj dužnosti u pogledu činjeničnog opisa dela, s obzirom na odluku Ustavnog suda RS, okrivljenog Blagoja Jakšića oglasio krivim, pri tom vodeći računa da ne povredi identitet optužbe i presude, odnosno oglašavajući okrivljenog Blagoja Jakšića krivim zbog izvršenja krivičnog dela koje mu je optužbom stavljeno na teret, te utvrđujući izrekom presude konkretne radnje koje je preduzeo i izostavljajući one delove koji tokom ovog postupka nisu mogli biti na nesumnjiv način utvrđeni, a odnose se na konkretne radnje VV i GG, koji su pravnosnažno oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, u vezi člana 35. KZ, jer je Apelacioni sud u Beogradu u presudi Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kž3 Po1 2/17 od 28.09.2017. godine našao da su se u njihovim radnjama stekla sva obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. ZKP, za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Na ovaj način i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Apelacioni sud u Beogradu, kao sud trećeg stepena, nije povredio granice postavljene optuženjem, odnosno nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Član 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog, advokat Željko Damjanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažnu presudu pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP tvrdnjom da se ona zasniva na nezakonitim dokazima i to: kriminalističko – tehničkoj dokumentaciji o obradi knjige overe Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici za 1998. godinu „Ov I“ i „Ov II“ od 02.03.2003. godine, sa fotokopijom; grafološkom veštačenju veštaka grafologa Radoslava Svičevića; zapisnicima o saslušanju okrivljenih VV i GG i presretnutim razgovorima od 30.08.2011. godine. Branioci okrivljenog, advokat Zoran Perović i advokat mr Nemanja Jolović i Tatjana M. Jovanović u podnetim zahtevima navode da su svi dokazi pribavljeni u periodu od 08.07. do 14.10.2011. nezakoniti jer su pribavljeni od neovlašćenog tužioca, ali se ne opredeljuje koji su to dokazi, već se kao nezakoniti dokazi na kojima se zasniva pravnosnažna presuda a pribavljeni su u tom periodu ističu navedene odbrane okrivljenih VV i GG i to datim u MUP-u UKP - SBPOK od 20.09.2011. godine i pred istražnim sudijom Višeg suda u Kraljevu od 21.09.2011. godine, zbog toga što su iste date u periodu od 08.07. do 14.10.2011. godine tj. u vreme kada za krivično gonjenje protiv okrivljenih Ljubomira Biševca i Blagoja Jakšića nije postojao zahtev ovlašćenih tužioca, kao i kriminalističko – tehničku dokumentaciju sa fotokopijom dela upisnika – knjige overe.

Osnovano se u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe da u periodu od 08.07. do 14.10.2011. godine Viši javni tužilac u Kraljevu i Tužilac za organizovani kriminal nisu bili ovlašćeni tužioci (jer su preuzeli krivično gonjenje od neovlašćenog tužioca - DTP „Lux“ iz Kosovske Mitrovice), ali suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, to se odnosi samo na okrivljenog Ljubomira Biševca i samo zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja podstrekavanjem iz člana 242. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ RS u vezi člana 23. OKZ koje je tom okrivljenom stavljeno na teret zahtevom za sprovođenje istrage Okružnog javnog tužioca u Kraljevu Kt. br. 100/04 od 19.05.2004. godine, zbog čega nisu u tom periodu mogli krivično goniti ovog okrivljenog za navedeno krivično delo.

Međutim, u tom periodu i Viši javni tužilac u Kraljevu i Tužilac za organizovani kriminal mogao je voditi krivični postupak protiv drugih lica i za druga krivična dela pa su tako bili ovlašćeni za krivično gonjenje okrivljenog Blagoja Jakšića i drugih lica koja nisu bila obuhvaćena prethodnim odustankom javnog tužioca od krivičnog gonjenja. Tako da su dokazi pribavljeni u navedenom periodu, zakonito pribavljeni od strane ovlašćenenog organa u zakonitom postupku prema okrivljenom Blagoju Jakšiću.

Kada su u pitanju odbrane okrivljenog VV i GG od 20.09.2011. godine date pred organima MUP-a UKP – SBPOK, u svojstvu osumnjičenih i pred istražnim sudijom Višeg suda u Kraljevu, u svojstvu okrivljenih od 21.09.2011. godine, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda radi se o zakonito pribavljenim dokazima. Međutim, iskaze ovih okrivljenih je Apelacioni sud, u postupku protiv okrivljenog Blagoja Jakšića smatrao bespredmetnim, kako je navedeno u odluci Kž3 Po1 1/21 od 01.10.2021. godine. Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbe člana 406. ZKP odlučio da presudu ne zasniva na dokazima koji su izvedeni čitanjem odbrana okrivljenih VV i GG i to ne samo onih koje su date u periodu na kome su izjavljene žalbe insistirale, već odbranama datim u svim fazama postupka, budući da su navedena lica pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 Po1 2/17 od 28.09.2017. godine, oslobođeni od optužbe. Prihvatajući ove razloge kao pravilne Vrhovni kasacioni sud je našao da su neosnovani navodi iz zahteva da su odbrane okrivljenih nezakonito izvedeni dokazi.

Branioci okrivljenih u svojim zahtevima kao nezakonite dokaze na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda označavaju i izveštaj o kriminalističko- tehničkom pregledu lica mesta SUP-a u Kosovskoj Mitrovici od 03.02.2003. godine sa fotodokumentacijom i fotokopije dela upisnika Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici OV I i OV II za 1998. godinu, jer je navedeni dokaz pribavljen bez prisustva odgovornog lica, fotodokumentaciju je sačinio krim.- tehničar ĐĐ koji nije imao svojstvo ovlašćenog službenog lica u smislu člana 225. ZKP, nije sačinjen zapisnik ili službena beleška o činjenicama koje su tom prilikom utvrđene niti postoje dokazi o odobrenju izdatom od strane predsednika suda za ulazak u prostorije suda i za uvid u knjige overe kao ni dokazi da je ovoj radnji prisustvovao predsednik suda ili lice koje ga zamenjuje.

Kada su u pitanju fotografije i fotokopija dela upisnika OV I i OV II Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici za 1998. godinu i izveštaj o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta SUP-a u Kosovskoj Mitrovici od 03.02.2003. godine, radi se o dokazima pribavljenim u predkrivičnom postupku prema odredbama tada važećeg ZKP („Službeni list SRJ“, br. 70/2001, 68/2002). U toj fazi postupka prema odredbi člana 225. stav 1. ZKP organi unutrašnjih poslova pored ostalog, dužni su da preduzmu potrebne mere da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz. U tom cilju a prema odredbi stava 2. istog člana organi unutrašnjih poslova mogu pored ostalog i da u prisustvu odgovornog lica pregledaju objekte i prostorije državnih organa, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje.

Prema spisima predmeta, navedeni dokazi priloženi su i dostavljeni Okružnom javnom tužiocu u Kosovskoj Mitrovici uz krivičnu prijavu SUP-a Kosovska Mitrovica od 25.03.2003. godine koju je na osnovu odredbe člana 226. stav 11. ZKP protiv osumnjičenog Ljubomira Biševca i dr podneo EE - ovlašćeno službeno lice SUP-a Kosovska Mitrovica.

Odredbom člana 226. stav 11. ZKP između ostalog propisano je da se uz krivičnu prijavu dostavljaju i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izveštaji ... izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspešno vođenje postupka. Dakle, i fotokopije dela upisnika i izveštaj o kriminalističko tehničkom pregledu lica mesta sa priloženim fotografijama pribavljeni su od ovlašćenog službenog lica a na osnovu ovlašćenja koje organi unutrašnjih poslova imaju u predkrivičnom postupku. Zakonom nije propisana obaveza prisustvovanja osumnjičenih prikupljanju ovih dokaza, zbog čega su neosnovani navodi zahteva da su ovi dokazi nezakoniti jer njihovom pribavljanju nisu prisustvovala osumnjičena lica kao i navodi zahteva da su pribavljeni od lica koje nema svojstvo ovlašćenog službenog lica.

U spisima predmeta ne postoji zapisnik niti službena beleška o činjenicama koje su utvrđene prilikom izvođenja ove radnje kao i tome ko je od odgovornih lica Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici prisustvovao uvidu ovlašćenih službenih lica u OV upisnike za 1998. godinu. U odredbi člana 225. stav 2. ZKP nije izričito propisano da se činjenica prisustva odgovornog lica izvođenju ove radnje mora zapisnički ili službenom beleškom konstatovati, jer se ne radi o pretresu već o uvidu u dokumentaciju. Naime, prema istoj zakonskoj odredbi organi unutrašnjih poslova sačinjavaju zapisnike i službenu belešku o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i to samo onih koje mogu biti od interesa za krivični postupak (što procenjuje ovlašćeno službeno lice koje preduzima radnju) kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti. U konkretnom slučaju nije se radilo o pretresu prostorija suda u kome su određeni predmeti pronađeni a sporni OV upisnik tom prilikom nije ni oduzet. Radilo se o uvidu u taj upisnik, njegovom delimičnom fotokopiranju i fotografisanju, a do istog upisnika ovlašćeno službeno lice SUP-a Kosovska Mitrovica nije ni moglo doći bez odobrenja predsednika suda ili sudije, ne samo zbog toga što ne zna gde je upisnik arhiviran već i zbog obaveze predsednika suda ili sudije iz člana 197. Pravilnika o unutrašnjem poslovanju suda (Sudskog poslovnika) koji se u vreme preduzimanja ove radnje primenjivao („Službeni glasnik RS“, br. 91/93 od 11.11.1993. godine) da takvo odborenje izdaju arhivaru, koji bez tog odobrenja ne može upisnik izdati na uvid.

Dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedeni dokazi pribavljeni su zakonito u predkrivičnom postupku i u skladu sa ovlašćenjima koje u toj fazi postupka imaju organi unutrašnjih poslova prema odredbama procesnog zakona koji se u to vreme primenjivao, zbog čega su navodi izneti u zahtevima za zaštitu zakonitosti, ocenjeni neosnovanim.

Pored toga, branilac okrivljenog advokat Željko Damjanović je istakao da je grafološko veštačenje, izvršeno od strane veštaka grafologa Radoslava Svirčevića izvršeno suprotno odredbi člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP jer na pretresu održanom dana 09.07.2021. godine nije data saglasnost da se čita nalaz i mišljenje ovog veštaka, a isto je izvršeno na osnovu potpisa lica koja su pravnosnažno oslobođena i to VV i GG.

U okviru toka pretresa pred drugostepenim sudom, članom 450. stav 2. ZKP propisano je da po predlogu stranaka i branioca ili po odluci veća pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu ili deo zapisnika i pismenih dokaza, a može se izvršiti i uvid u druge dokaze na koje se žalba odnosi. Nakon uzimanja izjava od stranaka, veće može odlučiti da se umesto neposrednog ispitivanja svedoka ili veštaka koji nije prisutan, izvrši uvid u zapisnike o njihovom ispitivanju, ili, ako veće oceni da je to potrebno, da predsednik veća ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita. A odredbom člana 403. stav 1. ZKP propisano je da ako se zbog prirode veštačenja ne mogu očekivati, ili nisu potrebna, potpunija objašnjenja veće može odlučiti da se, umesto pozivanja i ispitivanja veštaka, izvrši uvid u priloženi nalaz i mišljenje, ili da, ako oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da grafološko veštačenje predstavlja dokaz koji je izveden u svemu u skladu sa odredbama ZKP jer za ovu dokaznu radnju na pretresu pred drugostepenim sudom, nije potrebna saglasnost stranaka za izvođenje dokaza, u smislu citiranih odredbi člana 403. stav 1. i 450. stav 2. ZKP, te je zahtev u tom delu ocenjen kao neosnovan.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata Željka Damjanovića navodi se da presretnuti telefonski razgovor od 30.08.2011. godine između okrivljenog Blagoja Jakšića i Ljubomira Biševca nije preslušan na pretresu pred sudom trećeg stepena, u ponovljenom postupku nakon donošenja odluke Ustavnog suda Republike Srbije, zbog čega se prema odredbi člana 419. stav 1. ZKP na tom dokazu ne može zasnivati pravnosnažna presuda.

Istaknuti navodi zahteva su neosnovani.

Suprotno tvrdnjama iz zahteva, na pretresu pred sudom trećeg stepena nije bilo obavezno neposredno izvođenje svih dokaza na kojima se zasniva presuda, već prema odredbi člana 449. stav 2. ZKP samo onih za koje veće odluči da ih neposredno izvede, dok se upoznavanje sa sadržinom ostalih izvedenih dokaza vrši u skladu sa odredbama člana 403, 405. i 406. ZKP. Prema tome, dokaz koji je izveden u prethodnim fazama postupka ne mora se obavezno ponovo izvoditi na pretresu pred sudom trećeg stepena, pa analiza ovog dokaza izvedenog uvidom u transkript, predstavlja zakoniti postupak suda trećeg stepena.

Član 439. tačka 1) i 2) ZKP

Branioci okrivljenog Blagoja Jakšića, advokati mr Nemanja Jolović, Tatjana M. Jovanović, Zoran Perović i Željko Damjanović u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da delo za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Branioci okrivljenog – advokat Zoran Perović i advokat Željko Damjanović u zahtevima ukazuju da u izreci presude nije navedena krivica okrivljenog Blagoja Jakšića, odnosno nisu opisani elementi krivičnog dela – uračunljivost, svest o zabranjenosti i umišljaj, što čini subjektivne elemente krivičnog dela. Pored toga advokati mr Nemanja Jolović, Tatjana M. Jovanović u zahtevu ističu da u izreci nedostaju i objektivni elementi krivičnog dela, odnosno radnja izvršenja navedenog krivičnog dela. Ovo obrazlažu time što navode da iskorišćavanje službenog položaja podrazumeva preduzimanje dozvoljenih radnji u okviru delovanja i položaja ovlašćenog službenog lica, a overe potpisa nisu spadale u radnje koje po svom položaju vrši predsednik suda prema Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa koji je važio u vreme izvršenja dela. Prema navodima ovih branilaca u radnjama ovog okrivljenog nema ni elemenata prekoračenja službenog ovlašćenja jer i ono podrazumeva preduzimanje dozvoljenih radnji, ali izvan službenog ovlašćenja, a okrivljeni je oglašen krivim za izdavanje protivzakonitih naloga VV i GG, te bi se moglo govoriti o izvršenju nekog drugog krivičnog dela, a ne krivičnom delu iz člana 359. KZ. Sve ovo, po tezi branilaca znači da delo za koje je okrivljeni Blagoje Jakšić oglašen krivim, nije krivično delo, čime je u pravnosnažnoj presudi učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi branilaca po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja kao način izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, pretpostavlja da službeno lice preduzima službene radnje iz delokruga svog službenog ovlašćenja. Ovaj oblik krivičnog dela, međutim postoji i kada preduzeta delatnost nema karakter službene radnje iz okvira ovlašćenja službenog lica ali je preduzeta zloupotrebom službenog položaja. Izrekom pravnosnažne presude utvrđen je upravo takav način izvršenja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.

Prema odredbama člana 2. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa koji se primenjivao u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 39/93) overavanje potpisa, rukopisa i prepisa obavlja opštinski sud a vrši ga službeno lice određeno rešenjem. Dakle, predsednik suda nije službeno lice nadležno za overu potpisa ali jeste prema odredbi člana 30. stav 1. Zakona o sudovima koji se primenjivao u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 46/91, 60/91 - ispravka, 18/92 - ispravka i 71/92) službeno lice nadležno za utvrđivanje rasporeda poslova u sudu (dakle i za donošenje rešenja iz člana 2. pomenutog Zakona) i obezbeđenje njihovog izvršavanja te je i starešina organa koji je prema odredbi člana 6. Pravilnika o unutrašnjem poslovanju sudova (Sudski poslovnik) koji se primenjivao u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 91/93 od 11.11.1993) ovlašćen da izdaje naredbe i uputstva na koja se ne može uložiti pravni lek u svim stvarima sudske uprave, da samostalno organizuje i nadzire rad svih službi suda pa između ostalog i pregledom upisnika i pomoćnih knjiga, pribavljanjem izveštaja i na drugi pogodan način.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni Blagoje Jakšić „kao službeno lice - predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici ... tako što je naložio službenicima suda VV i GG da se izvrši overa ovog ugovora, te su u upisnik overe Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici za 1998. godinu, na strani gde se nalazio broj 302/98 od 02.04.1998. godine, koja rubrika je prethodno izbeljena korektorom, u kolonama 3,5,6,8.9 i 10 upisani podaci....pri čemu je rukopis uklopljen sa prethodnim i narednim brojevima overa, iako im nije prezentovan ugovor, niti su bili prisutni potpisnici ugovora, a potom je na primerku potpisanog ugovora od 30.12.1997. godine pisaćom mašinom ispisana klauzula overe.....sa potpisom referenta „VV“, overena okruglim pečatom Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici broj 2, a potom je osuđeni Ljubomir Biševac ovako sačinjen i overen fiktivni kupoprodajni ugovor iskoristio i protivpravno, ugovorom o prodaji od 24.12.2002. godine, predmetni lokal prodao....za kupoprodajnu cenu od 20.040.000,00 dinara, te na taj način sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u navedenom iznosu“.

Kada se navedene radnje okrivljenog Blagoja Jakšića utvrđene izrekom pravnosnažne presude dovedu u vezu sa ovlašćenjima koja je kao predsednik suda na osnovu Zakona o sudijama i Sudskog poslovnika imao, onda proizilazi da iste predstavljaju iskorišćavanje (zloupotrebu) službenog položaja predsednika suda a kako je to i utvrđeno izrekom pravnosnažne presude. Ovo s`toga što radnja omogućavanja overe spornog ugovora o kupoprodaji, iako nema karakter službene radnje za koju je predsednik suda ovlašćen, preduzeta je zloupotrebom ovlašćenja koje kao predsednik suda ima u pogledu upravljanja sudom, propisanih Zakonom o sudovima i Sudskim poslovnikom. Upravo funkcija okrivljenog Blagoja Jakšića – predsednika suda – predstavlja i profesionalno određenje koje uključuje poznavanje zakona i propisa i obavezu postupanja u skladu sa njima, što podrazumeva svest o značaju i protivpravnosti radnji koje je u konkretnom slučaju preduzeo. Te radnje, detaljno opisane u izreci presude, direktno su omogućile posledicu – pribavljanje protivpravne imovinske koristi za prijatelja okrivljenog – osuđenog Ljubomira Biševca, čime je očigledna i uzročna veza između radnji okrivljenog i nastupele posledice. S`toga činjenično stanje opisano u izreci presude obuhvata svest okrivljenog o radnji krivičnog dela, njenoj protivpravnosti, kao i volju da svojom radnjom dovede do nastupanja zabranjene posledice, što čini umišljaj kao deo subjektivnog elementa krivične odgovornosti. Izostavljanje samog zakonskog termina umišljaja u izreci presude u konkretnoj situaciji zato ne znači povredu zakona, imajući u vidu i činjenicu da je umišljaj posebno obrazložen na strani 19 i 20 presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 Po1 1/21 od 01.10.2021. godine.

Što se tiče uračunljivosti, stoji činjenica da u izreci drugostepene presude nije navedena uračunljivost kao element krivice okrivljenog, međutim, kako tokom postupka uračunljivost nije osporavana od strane stranaka u postupku, odnosno nije bilo sumnje u pogledu uračunljivosti, imajući u vidu da se u krivičnom postupku dokazuje isključivo neuračunljivost i to samo onda kad postoji sumnja u uračunljivost okrivljenog, to navedenim propustom, suprotno navodima zahteva, nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo tim pre, kad se ima u vidu da je okrivljeni postupao u svojstvu službenog lica, te je očigledno bio uračunljiv, odnosno sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima. S`toga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Blagoja Jakšića, da delo za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, čime je u pravnosnažnoj presudi učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U zahtevima branilaca okrivljenog Blagoja Jakšića po osnovu ove povrede zakona ističe se da sud u pravnosnažnoj presudi nije pravilno utvrdio iznos pribavljene imovinske koristi, a samim time, ni pravilno pravno kvalifikovao delo za koje je ovog okrivljenog oglasio krivim. Po navodima zahteva umišljaj ovog okrivljenog nije cenjen u odnosu na trenutak preduzimanja radnje izvršenja krivičnog dela u leto 2000. ili 2001. godine već je izmešten u buduće vreme tj. u kraj decembra 2002. godine, kada je 25.12.2002. godine okrivljenom Ljubomiru Biševcu isplaćena kupoprodajna cena u iznosu od 20.040.000,00 dinara. Branilac okrivljenog Blagoja Jakšića advokat Željko Damjanović, kao i advokati mr Nemanja Jolović i Tatjana M. Jovanović smatraju da se zbog vrednosti pribavljene imovinske koristi u vreme izvršenja krivičnog dela, a koja je manja od 1.500.000,00 dinara, može raditi samo o krivičnom delu iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Na ovaj način, pored povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP kako su označeni u zahtevima branioca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata mr. Nemanje Jolovića, Tatjane M. Jovanović i Željka Damjanovića, ističe se i povreda člana 439. tačka 2) ZKP, iako se to izričito ne označava u svim zahtevima za zaštitu zakonitosti.

Kada su u pitanju povrede zakona, po ovom pravnom leku one se mogu ispitati samo u odnosu na činjenično stanje utvrđeno izrekom pravnosnažne presude. U izreci pravnosnažne presude utvrđeno je da je izvršenjem krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ okrivljeni Blagoje Jakšić pribavio okrivljenom Ljubomiru Biševcu imovinsku korist u iznosu od 20.040.000,00 dinara.

Ne osporavajući tvrdnju iznetu u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti da se umišljaj izvršioca krivičnog dela ceni u odnosu na vreme izvršenja krivičnog dela, ovaj sud ukazuje da se radnja predmetnog krivičnog dela sastoji od delatnosti okrivljenog opisane u izreci presude i pribavljanja protivpravne imovinske koristi, pa kako je, prema izreci pobijane presude, korist pribavljena 24.12.2002. godine, to je i radnja krivičnog dela ostvarena tada, te se tako označeno vreme smatra vremenom izvršenja krivičnog dela. Što se tiče visine pribavljene protivpravne imovinske koristi, ovaj sud nije ovlašćen da po ovom vanrednom pravnom leku ispituje da li je činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi potpuno i pravilno utvrđeno i da li su dokazi izvedeni u postupku pravilno ocenjeni.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata mr. Nemanje Jolovića i Tatjane M. Jovanović ističe se da se u radnjama okrivljenog Blagoja Jakšića eventualno stiču obeležja nekog drugog krivičnog dela a ne krivičnog dela iz člana 359. KZ, čime je, iako to izričito ne navode, učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ovi navodi zahteva ocenjeni su neosnovanim, jer bi se o eventualno nekom drugom krivičnom delu moglo raditi samo u slučaju da okrivljeni Blagoje Jakšić nije postupao u svojstvu službenog lica, iskorišćavajući svoj službeni položaj radi pribavljanja imovinske koristi drugome, što prema utvrđenom činjeničnom stanju u izreci pravnosnažne presude nije slučaj, zbog čega su u ovom delu izjavljeni zahtevi za zaštitu zakonitosti ocenjeni neosnovanim.

Član 441. stav 4. ZKP

Branioci okrivljenog Blagoja Jakšića, advokati mr. Nemanja Jolović i Tatjana M. Jovanović, pravnosnažnu presudu osporavaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. navodima da, kako nije bilo osnova da se okrivljeni Blagoje Jakšić oglasi krivim, to nije bilo ni uslova za obavezivanje istoga na plaćanje troškova krivičnog postupka, ni mesta za izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa.

Prema odredbi člana 484. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za njegovo podnošenje, što podrazumeva u konkretnom slučaju da je u zahtevu moralo biti navedeno na koji način i koje zakonske odredbe su povređene odlukom o troškovima krivičnog postupka i odlukom o izricanju mere bezbednosti zabrane vršenja poziva. Kako to nije navedeno, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda podneti zahtev u tom delu, u pogledu ove povrede zakona, nema zakonom propisan sadržaj.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, osporava se utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi i ocena dokaza izvedenih u postupku te ističu povrede zakona zbog kojih okrivljenom preko branioca a po odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Tako se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Blagoja Jakšića, advokata mr. Nemanje Jolovića i Tatjane M. Jovanović pravnosnažna presuda pobija zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 11) i stava 2. tačka 2) i 3) ZKP, u vezi člana 23., člana 37. stav 2., člana 57. stav 2., člana 62., člana 286., člana 419. stav 2., člana 428., člana 455. stav 2., 462. stav 3. ZKP, člana 437. tačka 2) u vezi člana 439. tačka 1) ZKP, te člana 441. stav 1. i 2. ZKP; advokata Željka Damjanovića, zbog povrede zakona iz člana 418. tačka 3) ZKP, člana 425. stav 1. do 3. ZKP i 426. stav 1. ZKP; advokata Zorana Perovića, kako to iz zahteva proizilazi zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano da okrivljeni preko branioca zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti zbog povreda ovog zakona iz člana 74., 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, to se u ocenu povreda zakona koje nisu obuhvaćene odredbom člana 485. stav 4. ZKP i u odnosu na osporavanje činjeničnih utvrđenja u pravnosnažnoj presudi, Vrhovni kasacioni sud nije upuštao.

Branilac okrivljenog Blagoja Jakšića, advokat Željko Damjanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti i zbog povrede ljudskih prava i sloboda okrivljenog iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP i to konkretno povrede člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Prema odredbi člana 485. stav 3. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. tačka 2) i 3) istog člana može se podneti u roku od tri meseca od dana kada je licu iz člana 483. stav 1. ZKP dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Odredbom člana 484. ZKP propisan je sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti. Kada se zahtev podnosi zbog povrede iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3), uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. U konkretnom slučaju branilac okrivljenog nije dostavio takvu odluku, zbog čega po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda podneti zahtev u tom delu u pogledu ove povrede zakona nema zakonom propisan sadržaj.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih izjavljene zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4), 7), 8) i 9) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić