Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Dragan Đokić i Mirjana Đokić, advokati iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Dragaš, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7063/18 od 11.07.2019. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7063/18 od 11.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7063/18 od 11.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17561/15 od 26.04.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 240.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 150.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove 200.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 60.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od 26.04.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko dosuđenih 240.000,00 dinara do traženih 400.000,00 dinara, za iznos od još 160.000,00 dinara, za pretrpljeni strah preko dosuđenih 150.000,00 dinara do traženih 250.000,00 dinara, za iznos od još 100.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove preko dosuđenih 200.000,00 dinara do traženih 300.000,00 dinara, za iznos od još 100.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti preko dosuđenih 60.000,00 dinara do traženih 100.000,00 dinara, za iznos od još 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže damu na ime naknade materijalne štete za medicinske intervencije, lečenje i terapiju isplati popjedinačne iznose sa pripadajućom kamatom bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 213.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7063/18 od 11.07.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne i nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade, već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, a drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.08.2015. godine, radi naknade materijalne i nematerijalne štete, a pobijana vrednost predmeta spora je 650.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić