U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, s obzirom da u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propuštanja u primeni ili do nepravilne primene odredaba parocesnog zakona koje su bile od uticaja na zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu „...“ po ugovoru o radu od 06.06.2008. godine sa pratećim aneksima. Tuženi je 19.01.2015. godine doneo upozorenje tužiocu pred otkaz ugovora o radu zbog nedostavljanja potvrde o bolovanju počev od 05.01.2015. godine. U upozorenju je navedeno da je tužilac iskoristio godišnji odmor iz 2014. godine i da mu nakon zaključenja bolovanja 31.12.2014. godine, nije odobreno da koristi godišnji odmor za 2015. godinu. Kako tužilac za januar 2015. godine nije imao potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, rešenje o godišnjem odmoru, kao ni rešenje o plaćenom ili neplaćenom odsustvu, po oceni poslodavca ispunjeni su uslovi za otkaz ugovora o radu. Rešenjem tuženog od 04.02.2015. godine čija se sadržina poklapa sa upozorenjem, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nedostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti zbog bolesti u smislu člana 103. Zakona o radu, kao i zbog neopravdanog izostanka sa rada dva dana u toku meseca, odnosno tri dana u toku godine u smislu člana 19.3. Ugovora o radu.

U toku postupka je utvrđeno da je tužilac bio sprečen da radi u dužem vremenskom periodu krajem 2014. godine i da je za period od 28.12.2014. godine do 31.12.2014. godine odsustvovanje sa posla pravdao odobrenjem lekarske komisije, koja je dala ocenu da je tužilac sposoban da radi od 01.01.2015. godine, iako po mišljenju komisije postoji medicinsko opravdanje da i dalje bude na bolovanju. Po dobijanju izveštaja, tužilac se nije odmah javio izabranom lekaru radi produžetka privremene sprečenosti za rad, već je to učinio tek 26.01.2015. godine, tako da je tužiočevo odsustvo sa rada počev od 01.01. bilo neopravdano sve do 26.01.2015. godine kada se javio izabranom lekaru i za naredni period dostavio poslodavcu potvrdu o sprečenosti.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Članom 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona. Prema članu 179. stav 2. tačka 8. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu obavezu utvrđenu opštim akotom ili ugovorom o radu. Odredbom člana 19. 3. ugovora o radu propisano je da zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, odnosno čije je ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka sa rada dva dana u toku meseca ili tri dana u toku jedne godine.

Naime, kako je u konkretnom slučaju osnov prestanka radnog odnosa nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, između ostalog i zbog neopravdanog izostanka sa posla više od dva dana u toku meseca, to je bio dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu jer opisano ponašanje samo po sebi predstavlja povredu radne discipline. Takođe, mišljenje lekarske komisije o medicinskoj opravdanosti tužiočevog daljeg odsustva sa rada ne obavezuje tuženog poslodavca i ne utiče na njegovo diskreciono ovlašćenje da zaposlenom otkaže ugovor o radu ako za otkaz postoje opravdani razlozi, već to mišljenje predstavlja preporuku za izabranog lekara u pogledu izdavanja potvrde zaposlenom o privremenoj sprečenosti za rad. Budući da je tokom postuka nesumnjivo utvrđeno da je tužilac u spornom periodu neopravdano izostao sa posla više od dva radna dana u toku meseca, tuženi je imao osnov da mu otkaže ugovor o radu iz tih razloga, pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postuka, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, s obzirom da nisu bili potrebni.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić