U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Danojlić, advokat iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Marija Danojlić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde i Ministarstva građevine i urbanizma (Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture), koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 875/20 od 03.09.2020. godine, u sednici održanoj 17.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 875/20 od 03.09.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 2081/2018 od 07.02.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu AA isplati 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 07.02.2020. godine do konačne isplate, a tužilji BB 800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 07.02.2020. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužilaca preko dosuđenih iznosa iz stava 1 izreke. Stavom trećim i četvrtim izreke, odlučeno je o troškovima parničnog postuka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 875/20 od 03.09.2020. godine, usvojena je žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu, tako što su tužbeni zahtevi tužilaca odbijeni i obavezani tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. stav 1. i 403. stav 1. i 2. ZPP.

Tužena je podnela odgovor na reviziju zahtevajući troškove njegovog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu čl. 403. stav 2. ZPP.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Viši sud u Beogradu je 08.04.2014. godine doneo rešenje POI 9/12 kojim je odlučujući o prigovorima, između ostalih i okrivljenih AA i BB, iste usvojio i ukinuo privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela određeno rešenjem Višeg suda u Beogradu POI 9/12 od 01.10.2013. godine u delu kojim je od ovde tužilaca privremeno oduzeta po ½ dela porodične stambene zgrade površine 91kvm na parceli ... upisane u prepis lista nepokretnosti broj ... KO ... sa pravom korišćenja na državnom zemljištu sa obimom udela polovine ukupne površine 00.05.06 ha, od tužilje ½ dela porodične stambene zgrade na parceli broj ... upisane u prepis lista nepokretnosti broj ... KO ... a odbijen prigovor okrivljenog AA kojim mu je privremeno oduzeto motorno vozilo marke „...“ model ... . Prema obrazloženju rešenja, krivično veće je utvrdilo način sticanja nepokretnosti i ocenilo da su u konkretnom slučaju zakoniti prihodi okrivljenog AA i prihodi koje je isti stekao na druge načine koji nisu registrovani kod nadležnih organa i to besteretnim prenosima i da nisu u nesrazmeri sa vrednostima predmetne imovine koja je opisana u pobijanom rešenju jer iz svih pisanih dokaza nesumnjivo proizlazi da je AA od 1991. godine sticao prihode na zakonom dozvoljen način, nasleđivanjem iza pok. oca i majke i obavljanjem delatnosti ... u prilog čega je dostavio dokaze iz kojih se može zaključiti da je ostvario veće prihode od vrednosti imovine koja je predmet oduzimanja proistekle iz krivičnog dela i da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, odnosno da nema osnovane sumnje da je navedena imovina proistekla iz krivičnog dela. I u odnosu na imovinu tužilje istim rešenjem je utvrđeno da ne postoji osnovana sumnja da proističe iz krivičnog dela. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 1638/14 od 16.12.2014. godine.

Zabeležba zabrane raspolaganja opterećenja i upisa drugih prava ovde tužiocima u listu nepokretnosti izvršena je rešenjem SKN Šabac od 05.11.2012. godine po osnovu naredbe o zabrani raspolaganja imovinom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu OIK 8/12 od 02.11.2012. godine, a dana 03.12.2013. godine izjavljena je žalba VV na navedeno rešenje. Rešenjem SKN Šabac od 05.09.2017. godine ova služba dozvolila je u LN ... KO ... brisanje zabeležbe zabrane raspolaganja, opterećenja i upisa drugih prava BB i AA, koje je usledilo nakon ponovljenog zahteva 06.03.2017. godine ovde tužilaca upućenog RGZ SKN Šabac za brisanje zabeležbe. Tužioci su 02.09.2015. godine obavestili Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom da je rešenjem Višeg suda u Beogradu POI 9/12 od 08.04.2014. godine odbijen zahtev Višeg javnog tužilaštva OIK 8/12 za privremeno oduzimanje navedene nepokretnosti, odnosno da je rešenje u delu kojim je odlučivano o nepokretnostima tužilaca postalo pravnosnažno 16.12.2014. godine, pa su zahtevali da Direkcija donese rešenje kojim će naložiti SKN Šabac da izvrši brisanje zabeležbe zabrane raspolaganja, opterećenja i upis drugih prava upisane u ln. ... na parceli ... . Tužioci su RGZ SKN podneli zahtev za brisanje zabeležbe 03.05.2017. godine u LN ... KO ..., a Više javno tužilaštvo u Beogradu je svojim dopisom od 15.06.2017. godine po pritužbi ovde tužilaca obavestilo da svoja prava za brisanje zabeležbe može ostvariti podnošenjem zahteva nadležnom katastru, dok je tužilaštvo nadležno samo za stavljanje van snage naredbe o zabrani raspolaganja imovinom. Tužilac je 22.05.2017. godine SKN Šabac uputio urgenciju u kojoj je navedeno da je služba podnosioca zahteva obavestila da ne može postupati po zahtevu za brisanje zabeležbi u LN ... jer je na predmetnim nepokretnostima registrovana žalba VV po kojoj još nije odlučeno od strane drugostepenog organa a u prilogu dopisa je dostavio pismeni odustanak od uložene žalbe.

Postupak za povraćaj imovine trajao je pet godina do 05.09.2017. kada je izbrisana zabrana raspolaganja, odnosno do 05.04.2018. godine kada je izbrisana i zabeležba o privremenom oduzimanju nepokretnosti, pri čemu je u odnosu na samo oduzetu nepokretnost postupak trajao dve godine do 16.12.2014. godine kada je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je izvršen povraćaj imovine.

Tužioci su u pritvoru proveli i to tužilac AA 15 meseci a tužilja BB šest meseci, posle kog perioda su tužioca koji se 25 godina bavio ... stranke počele da napuštaju i odlaze kod drugih advokata, a Advokatska komora Šapca šest meseci po određivanju pritvora donela i rešenje o privremenom brisanju iz advokature i pismenim putem obavestila sve sudove o tome. Na vestima RTS-a ...2012. godine, dok je u kući tužioca bilo pet inspektora sa predstavnikom Advokatske komore, emitovala je vest u udarnim vestima u 19.30 časova da je ... AA, osumnjičen da je proneverio 15.000 evra, u bekstvu, ali tužilac tu vest nije mogao da demantuje. Time je prvotužiocu ukaljan ugled i čast, kao čoveku koji se ... bavi preko 25 godina. Drugotužilji je ukaljan ugled i čast iz istih razloga u nešto manjem obimu jer nije javna ličnost. Trpeli su duševne bolove u intenzitetu i trajanju bliže opisane u nižestepenim presudama. Iz iskaza tužioca utvrđeno je da je protiv njega Više javno tužilaštvo podiglo optužnicu koju je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo 2013. godine, posle čega nije poznat ishod pokrenutog postupka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev za naknadu štete pretrpljenih duševnih bolova nastalih zbog neosnovanog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela osnovan, jer je pravnosnažnim rešenjem suda utvrđeno da nisu bili ispunjeni uslovi predviđeni članom 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela odnosno da nije postojala osnovana sumnja da je navedena imovina proistekla iz krivičnog dela. Zbog toga je naknadu dosudio na osnovu čl. 200. stav 1. ZOO u jedinstvenom iznosu tužiocu od 1.000.000,00 dinara a tužilji u iznosu od 800.000,00 dinara. Pri tome je cenio istaknuti prigovor zastarelosti od strane tuženih ali je našao da je neblagovremen.

Po oceni drugostepenog suda, tuženi Ministarstvo građevine i urbanizma nije pasivno legitimisano, a Ministarstvo pravde nije odgovorno na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Revizijski sud nalazi da tuženi Ministarstvo građevine i urbanizma jeste pasivno legitimisano, ali da ni taj tuženi ni tuženi Ministarstvo pravde nisu odgovorni za traženu naknadu nematerijalne štete nastale zbog neosnovanog oduzimanja imovine.

U konkretnom slučaju nema nepravilnog rada državnog organa iz člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Tužiocima je rešenjima suda oduzeta nepokretnost zbog sumnje da je do takve imovine došlo krivičnim delom. Kako je u postupku pred sudovima utvrđeno da do toga nije došlo, navedeno rešenje kojim je određeno privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela je ukinuto. U postupanju sudova prilikom donošenja navedenih rešenja nije bilo nepravilnog rada zbog čega ministarstvo pravde ne može biti odgovorno za eventualno nastalu štetu tužiocima u smislu citirane zakonske odredbe. U ovoj parnici tužioci nisu tražili naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode (pritvor) da bi tužena - Ministarstvo pravde po tom osnovu bila odgovorna u ovoj parnici (takav zahtev može se istaći u posebnoj parnici).

Ministarstvo građevine i urbanizma ne može biti odgovorno za eventualne propuste u radu RGZ-SKN u Šapcu. Republički geodetski zavod je posebna organizacija u sistemu državne uprave a poslovi koje ta posebna organizacija obavlja propisani su članom 28. stav 1. Zakona o ministarstvima. Poslovi koje obavlja i nadzor koji vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, propisani su Zakonom o državnoj upravi. Po članu 50. ovog zakona Ministarstvo je jedino ovlašćeno da zahteva izveštaje i podatke o radu posebne organizacije, utvrdi stanje izvršavanja poslova i upozori na uočene nepravilnosti, izdaje instrukcije i predloži Vladi da preduzme mere na koje je ovlašćeno. S`obzirom na poslove ministarstva koji su propisani Zakonom o državnoj upravi, ovo ministarstvo nije moglo imati saznanja o eventualnim propustima u postupanju RGZ SKN Šabac pa samim tim nije ni bilo u mogućnosti da preduzme radnju ili meru na koju je ovlašćeno u vršenju nadzora. Pored svega navedenog, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je rešavalo u drugom stepenu po žalbama na rešenja službi za katastar nepokretnosti do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 96/15) kada je u smislu člana 79. navedenog zakona Republički geodetski zavod kao drugostepeni organ preuzeo 03.03.2016. godine od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sve nerešene predmete. S`obzirom da ministarstvo ne vrši upravni nadzor nad aktima zavoda, niti rešava u drugostepenom postupku po žalbama na rešenje nadležnih službi zavoda, već je to u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda, to po pravilnoj oceni drugostepenog suda nema propusta u radu Ministarstva građevine i urbanizma koji bi se mogli dovesti u vezu sa eventualnom štetom koja je pričinjena tužiocima.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu potrebni za odlučivanje o ovom pravnom leku (čl. 154. stav 1. ZPP).

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić