Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene, advokat Mila Janković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni podneti zahtev za zaštitu zakonitosti uvaži, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da drugostepenu presudu preinači, tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljene.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati te je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Kao nezakonite dokaze branilac označava zapisnik sa glavnog pretresa Kpo4 75/18 od 15.10.2018. godine u kojem je u drugom krivičnom predmetu saslušan okrivljeni BB, presudu Višeg suda u Novom Sadu-Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 75/18 od 15.10.2018. godine i presudu Višeg suda u Novom Sadu-Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije SPK Po4 34/18 od 31.01.2018. godine uz pojašnjenje da je protivno praksi Evropskog suda za ljudska prava da se okrivljenoj pripiše bilo kakva krivica na osnovu ishoda suđenja protiv saoptuženih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakoniosti branioca okrivljene po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je sud na glavnom pretresu održanom dana 03.03.2021. godine, u dokaznom postupku, na osnovu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP izvršio uvid u zapisnik KPo4 75/185 od 15.10.2018. godine (KTIKO 25/18 od 27.09.2018. godine) na kome je saslušan u svojstvu okrivljenog BB, a zatim i u presudu Višeg suda u Novom Sadu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 75/18 od 15.10.2018. godine kojom je okrivljeni BB pravnosnažno osuđen za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ i presudu Višeg suda u Novom Sadu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije SPK Po4 34/18 od 31.10.2018. godine, kojom je okrivljeni VV osuđen za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ.

S obzirom da je prvostepeni sud napred navedene dokaze izveo na glavnom pretresu pravilnom primenom odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, da iz istih sud nije utvrđivao činjenice u pogledu krivičnog dela koje se okrivljenoj AA stavlja na teret, već je iz navedenih presuda samo utvrdio da su pomenuti okrivljeni osuđeni za predmetna krivična dela koja su im bila stavljena na teret, a uz to i da na izvođenje ovih dokaza stranke nisu imale primedbe, to su navodi branioca da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe ukazao na činjenicu da u pobijanim presudama nije dokazano postojanje bilo kakvog prethodnog dogovora između okrivljene AA i BB, da nije dokazana namera da okrivljena AA izbegne obračunavanje i plaćanje carine kao i da da mito, te da je po navodima branioca okrivljena imala nameru da plati naknadu za kartu, što proizilazi ne samo iz njenog iskaza već i iz iskaza drugih svedoka, u kom smislu nije utvrđeno da je okrivljena preduzela bilo koju radnju izvršenja krivičnog dela davanje mita (nije učinila poklon, niti nudila poklon ili obećala poklon ili posredovala pri podmićivanju ovlašćenog službenog lica). Ovakvim navodima branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, daje svoju verziju događaja i sopstvenu ocenu izvedenih dokaza te faktički pobija pravnosnažne presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je osporio primerenost izrečene kazne okrivljenoj AA s obzirom na težinu i posledicu dela, na koji način se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić