Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Gordana Rakočević, advokat iz ..., protiv tuženog „Philip Morris Operations“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2230/2020 od 22.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 12.08.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2230/2020 od 22.09.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2230/2020 od 22.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 4364/2014 od 16.06.2020. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade štete zbog izostalog prinosa duvana u 2007. godini, isplati iznos od 319.325,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2018. godine, kao dana veštačenja do isplate, odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade štete zbog neisplaćene premije duvana u listu u 2007. godini, isplati iznos od 248.381,99 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2008. godine do isplate i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 166.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je, zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09, u daljem tekstu: ZPP).

Prema članu 395. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tužačenje prava.

Iz navedenog proizlazi da Vrhovni kasacioni sud može prihvatiti odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj pod uslovom da je takvo odlučivanje predložio apelacioni sud, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Rešenjem R3 102/21 od 06.07.2021. godine, Apelacioni sud u Nišu je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se u smislu odredbe člana 395. ZPP odluči o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2230/2020 od 22.09.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 25.12.2009. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 50.000,00 dinara. Podnseskom od 25.09.2018. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 567.707,03 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 16.06.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 22.09.2020. godine. Na dan preinačenja tužbe, 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio 118,2474 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 4.801,01 evra.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)

U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 22.09.2020. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić