.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 613/2020
10.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Bojan Stanojlović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Glumac, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, na sednici održanoj 10.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za odlučivanje o žalbi tužene, izjavljenoj protiv presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1685/17 od 30.11.2018. godine, STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Treći osnovni sud u Beogradu, presudom P 1685/17 od 30.11.2018. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženu da se sa svim licima i stvarima iseli iz dvoiposobnog stana broj .., korisne površine 73 m2, koji se nalazi na ... spratu stambene zgrade u ulici ... broj .. u ..., izgrađene na katastarskoj parceli broj .., upisane u listu nepokretnosti br. .. KO ... i isti slobodan od lica preda u posed tužiocu (stav prvi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 41.300,00 dinara (stav drugi izreke).
Protiv navedene presude, tužena je izjavila žalbu i prethodno istakla zahtev da prvostepeni sud ponovo otvori glavnu raspravu i donese odluku o prekidu postupka, dok se ne reši parnica pred Višim sudom u Beogradu pod brojem P 20090/18 u kojoj se rešava svojinsko pitanje nad stanom koji je predmet ovog spora.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 7304/19 od 17.07.2020. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi tužene, izjavljenoj protiv presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1685/17 od 30.11.2018. godine i spise predmeta ustupio Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da je u konkretnoj situaciji žalba izjavljena na presudu u sporu radi iseljenja iz nepokretnosti i predaje iste tužiocu, koji spor se ne smatra sporom male vrednosti, pa da je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 24. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Apelacioni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz rešenje Gž 6484/20 od 22.10.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da je u konkretnoj situaciji predmet tužbenog zahteva predaja u posed nepokretnosti, koji tužbeni zahtev predstavlja zahtev za činidbu, što se ne može smatrati sporom o nepokretnosti u smislu člana 469. Zakona o parničnom postupku, čiji bi predmet bilo utvrđenje, prestanak ili promena prava svojine ili nekog drugog stvarnog prava na nepokretnosti. Zatim, da je u konkretnoj situaciji merodavna vrednost predmeta spora označena u tužbi u iznosu od 4.000,00 dinara i da je presudom protiv koje je izjavljena žalba odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je za odlučivanje o istoj stvarno nadležan viši sud u drugom stepenu.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za odlučivanje u drugom stepenu o izjavljenoj žalbi tužene, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.
Tužba je podneta 03.04.2017. godine. U tužbi i u uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 4.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom stav 4. ovog člana, da, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
U konkretnoj situaciji predmet tužbenog zahteva je iseljenje tužene iz predmetnog stana. Stoga se radi o činidbi, a ne o sporu u vezi nepokretnosti. Predmet spora o nepokretnosti bilo bi utvrđenje, prestanak ili promena nekog prava na nepokretnosti i tužbeni zahtev se u toj situaciji usmerava samo prema nosiocu tog prava.
Kako vrednost predmeta spora u iznosu od 4.000,00 dinara, navedena u tužbi i uvodu prvostepene presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra, to se radi o sporu male vrednosti, zbog čega je za odlučivanje o izjavljenoj žalbi stvarno nadležan Viši sud u Beogradu kao drugostepeni sud na osnovu odredbe člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
