Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljenog Dobrivoja Markovića, advokat Dalibor Katančević u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu i okrivljenog Dobrivoja Markovića oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dobrivoja Markovića, advokata Dalibora Katančevića je neosnovan, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je prvostepeni sud izmenio dispozitiv optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt br. 383/13 od 11.07.2013. godine i to na taj način što je potpuno izmenio činjenični opis u pogledu mesta izvršenja krivičnog dela, te izostavio tvrdnju tužilaštva da je između okrivljenog i oštećenog došlo do ponovnog fizičkog sukoba („ispred ugostiteljskog objekta, gde su nastavili da se fizički obračunavaju, te je tako u jednom trenutku okrivljeni NN oštrim predmetom ubo oštećenog AA...“) i za razliku od ove i ovako opisane tvrdnje iznete u optužnici okrivljenog oglasio krivim da je oštećenog ubo „unutar prostorija ugostiteljskog objekta „...“. Po stavu odbrane, imajući u vidu da se dispozitiv optužnog akta i izreka napadnutih presuda u bitnom razlikuju, jasno je da je sud prekoračio optužnicu čime je učinio apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude, ali ni subjektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Dobrivoja Markovića. Ovo, imajući u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu javnog tužioca, pošto je sud opisanom izmenama samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu (mesto izvršenja krivičnog dela ostalo je isto - ..., ulica ..., opština ... u ugostiteljskom objektu SUR „...“). Shodno iznetom, navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog i isti nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“), niti je presuda izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog – advokata Dalibora Katančevića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP - povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona, branilac kao nezakoniti dokaz označava nalaz i mišljenje veštaka dr Branislava Dakovića. U vezi sa tim branilac navodi da je postupajući veštak ostao potpuno nedorečen na odgovore koje je davao u smislu pojašnjenja svog nalaza, da odgovori nisu bili takvi da bi na bilo koji način mogli da doprinesu pravilnom utvrđivanju činjeničnog stanja, i to naročito u pogledu utvrđivanja tipa oružja kojim je oštećeni povređen kritičnom prilikom. Po ostavu odbrane, veštak se bavio pravnim pitanjem, odnosno pokušavao je da utvrdi ko je naneo povredu oštećenom. Pored iznetog, branilac iznosi i kontradiktornosti u nalazu i mišljenju veštaka i sopstvenu ocenu navedenog dokaza. Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog iznetim navodima ne osporava označeni dokaz niti po formi niti prema načinu pribavljanja, već osporava dokaznu vrednost istog, odnosno osporava sadržinu navedenog veštačenja i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac navodi da je sudski veštak specijalista za oblast hirurgije i traumatologije dr Branislav Daković iskazao u toku postupka na glavnom pretresu nedopustivu pristrasnost koja je bila takvog intenziteta da je narušavala pretpostavku nevinosti okrivljenog.

Prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija- porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) Zakonika o krivičnom postupku predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Odredbom člana 42. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno primenjuju i na javne tužioce i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zamenjuju u postupku, zapisničare, prevodioce, tumače i stručna lica kao i na veštake ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (član 116).

Odredbom člana 116. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se za veštaka ne može odrediti lice koje je isključeno (član 93) ili oslobođeno (član 94) dužnosti svedočenja, a ako je određeno za veštaka, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka (stav 1.), dok je u stavu 2. istog člana propisano da razlog za izuzeće od dužnosti svedočenja (član 37. stav 1) postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog ili je zajedno sa njima ili nekima od njih, zaposleno kod drugog poslodavca, a u stavu 3. da se za veštaka po pravilu neće odrediti lice koje je ispitano kao svedok.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo, ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije, odnosno veštaka, koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće u određenom predmetu, već ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost veštaka, shodno članu 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće.

Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju, branilac okrivljenog ukazuje u pogledu veštaka na povredu zakona iz člana 37. stav 2. ZKP u vezi člana 42. ZKP, a koja povreda nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Imajući u vidu napred citiranu odredbu ZKP, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 37. stav 2. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić