Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Ignjatović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Parking servis“ Niš, čiji je punomoćnik Miloš Jovanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1959/19 od 11.09.2020. godine, u sednici održanoj 17.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1959/19 od 11.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1959/19 od 11.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1015/17 od 28.01.2019. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 57.576,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.12.2016. godine, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 68.406,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1959/19 od 11.09.2020. godine, prvim stavom izreke, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao nesnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove za sastav odgovora nije tražio.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se navodi kojima se ukazuje na visinu nastale štete zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažna sudska odluka različite sadržine, koja je uz reviziju dostavljena ne ukazuje na drugačiji pravni stav i drugačiju primenu materijalnog prava, jer pravilna primena prava u ovoj vrsti sporova, kao i ocena osnovanosti zahteva za naknadu materijalne štete, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Imajući u vidu navedeno, u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, iz kojih razloga je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 08.02.2017. godine, a vrednost predmeta spora u ovoj parnici je iznos 57.576,19 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić