Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Mladen Vujić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Opštine Vračar, koju zastupa Javno pravobranilaštvo Opštine Vračar i BB iz ..., čiji je punomoćnik Ognjen Božović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene BB iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5404/16 od 03.11.2016. godine i o žalbi tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3. 23/19 od 09.05.2019. godine, u sednici od 29.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužene BB iz ..., izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3. 23/19 od 09.05.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene BB iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5404/16 od 03.11.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 458/01 od 03.10.2007. godine stavom prvim izreke utvrđeno je da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o otkupu stana zaključen 23.09.1999. godine između tužene Opštine Vračar kao prodavca i tužene BB kao kupca, overen kod tog suda dana 29.09.1999. godine. Stavom drugim izreke utvrđeno je da tužilja VV ima pravo vlasništva na dvosobnom stanu u ... opisanom izrekom, što su tuženi Republika Srbija i Opština Vračar obavezane da priznaju i trpe tužiljin upis prava svojine u javnim knjigama. Stavom trećim izreke tužene su obavezani da tužilji naknade troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženih, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 14347/10 od 21.07.2011. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2336/2015 od 28.01.2016. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužene BB.

Tužena BB je 31.10.2011. godine podnela predlog za ponavljanje postupka iz razloga što je tužilja VV preminula pre pravnosnažnog okončanja postupka, o čemu njeni punomoćnici nisu izvestili sud, s tim što se razlog za ponavljanje postupka odnosi na postupak pred drugostepenim sudom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5404/16 od 03.11.2016. godine stavom prvim izreke dozvoljeno je ponavljanje postupka i ukinuta presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 14347/10 od 21.07.2011. godine. Stavom drugim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 458/01 od 03.10.2007. godine.

Protiv drugostepene presude, reviziju je blagovremeno podnela tužena BB, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. važećeg Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 23/19 od 09.05.2019. godine ne predlaže se Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv drugostepene presude, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Protiv navedenog rešenja, tužilja je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost žalbe u smislu čl. 385. stav 1. i 411. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da žalba nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnci podneta je 09.02.2001. godine, pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine). Odredbom člana 411. ranijeg ZPP, koji se u ovom postupku primenjuje, nije propisano da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je članom 395. ZPP propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenja apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Iz iznetog proizilazi da žalba podneta protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu čl. 385. i 411. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 1. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

U tužbi od 09.02.2001. godine vrednost predmeta spora je označena na 550.000,00 dinara, što je uneto u uvod prvostepene presude.

S ozbirom da navedena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra kao revizijskog cenzusa u smislu člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14), to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić