Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 131/21 od 25.02.2022. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Tanaskovića, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2241/19 od 30.11.2020. godine, samo u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi, tako što Apelacioni sud u Beogradu otklanja obavezu okrivljenog AA da na račun budžeta Republike Srbije, uplati iznos od 5.468.236,60 dinara u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, a kako je to ožalbenom presudom okrivljeni na osnovu člana 91. i 92. KZ obavezan, dok se u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Tanaskovića, odbija kao neosnovana i ožalbena presuda u nepreinačenom delu potvrđuje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Tanasković, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini prvostepenu presudu i drugostepenu presudu u odbijajućem delu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i odredi da se novi postupak održi pred drugim sudijom pojedincem.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Tanasković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ukazujući da je krivično delo poreska utaja iz člana 225. KZ, delo sa blanketnom dispozicijom i da navedena povreda proizlazi iz propusta suda da u pogledu nastanka poreske obaveze, postojanja obaveze izdavanja računa, vremena nastanka poreske obaveze i namere da se izbegne plaćanje poreza, primeni poreske propise koji uređuju ova pitanja i dopunjuju odredbu člana 225. KZ. Prema navodima zahteva dalje, nižestepeni sudovi su zapravo pogrešno primenili zakon-odredbu člana 28. stav 1. i 42. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost, jer se ni jednom od navedenih odredbi ne uređuje obaveza izdavanja računa kod usluga koje traju određeni vremenski period, već to čini odredba člana 15. stav 2. istog zakona. Pored toga, pogrešna primena zakona, odnosi se i na članove 101. i 61. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana, o čemu se odbrana detaljno izjasnila u žalbi i pri tim navodima ostaje u podnetom zahtevu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na stranama 4 i 5 obrazloženja presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 131/21 od 25.02.2022. godine, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koju obrazlaže tako što navodi da nižestepeni sudovi nisu razmotrili pitanje ekonomske suštine poslovnog odnosa BB i preduzeća VV, koju u zahtevu obrazlaže.

Iz navedenog proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno opredeljuje povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao jer ne predstavlja razlog u okviru povreda zakona navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Tanaskovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić