Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr. Ilije Zindovića i dr. Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeća za trgovinu i usluge ''EUROFISH'' d.o.o. iz Beograda, čiji je punomoćnik Mišo Dobrijević, advokat u ..., protiv tuženog ''ProSredit Bank ''a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Vesna Jovičić, advokat u ..., radi sticanja bez osnova- vrednost spora 94.750,00 dinara, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3350/19 od 19.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3350/19 od 19.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3350/19 od 19.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 411/19 od 04.04.2019. godine u stavu I izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu isplati iznos od 44.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računatom od 29.04.2013. godine do isplate. Stavom II izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati iznos od 13.050,00 dinara sa zakonskom kamatom od 25.02.2014. godine. Stavom III izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati iznos od 12.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od 20.10.2014. godine do isplate. Stavom IV izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati iznos od 12.300,00 dinara sa zakonskom kamatom od 10.02.2015. godine do isplate. Stavom V izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže na isplatu iznosa od 12.500,00 dinara sa zakonskom kamatom računatom od 21.08.2015. godine do isplate, a stavom VI izreke je tužilac obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 13.500,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3530/19 od 19.11.2020. godine preinačena je prvostepena presuda i obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 94.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računatom na iznos od 44.400,00 dinara počev od 29.04.2013. godine pa do isplate; na iznos od 13.050,00 dinara počev od 25.02.2014. godine pa do isplate; na iznos od 12.500,00 dinara počev od 20.10.2014. godine pa do isplate; na iznos od 12.300,00 dinara počev od 10.02.2015. godine pa do isplate i na iznos od 12.500,00 dinara počev od 21.08.2015. godine pa do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 38.670,00 dinara i na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 21.585,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tuženi izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškove koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč, a oni mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. U situaciji u kojoj tuženi nije postupio na opisani način to predstavlja njegovu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenog takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 29.01.2019. godine radi isplate stečenog bez osnova. Prvostepena presuda doneta je dana 04.04.2019. godine, a drugostepena presuda je doneta 19.11.2020. godine. Tuženi reviziju izjavljuje dana 04.01.2021. godine. Vrednost spora u konkretnom slučaju iznosi 94.750,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 797,22 evra.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.

Bez uticaja je to što je drugostepeni sud odlukom koja se pobija revizijom preinačio prvostepenu presudu, jer se odredba člana 403. st. 2. tač. 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) ne primenjuje u sporovima male vrednosti u kojima revizija nije dozvoljena zbog prirode spora.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić