U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca ''AA'' ..., ..., U.S.A., čiji je punomoćnik Dejan Bogdanović, advokat iz ..., ul. ..., protiv tuženog ''BB'' d.o.o. iz ..., .., Bosna i Hercegovina, MBS:.., čiji je punomoćnik Milan Jakšić, advokat iz ..., ul. ..., radi povrede žiga, vrednost predmeta spora 100.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3208/20 od 17.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3208/20 od 17.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 1237/2020 od 04.06.2020. godin usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je tuženi povredio žig „AA“ br. ..., registrovan na ime tužioca kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koji važi na teritoriji Republike Srbije, na taj način što je pokušao da uveze, radi tranzita kroz Republiku Srbiju, 105 torbi koje su protivpravno obeležene znakom „AA“, koji znak je identičan zaštićenom žigu „AA“ br. ..., registrovan na ime tužioca. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da prestane sa svim radnjama kojima se vrši dalja povreda žiga tužioca, uključujući radnje uvoza, izvoza ili tranzita robe koja nosi znak „AA“, koji je identičan zaštićenom žigu „AA“, br. ... registrovanom na ime tužioca. Stavom trećem izreke obavezan je tuženi da, o svom trošku, presudu objavi u dnevnom listu ''Politika'' izdanje za celu zemlju. Stavom četvrtim izreke, usvojen je predlog tužioca za određivanje privremene mere, pa je oduzeto 105 torbi, koje su protivpravno obeležene znakom „AA“ koji je identičan zaštićenom žigu „AA“, koje je tuženi pokušao da uveze, radi tranzita kroz Republiku Srbiju, a koje su prethodno privremeno oduzete i zadržane od strane Uprave carina – Odeljenja za zaštitu intelektualne svojine-Carinarnica Dimitrovgrad CI Gradina, na osnovu zapisnika br. 148-20-230-08-7/2/2018 od 07.09.2018. godine, u roku od 24 časa od dana prijema rešenja. Stavom petim izreke zabranjeno je tuženom da dalje vrši radnje kojima se povređuje žig tužioca „AA“, br. ... registrovan kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, te odlučeno da određena privremena mera važi do pravnosnažnog okončanja postupka. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, plati iznos od 82.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3208/20 od 17.09.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena je navedena prvostepena presuda, a odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog kojim su tražili naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... sa izmenama) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje povrede zaštićenog žiga tužioca tranzitom robe tuženog, koja je u sebi sadržala neovlašćeno obeležen znak „AA“ zaštićenog nacionalnim žigom tužioca, zabrana uvoza, izvoza i tranzita robe neovlašćeno obeležene znakom „AA“ i zabrana tuženom da ubuduće čini takvu ili sličnu povredu navedenih žigova, te da tuženi o svom trošku objavi u dnevnom listu „Politika“.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je nosilac žiga broj ... u klasama 9, 14, 18, 25 i 35 Ničanske klasifikacije za robu i usluge, registrovanog dana 23.03.2009. godine, kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, sa pravom prvenstva od 19.02.2008. godine i rokom važnosti 19.02.2028. godine. Uprava carina- Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine, Carinarnica Dimitrovgrad, je dana 07.09.2018. godine, prekinula carinski postupak i zadržala robu za koju se sumnja da povređuje tužiočevo pravo na žig i to 105 komada tašni obeleženih znakom „AA“, koju je tuženi iz Turske preko Bugarske i Srbije uvozio u Bosnu i Hercegovinu, a o čemu je sačinjen zapisnik broj 148-20-230-08-7/37/2/2018 od 07.09.2018. godine. Tužilac nije dao tuženom ovlašćenje za korišćenje navedenog registrovanog žiga tužioca.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi zaključuju da iako odredbama Zakona o žigovima iz 2013. godine („Službeni glasnik RS", br. 104/2009 i 10/2013), nije izričito propisano da nosilac žiga može zabraniti drugim licima da neovlašćeno koriste njegov znak zaštićen žigom i u slučaju tranzitnog prometa robe, to ne znači da nosilac žiga nema to pravo, odnosno da je takav vid pravne zaštite zakonom isključen. Smatraju da je pravo nosioca žiga izričito ustanovljeno odredbom člana 281. Carinskog zakona. Ukazuju da je carinski organ, saglasno odredbi člana 282. istog zakona, ovlašćen i po službenoj dužnosti može prekinuti carinski postupak i puštanje robe koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu, ako posumnja da je povređeno neko od prava intelektualne svojine, kao i da takav postupak zaštite prava nosioca žiga poznaje i odredba Direktive Evropske unije 2015/2436 iz 2015. godine. Nalaze i da navedena odredba predstavlja opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava, koje se, saglasno odredbi čl. 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, neposredno primenjuje. Kako iz priloženih fotografija postoji identičnost između oznaka koje su zaštićene navedenim žigom tužioca, s jedne strane i oznaka koje su utisnute na proizvod koje je tuženi prometovao, nižestepeni sudovi smatraju da ovim prosečan učesnik na tržištu može biti doveden u zabludu u pogledu porekla robe, pa nalaze da je tuženi preduzimanjem radnje stavljanja robe zaštićenim znakom tužioca u tranzit radi uvoza u Bosnu i Hercegovinu, učinio povredu prava na žig tužioca, u smislu odredbe člana 38. Zakona o žigovima.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca povodom povrede njegovog registrovanog žiga od strane tuženog stavljanjem neovlašćeno obeležene robe takvim žigom u tranzit radi uvoza u Bosnu i Hercegovinu.

Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava. Pogrešna primena materijalnog prava, prema navodima revidenta se sastoji u tome što Privredni apelacioni sud nije pravilno primenio član 38. Zakona o žigovima. Navodi da tom odredbom nije bilo predviđeno da se radnjom tranzita može učiniti povreda žiga i da nosilac žiga može zabraniti tranzit robe, već samo uvoz ili izvoz robe. Smatra da je pogrešan stav drugostepenog suda da se ova pravna stvar reši primenom Carinskog zakona umesto jezičkim tumačenjem Zakona o žigovima. Dalje navodi da se Direktiva EU 2015/2436 iz 2015. godine ne može direktno primenjivati pred domaćim sudovima.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata revizijske navode tuženog.

U konkretnom slučaju tuženi je uvoznik robe pod zaštićenim znakom tužioca. Roba je bila u tranzitu radi uvoza u Bosnu i Hercegovinu. Uprava carina- Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine je 07.09.2018. godine prekinula carinski postupak i privremeno zadržala 105 komada tašni obeleženih znakom „AA“ koje je tuženi uvozio u Bosnu i Hercegovinu zbog sumnje da je povređeno pravo žiga tužioca.

Prema odredbi člana 280. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010... 113/2017) uvoz, izvoz ili tranzit robe kojim se povređuju prava intelektualne svojine utvrđena propisima koji uređuju to pitanje i međunarodnim ugovorima, nije dozvoljen.

Prema odredbi člana 282. istog zakona, carinski organ može po službenoj dužnosti prekinuti carinski postupak i puštanje robe koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu ako posumnja da je povređeno neko od prava intelektualne svojine.

Odredbom člana 38. Zakona o žigovima kojim se uređuje sadržina, sticanje i obim prava nosioca žiga, propisano je u stavu 2. tačka 1. da nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste znak koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan.

Prema odredbi člana 72. Zakona o žigovima, povredom prava smatra se svako neovlašćeno korišćenje znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 38 i člana 43. satv 2. istog zakona.

Odredbama Zakona o žigovima iz 2013. godine („Sl. glasnik RS“, br.10/2013) nije izričito propisano da nosilac žiga može zabraniti drugim licima da neovlašćeno koriste njegov znak zaštićen žigom i u slučaju tranzitnog prometa robe. Međutim, to ne znači da nosilac žiga nema to pravo odnosno da je takav vid pravne zaštite zakonom isključen. To pravo nosioca žiga je izričito ustanovljeno odredbom člana 281. Carinskog zakona. Carinski organ je saglasno odredbi člana 282. istog zakona ovlašćen i po službenoj dužnosti da može prekinuti carinski postupak i puštanje robe koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu, ako posumnja da je povređeno neko od prava intelektualne svojine. Osim toga, takav postupak zaštite prava nosioca žiga poznaje i odredba Direktive EU 2015/2436 iz 2015. godine. Tim propisom je izričito propisano da nosilac žiga ima pravo da zabrani tranzit robe obeležene neovlašćenim korišćenjem žigom zaštićenog znaka. Zato se pravo značenje odredbe člana 38. stav 2. tačka 1. Zakona o žigovima može utvrditi sistematskim tumačenjem svih navedenih zakonskih propisa, a ne samo navedene odrebe Zakona o žigovima kako neosnovano tvrdi revident. Ono ukazuje da nosilac žiga može zabraniti drugim licima neovlašćeno korišćenje znaka koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom kojim je obeležena roba i u slučaju kada se radi o robi u tranzitu. Ukoliko određena radnja nije izričito po vrsti specifikovana kao neovlašćena upotreba žiga, to ne znači istovremeno i da je samim tim ona dozvoljena. Naprotiv, neovlašćena upotreba žiga se u pogledu pravne kvalifikacije ispunjava prema sadržini konkretne radnje u odnosu na celokupan sistem zaštite koja se pruža nosiocu prava na žig. Iz iznetih razloga pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je shodno napred citiranim odredbama usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti.

Neosnovani su navodi revidenta da se Direktiva EU 2015/2436 iz 2015. godine ne može direktno primenjivati pred domaćim sudovima. Ovo iz razloga što Direktiva EU 2015/2436 iz 2015. godine, predstavlja opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava, koje se saglasno odredbi člana 16. stav 2. Ustava neposredno primenjuje. Dakle, da bi se primenjivala opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, nije potrebno da ih država ratifikuje, kao što je to slučaj sa međunarodnim ugovorima koji moraju biti ratifikovan da bi predstavljao deo pravnog poretka i neposredno se primenjivao.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić