.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 399/2021
08.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Gordane Džakula, članova veća, u parničnom postupku tužioca Agencije za veštačenja i konsalting, AA, preduzetnik iz ..., čiji je punomoćnik Boban Matić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Kragujevcu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi duga, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 08.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 11731/19 od 10.06.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu privrednog subjekta, tužioca, koji obavlja delatnost kao preduzetnik i pravnog lica, nastalom usled neizvršavanja obaveze isplate naknade za obavljeno veštačenje u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P 15520/16. Zatim, imajući u vidu prirodu spornog materijalno-pravnog odnosa među strankama, odnosno da se radi o sporu proisteklom iz obavljanja delatnosti preduzetnika, čija je osnovna delatnost pružanje usluga ekonomsko-finansijskog veštačenja, kao i da su stranke u sporu privredni subjekat – preduzetnik i pravno lice, da su ispunjeni subjektivni i objektivni kriterijumi iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 5. Zakona o uređenju sudova, za zasnivanje nadežnosti privrednog suda.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 9975/19 od 09.12.2020. godine, odbacio je kao nedozvoljenu žalbu tužioca, izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11731/19 od 10.06.2019. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).
Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 5579/21 od 28.06.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova za zasnivanje nadležnosti privrednog suda, s obzirom na to da nije ispunjen subjektivni kriterijum, imajući u vidu da se ne radi o sporu između privrednih subjekata, a ni objektivni kriterijum, s obzirom na to da spor nije proizašao iz privredne delatnosti parničnih stranka.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Tužba je podneta 27.05.2019. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata zakonske zatezne kamate po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati na novčani iznosa od 7.000,00 dinara, za period od 25.01.2017. godine do 12.05.2017. godine. Prema navodima tužbe, tužilac je kao stalni sudski veštak ekonomsko-finansijske struke pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P 15520/16 po nalogu suda obavljao poslove veštačenja i za obavljeno veštačenje tužiocu je isplaćena naknada i nagrada u iznosu od 7.000,00 dinara, ali bez pripadajuće zakonske zatezne kamate počev od dana predaje fakture sudu 25.01.2017. godine, kao dana dospelosti obaveze do 12.05.2017. godine, kao dana isplate naknade i nagrade za obavljeno veštačenje.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.
Prema tome, u ovom parničnom postupku nisu ispunjeni subjektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da je tužena Republika Srbija kao pravno lice. Zatim, kako je predmet tužbenog zahteva isplata zakonske zatezne kamate na iznos isplaćene naknade i nagrade na ime obavljenog veštačenja (prema navodima tužbe), to nisu ispunjeni ni objektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da se ne radi o sporu u kome je tužena pravno lice, koje obavlja delatnost privrednog subjekta.
Dakle, za postupanje u ovom predmetu stvarno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
