.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 57/2020
12.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Kitarović, advokat iz ..., protiv tuženog „FULL PROTECT” DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Igor Pavlović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P1 3708/18 od 22.03.2019. godine, oglasio se stvarno i mesno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu. U obrazloženju je ukazao, da je tuženi u odgovoru na tužbu, između ostalog ukazao da je donet unapred pripremljeni plan reorganizacije tuženog, koji predstavlja pravnosnažnu i izvršnu ispravu i istakao prigovor preuranjenosti tužbenog zahteva do sprovođenja unapred pripremljenog Plana reorganizacije. Zatim, kako je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 31/16 od 25.11.2016. godine potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije, to je sud u skladu sa odredbama člana 17. stav 1. i 58. Zakona o parničnom postupku, člana 156. stav 4. tačka 1. i člana 167. stav 1. Zakona o stečaju i člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci rešenja.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 290/19 od 26.09.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3708/18 od 22.03.2019. godine i odbio kao neosnovan zahtev tuženog za isplatu troškova drugostepenog postupka.
Privredni sud u Beogradu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 580/2020 od 03.02.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da, tužilac tužbom potražuje zaradu iz radnog odnosa koju je ostvario na osnovu rada kod tuženog i da se radi o sporu između fizičkog lica protiv tuženog koji je u vreme podnošenja tužbe aktivno privredno društvo, te da nisu bili ispunjeni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. Zakona o uređenju sudova. Pored toga, da se ne radi o sporu povodom reorganizacije, jer postojanje unapred pripremljenog Plana reorganizacije tuženog koji se odnosi na namirenje zarada sa danom preseka 29.02.2016. godine ne utiče na ovaj spor, s obzirom na to da se u konkretnoj situaciji radi o potraživanju koje se odnosi na vremenski period koji nije obuhvaćen Planom, tj. o potraživanju iz radnog odnosa kod tuženog, pa da nema atrakcije nadležnosti.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Tužba je podneta 05.12.2018. godine. Predmet tužbenog zahteva je dug na ime neisplaćene zarade za period 01.09.2016. godine do 12.04.2017. godine sa doprinosima.
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 31/2016 od 25.11.2016. godine, pravnosnažnog 07.06.2017. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, tuženim, potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije od 14.03.2016. godine, obustavljen stečajni postupak nad tuženim i konstatovano da po donošenju ovog rešenja sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene izmenjenim unapred pripremljenim Planom reorganizacije, uređuju se isključivo prema uslovima iz plana, da usvojeni izmenjeni unapred pripremljeni Plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, a eventualna potraživanja poverilaca koja nisu obuhvaćena odredbama plana o namirenju poverilaca, biće namirena na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase.
Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Odredbom stava 3. ovog člana, između ostalog, da, osnovni sud u prvom stepenu sudi o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. Odredbom člana 25. stav 1. tačka 4. ovog zakona, između ostalog da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Odredbom stava 2. ovog člana, između ostalog, da, privredni sud u prvom stepenu vodi postupak stečaja i reorganizacije.
Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12-US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) je propisano, da, ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom stava 2. ovog člana, da, stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Odredbom stava 3. ovog člana, da, pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Odredbom stava 4. ovog člana, da, pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Odredbom člana 167. stav 4. Zakona o stečaju je propisano da, pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.
U konkretnoj situaciju prestale su sve posledice otvaranja stečajnog postupka nad tuženim 07.06.2017. godine pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije, dok tužilac od tuženog potražuje isplatu zarade za period od 01.09.2016. godine do 12.04.2017. godine po tužbi koja je podneta 05.12.2018. godine.
Dakle, radi se o potraživanju tužioca za tužbu koja je podneta posle obustave stečajnog postupka nad tuženim u sporu protiv poslodavca koji je aktivni privredni subjekat, pa nema osnova za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, zbog čega je za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
