Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Marković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Svetko Rodić, advokat iz ..., radi smetanja poseda, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, na sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je nadležan Viši sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac AA iz ... je dana 15.04.2008. godine podnela pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu tužbu radi smetanja poseda sa predlogom za određivanje privremene mere. Treći opštinski sud u Beogradu je rešenjem P 1974/08 od 23.04.2008. godine odbio predlog tužioca za određivanjem privremene mere, koje rešenje je ukinuto rešenjem Okruženog suda u Beogradu Gž 9110/08 od 26.02.2009. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P 18154/10 od 03.11.2010. godine ispravljenim rešenjem istog suda P 18154/10 od 16.03.2011. godine, utvrdio da je tuženi smetao tužioca u posedu na način bliže opisan u izreci i naložio tuženom da uspostavi pređašnje stanje, zabranio je tuženom dalje uznemiravanje državine, odredio je predmetnu privremenu meru, i odlučio o troškovima postupka.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž 8123/11 od 25.09.2013. godine ukinuo prvostepeno rešenje sa ispravkom i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Nakon toga, Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P 5311/14 od 09.03.2015. godine utvrdio da je tuženi smetao tužioca u posedu na način bliže opisan u izreci i zabranio je tuženom dalje uznemiravanje, dok je odbio zahtev da se naloži tuženom da uspostavi pređašnje stanje, odbio predlog za određivanje privremene mere, i odlučio o troškovima postupka.

Viši sud u Beogradu je odlučujući o žalbama stranaka rešenjem Gž 5362/15 od 07.07.2017. godine ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak.

Prvi osnovni sud u Beogradu je izazvao sukob nadležnosti i uz propratni akt P 5311/14 od 01.02.2021. godine tražio da Vrhovni kasacioni sud reši nastali sukob nadležnosti i utvrdi stvarnu nadležnost suda za postupanje u ovom postupku.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), našao da je za postupanje u ovom postupku stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Odredbom člana 387. stav 3. ZPP propisano je da u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Imajući u vidu da član 387. stav 3. ZPP, ne propisuje izričitu zabranu dvostrukog ukidanja rešenja u parničnom i vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je u svojim odlukama iskazao stav da član 402. ZPP ne isključuje primenu člana 387. stav 3. ZPP. Ovo iz razloga što je članom 10. ZPP proklamovano načelo suđenja u razumnom roku i da je efikasnost parničnog postupka promovisana u više odredaba ZPP. Taj cilj se postiže zabranom dvostrukog ukidanja prvostepene odluke, bez obzira da li se radi o presudi ili rešenju, jer se postupak okončava tek pravnosnažnošću sudske odluke kojom je odlučeno o svim zahtevima stranaka (glavna i sporedna potraživanja), a to bi trebalo da bude najkasnije drugim odlučivanjem od strane drugostepenog suda o žalbi na presudu ili na rešenje. Stoga se zabrana dvostrukog ukidanja iz člana 387. stav 3. Zakona o parničnom postupku odnosi i na rešenje kojim se postupak pravnosnažno okončava u parničnom i vanparničnom postupku.

Shodno navedenom za odlučivanje o zahtevima stranaka, kada je u žalbenom postupku rešenje već jedanput bilo ukinuto, stvarno nadležan Viši sud u Beogradu, a ne Prvi osnovni sud u Beogradu.

Na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić