Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovano se sadržinom revizije ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Somboru P2 142/17 od 28.12.2018. godine, preinačenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 195/19 od 22.04.2019. godine, tužilja, kao majka, je obavezana da doprinosi izdržavanju maloletne dece ( VV rođenog ... godine i BB rođene .... godine, ovde tuženih) mesečnim iznosima od po 5.000,00 dinara. Tužilja (.... godište) zasnovala je novu vanbračnu zajednicu u kojoj je rodila blizance .... godine. Živi u porodičnoj kući u ... sa dvoje dece, vanbračnim suprugom i njegovim sinom iz prethodnog braka. Osim kuće čija je kupoprodajna cena iznosila 6.000 evra i koja nije u celosti isplaćena, nema drugih nepokretnosti u vlasništvu, nezaposlena je i nije ostvarila naknadu za vreme porodiljskog odsustva zbog nerešenog radno-pravnog statusa. Tužilja je zdrava i radno sposobna. Ostvarila je pravo na dečiji dodatak u iznosu od 6.000,00 dinara, za mal. blizance. Tužiljin vanbračni partner se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica, ali prihode ostvaruje radno se angažujući na sezonskim poljoprivrednim poslovima i tako mesečno ostvaruje prihode od oko 24.000,00 dinara. Tužilji u izdržavanju dece pomažu njeni roditelji, kao i roditelji njenog vanbračnog partnera. Mal. tuženi VV i BB žive u domaćinstvu sa ocem, njegovom sadašnjom vanbračnom suprugom i bakom (majkom zakonskog zastupnika maloletne dece koja je vlasnik kuće u kojoj porodica živi kao i poljoprivrednog zemljišta). Otac mal. tuženih se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica, ali se angažuje na sezonskim poslovima u poljoprivredi ili građevinarstvu tako da mesečno ostvaruje prihode od 60.000,00 do 80.000,00 dinara za vreme letnjih meseci, a oko 30.000,00 dinara za vreme zimskih meseci. Ne poseduje nepokretnosti u vlasništvu. Korisnik je prava na dečiji dodatak u iznosu od 6.080,00 dinara, za mal. tužene. U staranju o mal. deci pomažu mu njegova majka i vanbračna partnerka, koja je nezaposlena. Mal. VV je učenik ... razreda osnovne škole, a mal. BB je ima ... godina, pa su se u odnosu na raniju odluku o izdržavanju, potrebe maloletne dece povećale. Tužilja nije plaćala izdržavanje za mal. decu – tužene po osnovu pravnosnažne presude, zbog čega je protiv nje pokrenut izvršni posupak. Utvrđeno je da je minimalna suma izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona, koju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u vreme donošenja odluke 26.800,00 dinara.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za smanjenje dosuđenog izdržavanja, nalazeći da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona- PZ. Činjenica da je nakon donošenja prethodne odluke tužilja u zajednici sa vanbračnim suprugom, koji nije zaposlen, dobila blizance, nije sama po sebi okolnost koja bi opravdala smanjenje visine izdržavanja, obzirom da mogućnosti tužilje (zdrave i radno sposobne) kao dužnika izdržavanja za zaposlenje i sticanje zarade nisu smanjenje, dok su potrebe mal. tuženih kako za život, tako i za redovno školovanje i druge vanškolske aktivnosti povećane u odnosu na vreme donošenja prethodne odluke. Pri čemu je cenjeno da otac mal. tuženih, iako nezaposlen, doprinosi njihovom izdržavanju svakodnevnim ulaganjem rada u negu i podizanje mal. tuženih.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona-PZ propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Odredbom člana 154. stav 1. PZ propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Odredbom člana 160. PZ propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (stav 3). Osim toga, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. stav 3).

Potrebe maloletne dece VV i BB, kao poverilaca izdržavanja, i mogućnosti tužilje-majke, kao dužnika izdržavanja, pravilno su utvrđene primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u odredbi člana 160. PZ. Minimalna suma izdržavanja je samo pomoćni kriterijum za utvrđivanje visine izdržavanja, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da suma izdržavanja za maloletnu decu ne može biti određena u nižem iznosu od po 5.000,00 dinara i da je i takav iznos simboličan.

Navodima revizije tužilje o tome da je nakon donošenja odluke čija se izmena traži, u vanbračnoj zajednici rodila dvoje mal. dece, te da nije u radnom odnosu i ne prima nikakvu naknadu, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Čiinjenica da tužilja trenutno nije zaposlena je od uticaja samo na visinu njene obaveze da doprinosi izdržavanju mal. tuženih, svoje dece, što je u skladu sa odredbom člana 27. stav 1. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, koja obvezuje sud da prilikom donošenja odluke o izdržavanju dece vodi računa pre svega o njihovim interesima, dok se obaveze roditelja kao dužnika izdržavanja, zasnivaju na kriterijumu odgovornog roditeljstva. To znači da je roditelj koji ne živi sa mal.detetom uvek dužan da doprinosi njegovom izdržavanju, osim u slučaju potpune nesposobnosti za privređivanje, što ovde nije slučaj. Na taj način, mal. detetu se obezbeđuje suma neophodna za zadovoljavanje njegovih egzistencijalnih, zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih potreba, a koje treba da mu omogući najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa i roditelj koji je dužnik izdržavanja, shodno odredbi člana 162. stav 3. Porodičnog zakona. Kada je obaveza izdržavanja uspostavljena, visina izdržavanja se može smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Promenjene okolnosti moraju biti takve da u konkretnom slučaju, opravdavaju smanjenje odnosno povećanje visine izdržavanja. U konkretnom slučaju imovinske prilike tužilje su se promenile utoliko što sada ima obavezu izdržavanja još dvoje dece - blizanaca, ali po oceni Vrhovnog kasacionog suda ta činjenica ne utiče na visinu do sada utvrđene obaveze izdržavanja.

Suprotno navodima revizije, kada je u pitanju izdržavanje maloletne dece mogućnosti roditelja se ne procenjuju na način na koji se to čini kada su u pitanju neki drugi oblici zakonskog izdržavanja, već se smatra da su roditelji uvek dužni makar i po cenu žrtvovanja nekih sopstvenih potreba da obezbede izdržavanje svom maloletnom detetu. Roditelji su dužni da se odriču vlastitog egzistencijalnog minimuma i da ulažu posebne napore za pribavljanje potrebnih materijalnih sredstava kada je u pitanju njihova obaveza izdržavanja maloletnog deteta, pa otuda činjenica da je tužilja rodila blizance (u zajednici sa zdravim i radno sposobnim partnerom) zbog čega sada ima troškove izdržavanja još dvoje dece, ne utiče na visinu njenog doprinosa za izdržavanje maloletne dece iz prethodnog braka.

Ni ostalim navodima revizije pravilna primena materijalnog prava ne dovodi se u sumnju jer je obaveza izdržavanja maloletne dece zajednička deljiva obaveza oba roditelja, pa se ocu uračunava i rad koji svakodnevno ulaže u podizanje i vaspitavanje dece.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbi člana 153. stav 1. i 154. u vezi člana 207. PZ.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1.ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić