.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1188/2020
13.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., Opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Apelacioni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1527/19 od 24.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 13.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., Opština ..., izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1527/19 od 24.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23051/16 od 10.11.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. Ustava Republike Srbije isplati i to: svakom od tužilaca iznos od po 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.11.2016. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke presude, u iznosu od po 50.000,00 dinara, svakom o tužilaca, pa do traženog iznosa od po 200.000,00 dinara, za svakog od tužilaca, a za iznos od po još 150.000,00 dinara svakom od tužilaca. Stavom trećim izreke, oslobođeni su tužioci obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1527/19 od 24.09.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23051/16 od 10.11.2016. godine, u usvajajućem delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca, kao neosnovan, kojim su tražili da im tužena na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na jednaku zaštitu iz člana 36. Ustava Republike Srbije isplati novčane iznose od po 50.000,00 dinara svakom od tužilaca, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2016. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 403. stav 2.tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Tužbom od 27.07.2016. godine, tužioci su tražili da sud tuženu obaveže da im na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na jednaku zaštitu zajemčenog članom 36. Ustava Republike Srbije isplati iznose od po 200.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Pobijanim delom drugostepene presude, tužbeni zahtev tužilaca je odbijen za iznose od po 50.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete, sa pripadajućom kamatom.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Protiv odluke drugostepenog suda kojom se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti, revizija nije dozvoljena, shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su formalni suparničari, pa se vrednost njihovih potraživanja ne sabira, a vrednost spora pobijanog dela presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što znači da revizija tužilaca nije dozvoljena. Revizija tužilaca nije dozvoljena ni po odredbi člana 403.stav 2.tačka 2. Zakona o parničnom postupku, koja propisuje da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, pošto se navedena zakonska odredba ne primenjuje u sporovima male vrednosti, budući da je posebnom zakonskom odredbom propisano da u sporovima male vrednosti revizija, kao vanredni pravni lek, nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opšteg pravila (član 467. Zakona o parničnom postupku).
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ovog rešenja doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
