Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/20).

Prema članu 404. stavu 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2. o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i za novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca da mu tužena na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 936.000,00 dinara kao dinarsku protivvrednost iznosa od 8.000 evra, koji je tužilac kao kupac isplatio tuženoj na ime kapare-odustanice u momentu zaključenja predugovora o kupoprodaji nepokretnosti. O predmetnom tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su odlučili adekvatnom primenom odredbe člana 83. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da ukoliko je uz kaparu ugovoreno pravo na odustanak od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana može odustati od ugovora. U konkretnom slučaju, od ugovora je odustao tužilac tj. strana koja je kaparu dala, tako da nema pravo na vraćanje kapare.

Imajući u vidu da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.07.2019. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je 936.000,00 dinara. Prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu doneta je 19.08.2020. godine, a drugostepena presuda doneta je 30.11.2020. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić