Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1567/2020
11.03.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, dr Ilije Zindovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala u Prokuplju, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 1082/2019 od 18.11.2019. godine, u sednici od 11.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv odluke o troškovima postupka iz presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 1082/2019 od 18.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P. 850/18 od 23.03.2018. godine i presuda Višeg suda u Prokuplju Gž. 1082/2019 od 18.11.2019. godine u delu kojim je potvrđen stav treći izreke prvostepene presude, i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 850/18 od 23.03.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i tužena je obavezana da joj uplati manje uplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji padaju na teret Nacionalne službe za zapošljavanje nadležnom fondu PIO za period od 02.07.2016. godine do 30.09.2016. godine, na iznose navedene izrekom. Stavom drugim izreke odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se tužena obaveže da popuni obrazac o izvršenoj uplati doprinosa u korist tužilje i preda ga nadležnoj filijali fonda PIO. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž. 1082/2019 od 18.11.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Protiv drugostepene presude, u delu koji se odnosi na troškove parničnog postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11.. 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na troškove postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijano rešenje o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Tužilja je tužbom od 11.10.2017. godine tražila isplatu manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prvostepenom presudom je njen tužbeni zahtev usvojen, i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, jer je tužilja doprinose mogla potraživati i u parnici u kojoj je potraživala novčanu naknadu, pa i ako je tužbeni zahtev tužilje osnovan, napravljeni su izdaci koji daleko prevazilaze visinu tužbenog zahteva i nisu bili potrebni jer je tužilja mogla da ih potražuje u ranijem postupku. Drugostepenom presudom je prvostepena presuda potvrđena u odnosu na troškove postupka, iz razloga što je tužilja delimično uspela u sporu budući da joj je tužba delično odbačena.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. tog zakona je propisano da će sud prilikom određivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak da troškovi ovog postupka tužilji nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Iz iznetih razloga, obe nižestepene odluke o troškovima postupka su ukinute. U ponovljenom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.