Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Lopičić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Sanja Glavonić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3767/20 od 10.09.2020. godine, u sednici održanoj dana 28.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3767/20 od 10.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3767/20 od 10.09.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7661/18 od 25.12.2019. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga plati iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2016. godine, pa do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 131.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršnost, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3767/20 od 10.09.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem tuženog da odluka u postupku koji se vodi radi poništaja ugovora i zajmu zaključenog sa tužiocem, predstavlja prethodno pravno pitanje u ovom sporu, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu zaključenog ugovora o zajmu između tužioca i tuženog, što nije razlog za odlučivanje o reviziji zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi duga podneta je 10.05.2018. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 5.000 evra.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 165. Zakona o parničnom postupku odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o nužnim i neophodnim troškovima iz člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić