Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2395/20 od 07.10.2020. godine stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe stranaka i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je drugostepena presuda u stavu drugom izreke, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 929.499,20 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), pa je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz član 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik katastarske parcele broj .., površine 22,50 ari i katastarske parcele .., površine 19,19 ari, upisane u LN broj .. KO ... . Parcele se protežu celom dužinom pored kanala pravcem sever jug, a pored parcele prosečen je utaban put širine 3 do 3,5 m, koji se koristi. Pored puta, u pravcu kanala, celom dužinom je bedem širine 5 do 6m, koji služi za odbranu od poplava. Celom dužinom, uz bedem, proteže se kanal koji služi za odvod vode na mestu zvanom „Bara bučan“. Kanal je proširen, napravljen je dodatni bedem i to u visini od 2 do 2,5 m. Pored bedema, celom dužinom, formiran je put. Tužilac je ovu svoju imovinu obrađivao različitim kulturama, kako pre spornih radova koji su izvedeni preko njegovih parcela, tako i nakon toga. Sporni radovi izvedeni su tokom 2010. godine preko navedenih parcela tužioca, bez naknade, a radi izgradnje kanala „Bara“. Tuženi je sa JVP „Srbija vode“ VPC „Morava“ kao investitorima dana 30.06.2010. godine zaključio sporazum o zajedničkom finansiranju hitnih radova na regulaciji kanala „Bara“. Članom 3. tog Sporazuma tuženi se obavezao da reši sve imovinskopravne odnose na zemljištu koje se nalazi u zahvatu objekta kanala, isplati naknadu ranijim vlasnicima izuzetog i ekspropisanog zemljišta, da prenese u svojinu zemljište Republike Srbije za potrebe tuženog, dok se JVP „Srbija vode“ VPC „Morava“ obavezao da o svom trošku obezbedi nadzor, vrši investitorske poslove i rukovodi izgradnjom objekta. Prema nalazu i mišljenju veštaka geometra tužiocu je za potrebe izgradnje kanala izuzeto 1.468m2 od obe parcele, dok je za putno zemljište izuzeto ukupno 893m2. Tržišna vrednost poljoprivrednog zemljišta zauzetog kanala je ukupno 2.422.200,00 dinara, dok je tržišna vrednost putnog zemljišta koje je izuzeto od parcele tužioca, s obzirom da se radi o poljoprivrednom zemljištu, 1.473.450,00 dinara, što je utvrđeno veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 157/12 od 28.08.2017. godine tužiocu je dosuđen deo naknade zbog oduzimanja dela parcele izgradnjom kanala.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženog na isplatu naknade materijalne štete zbog oduzimanja dela parcela i na ime izgubljene dobiti.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužiocu treba dosuditi naknadu zbog zauzeća predmetnih parcela, s obzirom da su iste u određenom delu izuzete iz prava svojine tužioca izgradnjom kanala, bez prethodno sprovedenog postupka eksproprijacije i bez isplate naknade, primenom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pravilan je i zaključak nižestepenih sudova da tužiocu treba dosuditi naknadu za putno zemljište koje se prostire kroz njegovu imovinu iz razloga što na terenu postoji putno zemljište, a postojanje putne mreže predviđeno je Informacijom o lokaciji, što je uslov za usvajanje Plana detaljne regulacije za kanal „Bara“ i kanal „Bučan“. Takođe, prema obaveštenju JP „Urbanizam i izgradnja“ Leskovac duž kanala „Bara“ je na 3 metra od nožice nasipa planirana obostrana saobraćajnica koja služi za održavanje kanala, te je pravilan zaključak da je predmetno putno zemljište u funkciji kanala. Tužiocu je zemljište koje je izuzeto u katastru upisano kao poljoprivredno zemljište, što je potvrđeno i nalazom veštaka poljoprivrdne struke, a cena zemljišta po m2 je utvrđena u iznosu od 1.650,00 dinara.

Kako je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 157/12 od 28.08.2017. godine tužiocu dosuđen deo naknade zbog oduzimanja dela parcele izgradnjom kanala, pravilno su nižestepeni sudovi dosudili razliku od ranije dosuđene do pripadajuće naknade po tom osnovu.

Međutim, nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo kada su dosudili naknadu štete zbog izgubljene dobiti. Naime, tužiocu pripada naknada za oduzeto zemljište u visini tržišne vrednosti parcele i naknada za uništene useve postojeće u vreme oduzimanja.

Odredbom člana 9. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ broj 53/95 sa izmenama) propisano je da eksproprijacijom nepokretnosti korisnik eksproprijacije stiče pravo da tu nepokretnost koristi za svrhu radi koje je eksproprijacija izvršena.

U smislu citirane zakonske odredbe, kako je izvršena faktička eksproprijacija, tužilac nema pravo na izgubljenu dobit zbog nemogućnosti obrade predmetnog dela parcele, od momenta izuzimanja zemljišta za potrebe izgradnje kanala i putnog zemljišta, pa ubuduće.

Shodno navedenom, primenom odredbe člana 416. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, a odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke presude.

Kako je tuženi delimično uspeo u postupku sa revizijom, to mu pripadaju troškovi revizijskog postupka prema uspehu u revizijskom postupku, a shodno primeni člana 163. ZPP u iznosu od 28.800 dinara na ime sastava revizije, u skladu sa važećom AT, a tužiocu ne pripada naknada troškova za sastav odgovora na reviziju, jer oni, u smislu člana 150. ZPP, nisu bili nužni i neophodni u revizijskom postupku, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić