U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Popović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Pernat, advokat iz ... i VV iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužene BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2362/19 od 12.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 22.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene BB, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2362/19 od 12.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 335/2018 od 05.02.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu zaključen 20.01.2016. godine između tužilje, kao poklonodavca i tuženih, kao poklonoprimaca, solemnizovan od strane javnog beležnika Magdalene Cvitkovac, pod brojem OPU:..-2016, kojim je tužilja tuženima poklonila nekretnine upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ..., kat.parc.br. .., porodična stambena zgrada u ..., ulica ... broj .., zgrada broj 1 i pomoćne zgrade broj 2, 3 i 4, zemljište pod zgradom – objektom od 92 m2, zemljište pod zgradom – objektom od 30 m2, zemljište pod zgradom – objektom od 1 m2, zemljište pod zgradom – objektom od 4 m2, zemljište uz zgradu – objekat od 3 a 89 m2 i da se obavežu tuženi da su dužni trpeti da se na navedenim nekretninama katastarski uknjiži pravo svojine u korist tužilje, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženoj BB naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, dok je u odnosu na tuženog VV, odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2362/19 od 12.09.2019. godine, prvim stavom izreke, žalba tužilje je usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je utvrđeno da je ništav ugovor o poklonu zaključen 20.01.2016. godine između tužilje kao poklonodavca i tuženih kao poklonoprimaca, solemnizovan od strane javnog beležnika Magdalene Cvitkovac, pod brojem OPU:..-2016, kojim je tužilja tuženima poklonila nekretnine upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ..., kat.parc.br. .., porodična stambena zgrada u ..., ulica ... broj .., zgrada broj 1 i pomoćne zgrade broj 2, 3 i 4, zemljište pod zgradom – objektom od 92 m2, zemljište pod zgradom – objektom od 30 m2, zemljište pod zgradom – objektom od 1 m2, zemljište pod zgradom – objektom od 4 m2, zemljište uz zgradu – objekat od 3 a 89 m2 i da se obavežu tuženi da su dužni trpeti da se na navedenim nekretninama katastarski uknjiži pravo svojine u korist tužiljei tako što se obavezuju tuženi da tužilji naknade troškove postupka od 63.700,00 dinara. Drugim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade troškova žalbenog postupka isplate iznos od 57.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena BB je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), pa je utvrdio da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje bi bile od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi su bivši supružnici, a tužilja je majka tuženog VV. Tuženi su se zabavljali od novembra 2014. godine, a brak su zaključili ...12.2015. godine, koji je po tužbi tužene BB razveden ...03.2016. godine. Tuženi su se dogovorili da će živeti zajedno kada obezbede uslove za zajednički život. Tužilja je imala nameru da tuženima (sinu i snahi) obezbedi mesto za život i stanovanje, pa je odlučila da im pokloni nepokretnost koju je nasledila od svoje majke. Tužilja, kao poklonodavac i tuženi, kao poklonoprimci, su dana 20.01.2016. godine zaključili ugovor o poklonu predmetne nepokretnosti, bliže opisane u ugovoru, solemnizovan kod javnog beležnika pod brojem OPU ..-2016. Navedenim ugovorom, poklonodavac, ovde tužilja, poklanja poklonoprimcima po ½ dela nekretnine, a u cilju rešavanja stambenog pitanja sina i snahe, a poklonoprimci poklon primaju sa zahvalnošću (član 2.), a poklonodavac daje bezuslovnu saglasnost da se poklonoprimci mogu upisati kao isključivi vlasnici nekretnina, svako sa udelom od po ½ (član 5.). Tuženi su u listu nepokretnosti broj .. KO ... na predmetnim nekretninama upisani kao suvlasnici sa po ½.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 61., 62., 111., 112. i 117. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da se u ovom slučaju radi o rušljivom pravnom poslu, jer je prilikom njegovog zaključenja bilo mana u pogledu volje tužilje, odnosno zablude o pobudi, za čiji poništaj je protekao rok od godinu dana u kojem je tužilja mogla tražiti poništaj, imajući u vidu momenat saznanja tužilje za razlog rušljivosti (..03.2016. godine), a tužba je podneta dana 09.03.2018. godine.

Drugostepeni sud je, polazeći od utvrđenog da je razvodom braka tuženih otpala pobuda – motiv koji je opredelio tužilju da učini poklon tuženima zaključenjem predmetnog ugovora o poklonu od 20.01.2016. godine, preinačio prvostepenu odluku i utvrdio da je ugovor o poklonu zaključen između tužilje i tuženih ništav saglasno odredbi člana 52. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva.

Ugovor o poklonu nije regulisan odredbama pozivitvnog prava već se na njega primenjuju pravna pravila iz paragrafa 561-568 Srpskog građanskog zakonika i drugih ranije važećih kodifikacija građanskog prava i propisa u granicama propisanim članom 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije; kao i važeća opšta pravila ugovornog prava. Ugovor o poklonu je ugovor kojim poklonodavac daje ili obećava poklonoprimcu besplatno i dobrovoljno neku imovinsku vrednost, a poklonodavac to prihvata ili prima. Za ovaj ugovor bitno je da postoji sporazum između poklonodavca i poklonoprimca o predmetu poklona i volja da se taj predmet pokloni, odnosno primi kao poklon. Karakteristika ovog ugovora je u tome što postoji besplatnost poklanjanja, odnosno što poklonodavac izvršenjem poklona ne dobija pravo na protivčinidbu i što takvu činidbu izvršava dobrovoljno. Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet i namera - volja da se poklon učini, a pobuda za zaključenje ugovora ulazi sam osnov ugovora.

Tužiljina pobuda za zaključenje ugovora o poklonu je bila da tuženi, sin i snaha tužilje, koji su zaključili brak, reše svoje stambeno pitanje, odnosno da im obezbedi mesto za život i osnivanje porodice. Kako se prema utvrđenom ta pobuda nije ostvarila, jer je brak tuženih razveden dana ...03.2016. godine, to je sporni ugovor ostao bez osnova, pa je tako ništav u smislu odredbe člana 52. Zakona o obligacionim odnosima. Bez obzira što je odredbom člana 53. ZOO propisano da pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, kod ugovora bez naknade, kao što je ugovor o poklonu, pobuda utiče ako se na nju poziva stranka koja za svoje davanje ne prima nikakvo suprotno davanje (poklonodavac). Prema tome, ne bi bilo pravedno da se greška u pobudu kod poklonodavca ne uzme u obzir jer je ona opredelila poklonodavca da poklon učini. Zbog toga pobuda ulazi u osnov ugovora i kada se ne ostvari otpada i sam osnov ugovora, zbog čega je ugovor u smislu člana 52. Zakona o obligacionim odnosima ništav. Kako je prema utvrđenom činjeničnom stanju pobuda zbog koje je tužilja sa tuženima zaključila sporni ugovor o poklonu otpala, jer je njihov brak razveden, to je pravilno usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da ugovor o poklonu ne proizvodi pravno dejstvo. Kod navedenog, neosnovano se revizijskim navodima osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, a primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić