U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Mijatović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mile Čogurić, advokat iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Marković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5542/2018 od 20.11.2019. godine, u sednici održanoj 03.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5542/2018 od 20.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 90/13 od 07.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ugovor o prenosu vlasništva na nepokretnosti – stanu Ov I br. .../..., overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 08.03.2012. godine ništav, što su tuženi dužni da priznaju. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik stana broj ..., po strukturi dvosoban, korisne površine 68,59 m2, na ... spratu zgrade na ... br. ..., izgrađenom na kp. br. .../..., upisane u LN broj ... KO ..., na osnovu osnaženog ugovora o regulisanju međusobnih odnosa zaključenog 27.11.2006. godine između tužioca, kao kupca i tuženog GG, kao prodavca. Stavom trećim izreke, Viši sud u Beogradu oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca u pogledu zahteva kojim je tražio da se naloži Službi za katastar nepokretnosti Beograd 1 da izvrši brisanje prava susvojine tuženih BB i VV sa udelom na po ½ idealna dela, da izvrši upis prava svojine tužioca AA na stanu broj ..., po strukturi dvosoban, korisne površine 68,59 m2, na ... spratu zgrade na ... br. ..., postojećem na kp. br. .../..., upisane u LN broj ... KO ..., i tužba je u tom delu odbačena i ukinute su sve sprovedene radnje. Stavom četiri izreke, odbijen je predlog tužioca za određivanje privreme mere da se zabrani tuženima BB i VV otuđenje, opterećenje ili na bilo koji drugi način raspolaganje susvojine na stanu broj ..., po strukturi dvosoban, korisne površine 68,59 m2, na ... spratu zgrade na ... br. ..., postojećem na kp. br. .../..., upisane u LN broj ... KO ..., te da se izvrši upis zabeležbe zabrane otuđenja, opterećenja ili na bilo koji drugi način raspolaganje prava susvojine tuženih BB i VV sa udelom na po ½ idealna dela na navedenom stanu. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženima BB i VV na ime troškova postupka plati 496.125,00 dinara, a tuženom GG 430.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5542/2018 od 20.11.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između Stambene zadruge „Beograd“ i tužioca, kao suinvestitora i tuženih BB i VV, kao članova Zadruge, zaključen je ugovor o unošenju imovine – stana u Zadrugu i izgradnji stana, zaveden kod Zadruge 25.11.1997. godine, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov .../... dana 10.12.1997. godine, kojim su tuženi uneli u Zadrugu svoj stan broj ... u ulici ... broj ..., na ... spratu, dvoiposoban, površine 80,22m2, a Zadruga se obavezala da im izgradi stan na lokaciji u ulici ... br. ... ili na nekoj drugoj lokaciji kojom raspolaže, koji će precizirati aneksom, u orijentacionom roku do kraja 1999. godine i priznato im je 40,11m2 stana na lokaciji. Imeđu Stambene zadruge „Beograd“, kao prodavca i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP, kao kupca, zaključen je 29.12.1997. godine ugovor kojim je Zadruga prodala Direkciji navedeni stan i garažu, a saglasili su se da Zadruga obavezu plaćanja kupoprodajne cene stana izmiri kompenzacijom za svoje dospele obaveze. Odlukom Upravnog odbora Stambene zadruge „Beograd“ od 30.05.2003. godine obavezan je tužilac, kao suinvestitor, da izvrši vansudsko poravnanje sa tuženima BB i VV, čime bi se Zadruga oslobodila obaveze iz ugovora zaključenog sa tuženima 10.12.1997. godine, a ugovor o regulisanju međusobnih odnosa na zajedničkoj izgradnji stambenog objekta u ulici ... br. ... zaključen 12.09.1996. godine sa tužiocem i PP „Sfera“ se raskida ukoliko navedeni suinvestitori ne pribave do 05.10.2003. godine odobrenje za izgradnju stambenog objekta. Rešenjem Gradske opštine Savski venac – Odeljenja za građevinske i komunalne poslove od 12.05.2006. godine oglašeno je ništavim pravnosnažno odobrenje za izgradnju od 11.06.2004. godine, kojim je Stambenoj zadruzi „Beograd“ odobrena izgradnja stambenog objekta u ulici ... br. ... . Tuženi BB i VV podneli su tužbu 04.11.2005. godine protiv Stambene zadruge „Beograd“, tražeći da se obaveže Zadruga da im isplati 18.206.500,00 dinara sa kamatom, zbog neispunjenja obaveza iz ugovora zaključenog 10.12.1997. godine, jer izgradnja stambenog objekta u ulici ... br. ... nije ni počela. U toj parnici je rešenjem od 03.03.2006. godine tužiocu dozvoljeno mešanje na strani Zadruge, a rešenjem Višeg suda u Beogradu P 232/2011 od 09.03.2012. godine postupak je prekinut do realizacije ugovora o regulisanju međusobnih odnosa.

Između tužioca i tuženog GG 09.12.2002. godine zaključen je ugovor o korišćenju stana br. ... na ... broj ..., na ... spratu, kojim je tuženi GG dao tužiocu na korišćenje navedeni stan, bez naknade, na period od 4 godine od useljenja, koji će mu predati do 15.02.2003. godine, s tim što će tužilac plaćati komunalne usluge i po izlasku iz stana dati tuženom iznos od 5.000 evra na ime sređivanja stana, a stan vratiti u stanje u kome ga je zatekao. U ugovoru je navedeno da tuženi potvrđuje da se stan formalno vodi na njegovog prijatelja DD, ali da je stan njegovo vlasništvo i da on odgovara za izvršenje svojih obaveza. Između tužioca i tuženog GG je 27.11.2006. godine zaključen ugovor o regulisanju međusobnih odnosa u vezi vlasništva na stanu broj ..., na ... br. ..., na ... spratu. U ugovoru je navedeno da su ugovorne strane imale zaključen ugovor o korišćenju predmetnog stana, koji je zaključen 09.12.2002. godine, da je tužilac u međuvremenu davao različite iznose novca u više navrata čiji ukupan zbir iznosi 105.000 evra, što je utvrđena kupoprodajna cena stana između njih, te da su se saglasili da je tužilac izmirio u celosti obavezu isplate kupoprodajne cene predmetnog stana i da prestaju njegove obaveze iz ugovora zaključenog 09.12.2002. godine. U ugovoru je navedeno da je stan izgradilo GP „7. juli“, da ga je od tog preduzeća kupilo Preduzeće UTTP „Dunav trade“ na čije ime stižu uplatnice infostana, da je tuženi GG predočio tužiocu dokumentaciju o tom pravnom poslu, koju čini ugovor između GP „7. juli“, kao proizvođača i UTTP „Dunav trade“ kao kupca, potvrda da je kupac izmirio obavezu o isplati kupoprodajne cene stana, službena prepiska između proizvođača i kupca i drugo, a zatim je navedeno da je sklopljen kupoprodajni ugovor 25.03.1994. godine između UTTP „Dunav trade“, kao prodavca i DD, kao kupca, koji je izmirio svoje obaveze isplate kupoprodajne cene stana, ali da tuženi GG garantuje da je stan njegovo vlasništvo i da je njegov prijatelj DD samo formalno-pravni vlasnik stana po navedenom ugovoru, a ako tuženi GG iz bilo kog razloga ne bude mogao da izvrši prenos vlasništva na tužioca, da se obavezuje da će vratiti 105.000 evra, s tim što tužilac nema pravo na kamatu, a tuženi GG nema pravo na naknadu po osnovu korišćenja stana.

Između Stambene zadruge „Beograd“, kao dužnika i tuženih BB i VV, kao poverilaca i tuženog GG, kao preuzimaoca, zaključen je 08.03.2012. godine ugovor o preuzimanju duga i ugovor o prenovu (novaciji) obaveze overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov I .../... U ugovoru je navedeno da Zadruga prema tuženima BB i VV ima obavezu iz ugovora zaključenog 25.11.1997. godine i da su tuženi BB i VV podneli tužbu protiv Zadruge radi izvršenja obaveze iz tog ugovora. Zadruga i tuženi GG su se sporazumeli da tuženi GG stupa na mesto Zadruge i preuzima njenu obavezu iz ugovora zavedenu kod Zadruge 25.11.1997. godine prema tuženima BB i VV, na koje preuzimanje duga oni pristaju, istovremeno su se tuženi BB i VV i tuženi GG sporazumeli da obavezu koju je tuženi GG preuzeo menjaju, odnosno vrše prenovu obaveze, tako što se preuzeta obaveza izgradnje stana u ulici ... br. ... menja u obavezu da im prenese pravo vlasništva na stanu br. ... na ... br. ..., na ... spratu, dvosobnom, površine 68,59 m2, bez novčane naknade i to svakom po ½ idealnih delova, tako što će sa njima zaključiti ugovor o prenosu prava vlasništva i isti overiti pred sudom, odmah nakon zaključenja tog ugovora, te su se tuženi BB i VV saglasili. Između tuženog GG, kao starog vlasnika – prenosioca i tuženih BB i VV, kao novih vlasnika – primalaca, zaključen je ugovor o prenosu vlasništva na nepokretnosti – stanu, koji je 08.03.2012. godine overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov I .../... . U ugovoru je navedeno da je tuženi GG upisan kao nosilac prava svojine na dvosobnom stanu broj ..., na ... br. ..., na ... spratu, površine 68,59 m2, koje pravo je stekao po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa Stambenom zadrugom „Jugostan“ u stečaju, overenog 28.10.2009. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov I .../... . Navedeno je da tuženi GG ugovorom o preuzimanju duga, koji je zaključio u svojstvu preuzimaoca sa Stambenom zadrugom „Beograd“ u svojstvu dužnika, na koji su tuženi BB i VV pristali, preuzeo dug Zadruge u odnosu na tužene BB i VV. Obaveza tuženog GG je precizirana tako što je obavezan da tuženima BB i VV prenese u vlasništvo opisani stan, te da s tim ugovorom izvršavaju svoje obaveze iz ugovora o preuzimanju duga i ugovorom tuženi GG prenosi na tužene BB i VV, svakom po ½ idealnih delova, vlasništva na opisanom stanu bez naknade, a saglasan je da se uknjiže u zemljišnim knjigama kao vlasnici na stanu, svako sa po ½ idealnih delova, bez njegovog daljeg učešća i saglasnosti. Navedeno je i da su tuženi BB i VV upoznati da stan nije useljiv, jer je u istom stanu treće lice, bez pravnog osnova, pa se vlasništvo na stanu prenosi uz teret da tuženi GG ne može tuženima BB i VV da stan preda u posed ispražnjen od lica i stvari, a on je prihvatio obavezu da lica koja stanuju u stanu iseli u upravnom postupku odnosno sudskim putem, o svom trošku. Navedeno je da zaključenjem ugovora i overom u sudu, tuženi GG u svemu ispunjava svoju obavezu kako iz tog ugovora, tako i iz ugovora o preuzimanju duga i prenovu (novaciji) zaključenim 08.03.2012. godine, a zaključenjem tog ugovora i stupanjem u posed tuženi BB i VV se odriču svih potraživanja iz ugovora zaključenih 25.11.1997. godine.

Između Stambene zadruge „Jugostan“, kao prodavca i tuženog GG, kao kupca, zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 23.06.1993. godine, koji je tek 28.10.2009. godine overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov .../..., kojim je Zadruga, kao investitor izgradnje, prodala tuženom GG stan broj ..., na ... br. ..., na ... spratu, površine 68,59 m2, za kupoprodajnu cenu koja će biti isplaćena do 15.06.1993. godine. Ugovor je overen na osnovu rešenja Trgovinskog suda u Beogradu od 27.10.2009. godine, kojim je odobrena overa tog ugovora za opisani stan i istovremeno je ovlašćen ĐĐ da može izvršiti overu ugovora, s obzirom da je rešenjem od 31.10.2006. godine zaključen postupak stečaja nad Zadrugom.

Na predmetnom stanu je bilo uknjiženo pravo korišćenja u korist Stambene zadruge „Jugostan“ rešenjem Dn 1433/98, zatim pravo svojine u korist tuženog GG rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 09.06.2011. godine, a nakon toga je uknjiženo pravo svojine u korist tuženih BB i VV, sa udelom od po ½ rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 26.07.2012. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovane zahteve tužioca.

Članom 2. stav 1. tačka 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 42/98), koji se primenjivao u vreme zaključenja spornog ugovora, bilo je propisano da promet nepokretnosti, u smislu ovog zakona, jeste raspolaganje nepokretnostima pravnim poslom i to prenos prava svojine na nepokretnosti sa jednog na drugo lice, uz naknadu ili bez naknade, dok je članom 4. stav 3. dato ovlašćenje sudu da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, koji je zaključen u pisanom obliku i na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis. Za konvalidaciju je potrebno da je ugovor ispunjen u celini ili u pretežnom delu, pod čime se u ovom slučaju podrazumeva ispunjenje obaveza obe ugovorne strane, jer se radi o dvostrano obavezujućem ugovoru, koji, prema članu 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, istovremeno obavezuje prodavca da na kupca prenese pravo svojine na prodatoj stvari i da mu je u tu svrhu preda, a kupca da plati cenu u novcu i da stvar preuzme.

Tužilac tužbom traži da se utvrdi da je vlasnik predmetnog stana po osnovu ugovora o regulisanju međusobnih odnosa zaključenog 27.11.2006. godine sa tuženim GG, kao prodavcem, a na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, smatrajući da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju tog ugovora.

Kada se pođe od utvrđenog činjeničnog stanja i sadržine spornog ugovora o regulisanju međusobnih odnosa koji je 27.11.2006. godine zaključen između tužioca i tuženog GG, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da se ne može priznati pravno dejstvo spornom ugovoru na osnovu člana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti, jer tim pravnim poslom tuženi GG na tužioca nije preneo pravo svojine na predmetnom stanu na osnovu člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o prometu nepokretnosti i člana 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Naime u spornom ugovoru je navedeno da je predmetni stan izgradilo GP „7. juli“, da ga je od tog preduzeća kupilo preduzeće UTTP „Dunav trade“ na čije ime i dalje stižu uplatnice infostana, da je tuženi GG predočio tužiocu dokumentaciju o tom pravnom poslu, koju čini ugovor između GP „7. juli“, kao proizvođača i UTTP „Dunav trade“, kao kupca, potvrdu da je kupac izmirio svoju obavezu isplatu kupoprodajne cene u celosti, službenu prepisku između proizvođača i kupca i drugu dokumentaciju koja svedoči o tom pravnom poslu, da je 25.03.1994. godine zaključen ugovor između UTTP „Dunav trade“, kao prodavca i DD, kao kupca, koji je izmirio svoju obavezu isplate kupoprodajne cene, da tuženi GG garantuje da je predmetni stan njegovo vlasništvo i da je njegov prijatelj DD samo formalni vlasnik predmetnog stana. Osim toga, tuženi GG je tek rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 09.06.2011. godine ukinjižio svoje pravo svojine na predmetnom stanu i to po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog sa Stambenom zadrugom „Jugostan“ u stečaju, na kome su potpisi overeni pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov I .../... od 28.10.2009. godine. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, s obzirom da iz navedenih razloga nije bilo moguće konvalidirati sporni ugovor zaključen između tužioca i tuženog GG.

Pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan i zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor zaključen između tuženih od 08.03.2012. godine, a u vezi kupoprodaje predmetnog stana, i to ne samo sa razloga što tužilac nema pravni interes za utvrđenje ništavosti tog ugovora, već i zato što je taj ugovor u svemu zaključen u skladu sa zakonom, odnosno nije ništav u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio, kao neosnovane i ostale navode revizije zbog razloga koji su već navedeni u ovoj odluci. Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić