.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2760/2020
22.04.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužlje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Cundra, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Filipović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3279/19 od 13.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.04.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3279/19 od 13.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 628/17 od 15.03.2019. godine, obavezan je tuženi da tužilji po osnovu naknade štete za period od 13.05.2014. godine do 31.08.2018. godine isplati ukupan iznos od 622.501,69 dinara, koji čine pojedinačno određeni mesečni iznosi počev od maja meseca 2014. godine zaključno sa avgustom mesecom 2018. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno određeni iznos počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 312.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3279/19 od 13.09.2019. godine, usvojena je žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 628/17 od 15.03.2019. godine preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji po osnovu naknade štete za period od 13.05.2014. godine do 31.08.2018. godine isplati ukupan iznos od 622.501,69 dinara, koji čine pojedičani mesečni iznosi, počev od maja meseca 2014. godine, zaključno sa avgustom mesecom 2018. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno određeni iznos počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate, te je obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 132.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 89.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, na koje se neosnovano ukazuje revizijom, jer je drugostepeni sud u toku postupka pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku, pa je odlučio pravilnom primenom člana 386. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 29.04.1991. godine, zaključen je ugovor o prodaji stana u društvenoj svojini između DK „Ivo Lola Ribar“ kao prodavca i tuženog kao kupca. Predmet ugovora bio je stan u ..., ukupne stambene površine 43,49 m2. Dana 16.09.1993. godine, od strane prodavca izdata je brisovna dozvola, jer je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. U vreme otkupa stana tuženi je bio u braku sa majkom tužilje VV, a brak je zaključen 1988. godine. U toku trajanja bračne zajednice rođeno je dvoje dece, kći - ovde tužilja i sin GG. Tuženi živi u ... od 1998. godine, a VV je sa decom otišla u ... 2002. godine. Majka tužilje, VV i tuženi fatkički ne žive zajedno od 2007. godine, a formalno su se razveli 2012. godine. Nakon odlaska tuženog u ..., ostali članovi porodice, odnosno VV i deca su nastavili da žive u spornom stanu sve do 2002. godine kada su i oni otišli u ... . Nakon toga, niko od članova porodice ... nije stanovao u spornom stanu. Po povratku iz ..., od 2009. godine, tužilja neprekidno živi u Srbiji, ali nije stanovala u spornom stanu, jer joj po njenim navodima koje je tuženi osporio, tuženi to nije dozvolio, pa je sve troškove njenog stanovanja u Srbiji tokom studiranja u Beogradu, a kasnije u ..., snosila majka VV. Dana 29.08.2018. godine, VV je isplatila suvlasnički deo tuženom na spornom stanu i od tada je u posedu stana kao isključivi vlasnik stana.
Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da tužilja ima pravo na naknadu štete, obzirom da je od podnošenja tužbe, pa sve do dana kada je njena majka stupila u posed stana 29.08.2018. godine, onemogućena da stanuje u njemu i pored toga što je na to imala pravo po članu 16. stav 3. Zakona o stanovanju.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po shvatanju tog suda, kod utvrđenja da su majka i otac tužilje zajednički otkupili predmetni stan iz društvene svojine, da su članovi porodičnog domaćinstva bila i njihova deca (ovde tužilja i njen brat), da su potom roditelji tužilje saglasno izdavali predmetni stan, te da je 29.08.2018. godine majka tužilje isplatila ovde tuženom njegov suvlasnički udeo i postala isključivi vlasnik, to tužilja neosnovano svoje pravo na novčanu naknadu – naknadu štete, zasniva na povređenom pravu stanovanja člana porodičnog domaćinstva po članu 16. stav 3. Zakona o stanovanju.
Prema članu 16. stav 3. Zakona o stanovanju, članovi porodičnog domaćinstva imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama Zakona. Tužilja je bila član porodičnog domaćinstva tuženog u vreme kada je stan otkupljen i zato ima pravo stanovanja u smislu navedene zakonske odredbe. Zbog toga nije pravilno stanovište drugostepenog suda da se u ovom slučaju ne može primeniti Zakon o stanovanju, jer je upravo navedenom odredbom u korist tužilje kao člana porodičnog domaćinstva tuženog u vreme otkupa ustanovljeno pravo stanovanja u otkupljenom stanu.
Pravo stanovanja člana porodičnog domaćinstva u otkupljenom stanu nije lična službenost predviđena pravnim pravilima građanskog prava, koja se sastoji u ovlašćenju da se tuđa stambena zgrada ili stan koristi u svrhu stanovanja. Ovo zato što članovi porodičnog domaćinstva posle otkupa stana nemaju isključivo pravo da isti koriste, već imaju pravo da nastave da koriste stan zajedno sa ostalim korisnicima i licem koje je stan otkupilo, što se po sadržini bitno razlikuje od prava stanovanja kao lične službenosti.
Zakon o stanovanju nije odredio pravnu prirodu i sadržinu prava stanovanja članova porodičnog domaćinstva u otkupljenom stanu. Zbog toga se u međusobnim odnosima vlasnika stana stečenog otkupom i članova njegovog porodičnog domaćinstva, po analogiji primenjuju odredbe navedenog Zakona koje regulišu odnose zakupca stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini i članova njegovog porodičnog domaćinstva. To znači da se primenjuje i odredba člana 36. stav 2. Zakona o stanovanju kojom je propisano da zakupac stana može iz opravdanih razloga, da otkaže dalje korišćenje stana svakom članu porodičnog domaćinstva, osim maloletnom detetu, bračnom drugu ili licu koje je dužan da izdržava po zakonu, stim da rok za iseljenje ne može biti kraći od 30 dana.
U konkretnom slučaju tužilja nije dokazala da joj je tuženi otkazao dalje korišćenje stana, jer je tužilja prestala da koristi predmetni stan odlaskom u ... 2002. godine, a u Srbiju se ponovo vratila 2009. godine, u vreme dok njeni roditelji još uvek nisu bili razvedeni i zajedničkom saglasnošću su predmetni stan izdavali i od te zakupnine pomagali svoje roditelje, zbog čega ni po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilja nije dokazala ispunjenost uslova za primenu člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno da je tuženi u obavezi da joj naknadi predmetnu štetu, jer kako je to napred navedeno, tužilja kao član porodičnog domaćinstva posle otkupa stana nema isključivo pravo da isti koristi, već ima pravo da nastavi da koristi stan zajedno sa ostalim korisnicima i licem koje je stan otkupilo, što se po sadržini bitno razlikuje od prava stanovanja kao lične službenosti. Zbog navedenog neosnovano je u konkretnom slučaju pozivanje tužilje na primenu odredbe člana 16. stav 3. Zakona o stanovanju kao osnova odgovornosti za traženu naknadu štete.
Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153, 154. i 163. Zakona o parničnom postupku.
Kako se razlozima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužilje odbio kao neosnovanu, pa je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci ove presude.
Predsednik veća-sudija,
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
