.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3247/2019
12.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ...., čiji je punomoćnik Elma Papić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 261/19 od 08.04.2019. godine, na sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 261/19 od 08.04.2019. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 261/19 od 08.04.2019. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Sjenici, presudom P 78/17 od 15.11.2018. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tužena da isplati tužilji na ime naknade štete iznos od 59.542,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, koja će se na taj iznos obračunati od 18.11.2002. godine do konačne isplate, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).
Viši sud u Novom Pazaru, presudom Gž 261/19 od 08.04.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Sjenici P 78/17 od 15.11.2018. godine u stavu prvom izreke (stav prvi izreke). Usvojio je žalbu tužene i ukinuo presudu Osnovnog suda u Sjenici P 78/17 od 15.11.2018. godine, u stavu drugom izreke i predmet vratio u tom delu prvostepenom sudu na ponovni postupak (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U reviziji je između ostalog ukazano i na određene odluke Ustavnog suda Republike Srbije Už 17/2015 i Už 2785/2016.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.
Iz pobijane drugostepene presude između ostalog proizilazi, da je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbe člana 154. stav 1., 155., 172. stav 1. i člana 181. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO („Službeni list SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i „Službeni list SRJ“ broj 31/93) kada je našao da tužena nije odgovorna za štetu prema tužilji koja se ogleda u tome što je njeno potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku bez krivice radnika ostalo nenamireno u potpunosti. Zatim, da je prvostepeni sud pravilno našao da ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete u smislu odredbe člana 172. stav 1. ZOO, kada pravno lice odgovara za štetu koju trećem licu prouzrokuje njegov organ u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije, s obzirom na to da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja, vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, samo uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava zaposlenih na suđenje u razumnom roku, što u konkretnoj situaciji nije dokazano.
Prema tome, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., a u vezi odredbe člana 413. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužba je podneta 14.02.2017. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 59.542,50 dinara, koji iznos tužilja potražuje od tužene.
Prema tome, kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 368. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti u smislu člana 468. ZPP, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Kako je odredbom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, a ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tužilje nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
