Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Jasminke Stanojević, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Anita Nuhović, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3664/18 od 19.03.2019. godine, u sednici održanoj 20.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3664/18 od 19.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3664/18 od 19.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici P 1628/16 od 29.01.2018. godine, stavom prvim izreke odbačen je prejudicijalni zahtev tužioca od 12.09.2017. godine kojim je tražio da se utvrdi da između parničnih stranaka postoji pravni odnos iz osnova nezakonitog rada tužene, nezakonitog rada njenih organa (Osnovnog suda u Sjenici) i nezakonitog rada njenih službenih lica (sudije BB) prema tužiocu, time što je sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Sjenici BB, kao službeno lice tužene svesnim kršenjem odredbe člana 294. stav 3. ZKP-a propustio da odluči o žalbi tužioca, koju je on lično kao osumnjičeni 20.10.2015. godine u 23.59 časova izjavio protiv rešenja MUP RS PS Sjenica Ku 1112/15 i Ls 149/15 od 20.10.2015. godine, koje se odnosi na zadržavanje tužioca 48 sati, tako da je tužilac bio u pritvoru 48 sati, a da nije odlučeno o žalbi izjavljenoj na navedeno rešenje. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena nezakonitim postupanjem BB, sudije Osnovnog suda u Sjenici, nezakonitim radom i svesnim kršenjem zakonskih propisa grubo i teško povredio lična dobra tužioca, pravo na miran život bez negativnog stresa, pravo na psihički integritet, pravo na dostojanstvo, čast i ugled, pravo na slobodu, te da je tužiocu povredio pravo na pravično suđenje i blagovremeno ostvarivanje sudske zaštite, time što nije odlučio o žalbi tužioca na rešenje PS Sjenica Ku 1112/15 i Ls 149/15 od 20.10.2015. godine, pa je zbog toga tužilac bio u pritvoru 48 sati, a da mu rešenje o zadržavanju i lišenju slobode nije postalo pravnosnažno; time što je nezakonito doneo rešenje od 28.04.2016. godine u parnicama Osnovnog suda u Sjenici P1 557/11, P 475/12 i P 97/13, kojim se Osnovni sud u Sjenici oglašavao stvarno nenadležnim, iako je ovaj sud isključivo nadležan da postupa u navedenim parnicama; time što je doneo rešenje o odbijanju optužnog predloga protiv VV u krivičnom predmetu K 894/12 od 30.06.2016. godine iako za to nisu postojali zakonski uslovi. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da zbog nezakonitog rada Osnovnog suda u Sjenici isplati nematerijalnu štetu zbog duševnih patnji koje tužilac trpi zbog povrede prava ličnosti, prava na pravično suđenje i prava na ostvarivanje sudske zaštite od po 10.000,00 dinara svakog dana počev od oktobra 2015. godine pa do konačne isplate, odnosno u iznosima koje sud proceni, s tim da šteta ne pređe iznos do kojeg ovaj slučaj ne spada u nadležnost osnovnog suda, sa pripadajućom zakonskom kamatom. Stavom četvrtim izreke odbijen je predlog tužioca od 13.12.2017. godine da se u ovoj parnici donese delimična presuda. Stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3664/18 od 19.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS” br. 72/11, 55/14 i 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca radi utvrđenja, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena nezakonitim postupanjem BB, sudije Osnovnog suda u Sjenici, nezakonitim radom i svesnim kršenjem zakonskih propisa grubo i teško povredio lična dobra tužioca, pravo na miran život bez negativnog stresa, pravo na psihički integritet, pravo na dostojanstvo, čast i ugled, pravo na slobodu, te da je tužiocu povredio pravo na pravično suđenje i blagovremeno ostvarivanje sudske zaštite, kao i zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da zbog nezakonitog rada Osnovnog suda u Sjenici isplati nematerijalnu štetu zbog duševnih patnji koje tužilac trpi zbog povrede prava ličnosti, prava na pravično suđenje i prava na ostvarivanje sudske zaštite od po 10.000,00 dinara svakog dana počev od oktobra 2015. godine pa do konačne isplate, odnosno u iznosima koje sud proceni, s tim da šteta ne pređe iznos do kojeg ovaj slučaj ne spada u nadležnost osnovnog suda, sa pripadajućom zakonskom kamatom. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja i naknade štete podneta je 11.07.2016. godine. Vrednost predmeta spora u tužbi označena je iznosom od 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje – utvrđenje i novčano potraživanje – naknada nematerijalne štete, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić