U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Operatera distributivnog sistema „EPS distribucija“ d.o.o. Beograd-Ogranak Vranje, čiji je punomoćnik Ivana Maraš, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4776/2019 od 19.03.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 20.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4776/2019 od 19.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 4058/16 od 17.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade stvarne štete za nužno prodate koke nosilje isplati iznos od 850.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime izgubljene dobiti za useljene koke nosilje za period od 23.10.2013. godine kao dana isključenja električne energije do 06.11.2014. godine kao dana uključenja električne energije isplati iznos od 3.642.906,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da na ime izgubljene dobiti za neuseljene koke nosilje za period od 15.12.2013. godine kao dana planiranog useljenja koka nosilja do 06.11.2014. godine kao dana uključenja električne energije isplati iznos od 3.094.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 176.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4776/2019 od 19.03.2020. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 4058/16 od 17.07.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, koje su u članu 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP propisane kao razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u selu ... koje se bavi uzgojem koka nosilja. Na ovom gazdinstvu, pored farme koka nosilja, nalazi se stambeni objekat – vikendica koja koristi električnu energiju preko električnog brojila koje se nalazi na farmi, a farma i stambeni objekat su povezani istim kablom. U postupku redovne kontrole tuženi je dana 23.10.2013. godine isključio navedeni stambeni objekat, jer je isti koristio električnu energiju bez odobrenja za priključenje i bio samovlasno priključen za električni stub. Tom prilikom, pored stambenog objekta i farma koka nosilja je ostala bez napajanja strujom. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju KT 788/14 od 13.08.2015. godine, odbačena je krivična prijava oštećenog – ovde tuženog, protiv osumnjičenog – ovde tužioca zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 230. stav 1. KZ, jer prijavljeno krivično delo nije krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Tužilac je zbog isključenja farmu napajao strujom preko agregata po 16 sati dnevno, ali zbog troškova ovakvog načina snabdevanja posle desetak dana je prestao, a koke nosilje prodao po ceni od 60 dinara po komadu. Dana 19.11.2013. godine, na tužiočev zahtev, tuženi je izvršio ponovni pregled i konstatovao da se stambeni objekat napaja strujom preko farme, te da se sva utrošena električna energija, kako na farmi, tako i na stambenom objektu očitava preko električnog brojila na farmi, zbog čega nema krađe električne energije, što su potvrdili zaposleni kod tuženog. Tužiocu je struja uključena dana 06.11.2014. godine. Na osnovu iskaza tužioca, saslušanog u svojstvu stranke, i svedoka – tužiočeve supruge, sina i radnika zaposlenog na farmi, veštak je dao nalaz o visini stvarne štete i izmakle koristi.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužilac nije pružio dokaze da mu je tuženi pričinio štetu u visini utuženih iznosa, pa je po pravilu o teretu dokazivanju iz člana 231. stav 2. ZPP tužbeni zahtev odbio.

Drugostepeni sud je ovakav zaključak prvostepenog suda prihvatio, navodeći da iskazi tužioca i svedoka – tužiočeve supruge, sina i radnika na farmi, koji su zainteresovana lica za ishod spora, nisu potkrepljeni drugim dokazima kojima bi se eventualno potvrdili njihovi iskazi, posebno imajući u vidu da se radi o činjenicama: broju koka nosilja koje su bile na farmi u vreme isključenja struje, ceni prodatih koka, broju naručenih koka za popunu farme i slično, i stim u vezi tražene stvarne štete i izgubljene dobiti koje se mogu dokaziti i drugim dokaznim sredstvima, što je u konkretnom slučaju izostalo.

Navodi u reviziji tužioca da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i to odredba člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji bi se prema redovnom toku stvari mogao očekivati, a posebno imajući u vidu da se tužilac i godinama pre isključenja električne energije bavio uzgojem koka nosilja za proizvodnju konzumnih jaja, proizvodnjom tovnih pilića, pilića za obnovu farme i ostvarivao korist iz te delatnosti, nisu osnovani.

Odredbom člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

U konkretnom slučaju, tužilac u toku postupka nije pružio dokaz na okolnosti koje se tiču redovnog toka stvari, odnosno o broju koka nosilja koje su bile na farmi u vreme isključenja struke, o ceni prodatih koka, broju naručenih koka za popunu farme, broju planiranog useljenja koka nosilja i ostalih činjenica na osnovu kojih može da se oceni i utvrdi redovan tok stvari koji bi se mogao očekivati, pa je tužbeni zahtev odbijen po pravilu o teretu dokazivanju iz člana 231. stav 2. ZPP.

Neosnovani su navodi u reviziji tužioca kojima se napada ocena izvedenih dokaza, odnosno da ukoliko bi se prihvatilo stanovište drugostepenog suda da su svedoci zainteresovana lica za ishod spora postavlja se pitanje dokazne snage ovog dokaznog sredstva u cilju utvrđivanja činjenica i zbog čega je sud prihvatio da se ovo dokazno sredstvo koristi u postupku.

Naime, dokazno sredstvo saslušanjem stranaka i svedoka ima istu dokaznu snagu kao i sva ostala dokazna sredstva, ali tako što je podložno oceni suda na isti način kao i druga dokazna sredstva shodno članu 8. ZPP, samo za sebe i u vezi sa ostalim dokazima i rezultatima celog postupka. Nižestepeni sudovi su predložene dokaze cenili shodno odredbi člana 8. ZPP i nisu ih prihvatili jer nisu potkrepljeni drugim dokazima kojima bi se potvrdili ikazi tužioca i svedoka koji su zainteresovana lica za ishod spora.

Pozivanje tužioca u reviziji da je drugostepeni sud zanemario činjenicu da je u toku postupka utvrđeno da je tužilac u tom periodu imao registrovano poljoprivredno gazdinstvo kao držalac živine o čemu postoji dokaz u vidu izvoda iz registra poljoprivrednog gazdinstva u spisima, da mu je to bio jedini izvor prihoda, kako njega tako i cele porodice, da se bavi živinarstvom više od 40 godina, da su priloženi računi o zakupu prodajnog prostora na pijacama u Vranju, gde tuženi sa svojom suprugom i sinom prodaje jaja, pa pošto nije u sistemu PDV, već je individualni poljoprivredni proizvođač koji ne izdaje račune, niti ostali poljoprivredni proizvođači kojima tužilac prodaje i od kojih kupuje i piliće za obnovu farme takođe ne izdaju račune, ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić