U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kruševcu P 1797/06 od 07.06.2006. godine, razveden je brak između tužioca AA, rođenog 1966. godine i njegove supruge, zakonske zastupnice tuženih, DD, rođene 1982. godine. U tom braku je rođeno dvoje maloletne dece i to VV ...2002. godine i GG ...2004. godine. Navedenom presudom, maloletna deca su poverena majci DD na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužilac AA je obavezan da na ime izdržavanja svoje maloletne dece plaća mesečni iznos od po 2.000,00 dinara, odnosno ukupno 4.000,00 dinara za oba sina, zakonskom zastupniku majci DD, počev od 04.12.2006. godine. Tužilac je raseljeno lice sa područja Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i živi u ... . On nema nepokretnosti na svoje ime na teritoriji Grada ... i korisnik je privremene naknade koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje raseljenim licima sa područja Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, u mesečnom iznosu od 8.526,00 dinara. Tužilac se izdržava od navedene privremene naknade, koja ne zadovoljava ni njegove osnovne potrebe, zbog čega mu pomaže brat BB, koji mu je postavljen za privremenog staratelja u ovom postupku i koji ga obilazi svake subote, obezbeđuje mu hranu, odeću i obuću, dok tužilac plaća komunalne troškove. Tužilac je dugogodišnji zavisnik od alkohola i od razvoda braka je često konzumirao alkohol, zbog čega je došlo do psihičkog i telesnog propadanja, umanjena mu je sposobnost za rasuđivanje i brigu o sopstvenim interesima, usled prirode bolesti koja je praćena telesnom slabošću i psihičkom izmenjenošću i nastupila je nesposobnost za rad, prema nalazu veštaka psihijatra, s tim što se isti nije mogao izjasniti o procentu i trajnosti ove nesposobnosti, s obzirom na to da tužilac ne ide na redovno lečenje i da se dovodi u pitanje upotreba neophodnih lekova, kao i alkoholna apstinencija. Prema odgovoru na tužbu od strane zakonske zastupnice maloletnih tuženih, tužilac nikada nije plaćao doprinose za izdržavanje svoje dece, ni u minimalnom iznosu po ranijoj presudi, grubo je ignorisao obavezu izdržavanja dece i u vreme kada je radio za nadnicu, pozivajući se na bolest i nesposobnost za rad, pri čemu ona sama izdržava sebe i decu radom u nadnici, a potrebe dece su se zbog starijeg uzrasta povećale. Ona je u međuvremenu promenila mesto prebivališta i ima uredno prijavljeno prebivalište u ..., Grad ..., na adresi gde živi tužilac od kojeg se razvela. Prvostepeni sud je podneske i pozive dostavljao zakonskoj zastupnici maloletne dece, u skladu sa članom 144. ZPP, preko oglasne table suda, iz kojih razloga nije bio u mogućnosti ni da sasluša zakonsku zastupnicu maloletne dece na okolnost sadašnjih potreba maloletnih poverilaca izdržavanja (tužba je podneta 17.02.2017. godine).

Drugostepeni sud je zaključio da je obaveza izdržavanja maloletne dece u konkretnoj situaciji utvrđena 2006. godine u minimalnom iznosu od 2.000,00 dinara mesečno, da je u međuvremenu proteklo 14 godina, tako da su se potrebe maloletne dece svakako povećale, imajući u vidu i minimalnu sumu izdržavanja, koja se određuje na način propisan odredbom člana 160. stav 4. Porodičnog zakona i koja predstavlja orijentacioni faktor u pogledu prosečnih mesečnih potreba maloletnog deteta, a koja sada iznosi oko 27.000,00 dinara mesečno. Zatim, da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja u ovom postupku pravilno vodio računa o najboljem interesu maloletne dece u pogledu njihovog prava na izdržavanje od strane roditelja.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15) je propisano, da, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredbom stava 2. ovog člana, da, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom stava 3. ovog člana, da, mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Odredbom člana 167. stav 2. tačka 1. Porodičnog zakona je propisano, da, izdržavanje može da prestane, kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete. Tačkom 2. ovog stava, da, kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema osnova za prestanak obaveze izdržavanja tuženih od strane tužioca, s obzirom na to da su u vreme zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom 04.11.2020. godine tuženi bili maloletni, mogućnosti tuženih kao poverilaca izdržavanja, njihov kalendarski uzrast, visinu utvrđene obaveze izdržavanja pravnosnažnom presudom, kao i mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni odredbi člana 167. stav 2. tačka 1. i 2. Porodičnog zakona.

Stoga, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda ni navodi revizije kojima se između ostalog ukazuje da, tužilac kao davalac izdržavanja nema sredstva za izdržavanje svoje maloletne dece i da je potpuno nesposoban za rad zbog bolesti i majka im je sposobna za privređivanje.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić