.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3767/2020
22.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6954/2019 od 19.12.2019. godine, na sednici održanoj 22.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6954/2019 od 19.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6954/2019 od 19.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 2856/18 od 19.06.2019. godine, obavezao je tuženu da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih ličnih invalidnina za period februar 2015. godine – novembar 2018. godine, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Odbio je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da isplati tužiocu za period mart 1999. godine – januar 2015. godine, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu drugom izreke). Odbio je prigovor apsolutne nenadležnosti suda (stav treći izreke). Odbio je predlog za prekid postupka (stav četvrti izreke). Odbio je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova sudskih taksi (stav peti izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 15.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate (stav šesti izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž 6954/2019 od 19.12.2019. godine, odbio je kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2856/2018 od 19.06.2019. godine, u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke (stav prvi izreke). Preinačio je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2856/2018 od 19.06.2019. godine, tako što je obavezao tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 193.150,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove drugostepenog parničnog postupka u iznosu od 16.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate (stav treći izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav četvrti izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, iz svih zakonom propisanih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Iz pobijane drugostepene presude između ostalog proizilazi, da kako je tužena prestala da isplaćuje tužiocu ličnu invalidninu bez opravdanog razloga i rešenja, to je odgovorna za štetu koju je zbog toga njen organ prouzrokovao tužiocu u visini mesečnih iznosa za traženi period od februara 2015. godine do novembra 2018. godine i za taj period je odbijen istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, jer od dana podnošenja tužbe nije prošlo više od tri godine (tužba je podneta 26.02.2018. godine), koliko je predviđeno vreme za zastarelost potraživanja za naknadu štete. Zatim, da se u konkretnoj situaciji radi o pravnom institutu naknade štete, a ne pravnom institutu neosnovanog obogaćenja, zbog čega nema mesta primeni roka opšte zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca, kao glavni zahtev (u ukupnom iznosu od 1.465.920,97 dinara), očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
