Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 - u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu verodostojne isprave – menice sa serijskim brojem ... izdate od strane tuženog u ... dana 22.11.2006. godine, a dospele dana 19.05.2014. godine, pokrenuo postupak radi izvršenja dana 28.11.2014. godine, radi naplate iznosa od 676.612,12 dinara koji predlog je usvojen rešenjem Osnovnog suda u Somboru Iiv br. 33/2014 dana 01.12.2014. godine. Istim rešenjem odmereni su troškovi izvršnog postupka u iznosu od 45.066,00 dinara. Tuženi je kao izvršni dužnik blagovremeno izjavio prigovor protiv navedenog rešenja, pa je Osnovni sud u Somboru rešenjem Iiv br. 33/2014 od 15.06.2015. godine, stavio van snage rešenje o izvršenju od 01.12.2014. godine u delu u kome je određeno sprovođenje izvršenja i spise predmeta ustupio Trećem osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, radi vođenja parničnog postupka. Utvrđeno je da je navedena menica bila sredstvo obezbeđenja prema ugovoru o finansijskom lizingu broj ... koji je pravni prethodnik ovde tužioca „Nypo Alpe-Adria-Leasing“ doo Beograd sa preduzećem „Due Tom Sport“ doo Preduzeće za trgovinu zaključio dana 22.11.2006. godine radi kupovine motornog vozila marke „...“ model „...“. Prema navedenom ugovoru nabavka predmeta lizinga iznosila je 2.158.028,41 dinara odnosno 43.196,94 CHF, te i da je kao sredstvo obezbeđenja navedenog ugovora pored navedene menice koju je izdao ovde tuženi bio i Ugovor o jemstvu zaključen između pravnog prethodnika tužioca i tuženog dana 22.11.2006. godine, a kog dana je između pravnog prethodnika tužioca i tuženog zaključen sporazum o ispunjavanju blanko potpisanih menica od 22.11.2006. godine, prema kom sporazumu je ovde tuženi kao menični dužnik ovlastio tužioca kao meničnog poverioca da bezuslovno, neopozivo bez protesta i vansudski popuni menicu i izvrši naplatu dospelih, a nenaplaćenih potraživanja sa računa meničnog dužnika, odnosno iz njegovih novčanih sredstava ili druge imovine u cilju naplate svojih potraživanja. Utvrđeno je da je tužilac korisniku lizinga, preduzeću „Due Tom Sport“ doo, sada u stečaju, dana 19.05.2014. godine uputio dopis kojim ga obaveštava da je u skladu sa članom 9. Ugovora o finansijskom lizingu od 22.11.2006. godine urađen konačni obračun dugovanja uz nalog da se izvrši plaćanje iznosa od 63.684,35 dinara u roku od 7 dana od dana prijema istog, što ovaj nije učinio, zbog čega je i usledilo podnošenje predloga za izvršenje prema meničnom dužniku, ovde tuženom. Utvrđeno je da je „Nypo Alpe-Adria-Leasing“ doo Beograd dana 21.11.2014. godine promenilo naziv i poslovno ime na taj način što je kod Agencije za privredne registre izbrisan navedeni naziv i upisan naziv „Heta Leasing“ doo Beograd.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, zbog čega je održao na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Somboru od 01.12.2014. godine kojim je tuženi obavezan na plaćanje iznosa od 676.616,12 dinara sa kamatom počev od 20.05.2014. godine pa do isplate, imajući u vidu da se tuženi kao jemac obavezao da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika nastalu iz Ugovora o finansijskom lizingu zaključenog dana 22.11.2006. godine između „Nypo Alpe-Adria-Leasing“ doo Beograd i „Due Tom Sport“ doo kao primaoca lizinga, ukoliko za vreme trajanja ugovora na dan dospeća to nije učinio dužnik – korisnik lizinga, što je nesporno utvrđeno, s obzirom da isti nije postupio prema opomeni i izvršenom obračunu tužioca od 19.05.2014. godine, pa je odlučio kao u izreci svoje presude.

Drugostepeni sud je odlučujući po žalbi tuženog, ocenio da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je tuženog kao meničnog dužnika obavezao na plaćanje navedenog iznosa, jer je po oceni drugostepenog suda navedena sopstvena menica nepropisno popunjena (u menici je označen tužilac kao pravno lice kome se mora platiti po navedenoj menici iako isto na dan dospelosti 19.05.2014. godine nije postojalo, jer je pod tim imenom izbrisano iz registra, promenom imena u „Heta Leasing“ doo Beograd) zbog čega menica u momentu podnošenja predloga za izvršenje nije mogla predstavljati verodostojnu ispravu, pa je prvostepenu presudu preinačio, rešenje o izvršenju stavio van snage i odbio tužbeni zahtev tužioca u smislu odredbe člana 460. ZPP i odlučio primenom člana 394. tačka 4. ZPP.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pravno stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tuženi je sa tužiocem zaključio ugovor o jemstvu dana 22.11.2006. godine kojim se kao jemac obavezao da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika nastalu iz Ugovora o finansijskom lizingu zaključenog dana 22.11.2006. godine između „Nypo Alpe- Adria-Leasing“ doo Beograd (davaoca lizinga) i „Due Tom Sport“ doo (kao primaoca lizinga), ako za vreme trajanja ugovora na dan dospeća to ne učini dužnik. U konkretnom slučaju se radi o ugovoru u privredi, ali tuženi ne odgovara kao jemac platac budući da je članom 6. Ugovora o jemstvu ugovoreno supsidijarno jemstvo. Dužnik je izdao tri blanko solo potpisane menice (bez protesta) kao sredstvo obezbeđenja plaćanja svih obaveza koje, u svojstvu jemca, ima preko „Nypo Alpe-Adria-Leasing“ doo Beograd po osnovu ugovora o finansijskom lizingu broj ... od 22.11.2006. godine. Kako dužnik iz ugovora o finansijkom lizingu, odnosno „Due Tom Sport“ doo preduzeće za trgovinu ... – u stečaju, nije ispunilo potraživanje poverioca (tužioca) ni nakon dostavljanja konačnog obračuna od 19.05.2014. godine, tužilac je tražio ispunjenje obaveze od jemca podnošenjem predloga za izvršenje. Tuženi, jemac, nije dokazao da je ispunio obavezu tužiocu za koju je jemčio ugovorom o jemstvu i za koju je izdao sopstvenu blanko menicu.

Odredbom člana 109. stav 1. Zakona o menici, pored ostalog je propisano da na sopstvenu menicu, ukoliko nisu u suprotnosti sa njenom prirodom, primenjuju se propisi tog Zakona o trasiranoj menici i o indosamentu (član 10. – 19.).

Članom 16. stav 2. Zakona o menici propisano je, ako je menica koja je u vreme izdanja bila nepotpuna, naknadno ispunjena protivno postojećem sporazumu, povreda ovog sporazuma ne može se prigovarati imaocu menice, osim ako ju je stekao zlomisleno ili ako je pri sticanju menice postupio sa velikom nemarnošću.

Načelo menične strogosti ublaženo je davanjem mogućnosti meničnom dužniku da ističe menične prigovore koji se tiču nedostatka pravnog posla na osnovu koga je menica izdata. Tako je tuženi imao pravo da u toku spora ističe prigovor da je menica popunjena protivno sporazumu, odnosno da je nepropisno popunjena, jer u nju nije unet tačan sadržaj koji se odnosi na lice kome je plaćanje trebalo biti izvršeno.

Shodno odredbi člana 232. stav 2. i 3. ZPP stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, a stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugačije propisano.

Tuženi je u postupku sporio istinitost sadržaja menice u odnosu na izvršnog poverioca, ovde tužioca, a na njemu je u smislu citirane zakonske odredbe teret dokazivanja činjenica koje bi sprečile nastanak ili ostvarenje prava, ili usled kojih bi pravo tužioca na naplatu predmetnog potraživanja prestalo da postoji. Za takvu tvrdnju tuženi do zaključenja glavne rasprave nije priložio pravno relevantne dokaze, zbog čega je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno prvostepeni sud održao na snazi doneto rešenje o izvršenju kojim je tuženi obavezan da tužiocu ispuni novčanu obavezu na ime meničnog duga, jer je pravilno utvrdio da se na strani tužioca ne radi o dva posebna društva sa ograničenom odgovornošću, da bi na jedno društvo prešla prava i obaveze drugog društva, već da se radi o jednom društvu sa ograničenom odgovornošću koje je samo promenilo svoj naziv (ime), te da nije došlo do promene subjektiviteta poverioca (tužioca), a da tuženi nije ispunio svoju obavezu iz ugovora o jemstvu od 22.11.2006. godine, povodom koje je izdao tri solo menice.

Sa iznetih razloga, kako je drugostepena presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, ista je morala biti preinačena tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke ove presude, primenom člana 416. stav 1. ZPP.

Odluku o troškovima revizijskog postupka Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu člana 165. stav 2., člana 154. i člana 163. ZPP, tako što je tužiocu dosudio troškove na ime sastava revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, na ime takse na reviziju iznos od 33.066,00 dinara, ukupno 54.066,00 dinara. Troškovi su odmereni u skladu sa uspehom u sporu i važećom Advokatskom i Taksenom tarifom, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke ove presude.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić