Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelica Vujanić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slaviša Stanimirović, advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1255/2019 od 29.04.2020. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1255/2019 od 29.04.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1255/2019 od 29.04.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 893/19 od 11.06.2019. godine, odbijeni su tužbeni zahtevi, kojima je tužilac tražio da se utvrdi da je Ugovor o poklonu zaključen između neparničara VV, kao poklonodavca i tuženog BB, kao poklonoprimca, overen 26.02.2016. godine od strane Javnog beležnika, nema pravno dejstvo prema tužiocu u obimu potrebnom za namirenje njegovog potraživanja prema neparničaru VV od 174.589,00 dinara, kao i svih troškova izvršnog postupka u kome se ovo potraživanje bude naplaćivalo, te da se obaveže tuženi da prizna i trpi da tužilac navedeno potraživanje namiri prodajom nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu bliže opisane u izreci presude; kao i da se utvrdi da je ugovor o poklonu zaključen između neparničara VV kao poklonodavca i tuženog BB kao poklonoprimca, overen 26.02.2016. godine od strane javnog beležnika, nema pravno dejstvo prema tužiocu u obimu potrebnom za namirenje njegovog potraživanja prema VV od 174.589,00 dinara kao i svih troškova izvršnog postupka u kome se ovo potraživanje bude naplaćivalo, te da se obaveže tuženi da prizna i trpi da tužilac navedeno potraživanje namiri iz vrednosti nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu od 26.02.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev kojim je tužilac tražio da sud odredi privremenu meru zabrane tuženom BB otuđenja ili opterećenja nepokretnosti bliže opisanih u izreci presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 12.646,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 1255/2019 od 29.04.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Šapcu P 893/19 od 11.06.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11...87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi moglada se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. U konkretnom slučaju, predmet spora je zahtev za utvrđenje da ugovor o poklonu nepokretnosti koji je tuženi kao poklonoprimac zaključio sa trećim licem kao poklonodavcem, 26.02.2016. godine, ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu, jer je poklonodavac VV, tužiočev dužnik, tako da ugovor o poklonu nema pravno dejstvo prema tužiocu u obimu potrebnom za namirenje njegovog potraživanje prema dužniku VV. Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji podneta je 09.05.2019. godine. U reviziji tužilac osporava pravilnost primene materijalnog prava u pogledu roka od kada počinje da teče pravo poverioca za podnošenje tužbe za pobijanje dužnikovih pravnih radnji, a odbijajući tužbene zahteve nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac tužbu podneo neblagovremeno, imajući u vidu da rok za podnošenje ove tužbe počinje da teče od momenta zaključenja ugovora kojim je dužnik raspolagao svojom imovinom, te je na taj način onemogućio poverioca da naplati svoje potraživanje. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, te kako tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude kojima je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije odlučeno, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse. Osim toga, u ovom postupku nema potrebe ni za odlučivanjem o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana niti postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 09.05.2019. godine, sa zahtevom za utvrđenje da ugovor o poklonu od 26.02.2016. godine koji je tuženi zaključio sa tužiočevim dužnikom ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužioca. Vrednost predmeta spora koja je navedena u tužbi je 174.589,00 dinara.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da je reč o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić