Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Aranđelović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 122/20 od 21.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 122/20 od 21.05.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 122/20 od 21.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu Prr1 50/19 od 17.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu stečaja St 53/10 koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu, isplati neisplaćeno potraživanje po osnovu radnog odnosa, u iznosu utvrđenom zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St 53/10 od 16.09.2010. godine (broj prijave 89) i to iznos od: 278.118,13 dinara, na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2010. godine do isplate; iznos od 410.103,33 dinara, na ime zakonske zatezne kamate obračunate na iznos glavnog duga od 04.05.2010. godine do isplate i iznos od 22.715,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na iznos glavnog duga isplati i zakonsku zateznu kamatu od 05.05.2010. godine do 16.09.2010. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 39.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 122/20 od 21.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 50/19 od 17.01.2020. godine, sadržana u stavu prvom izreke, u odnosu na glavni dug, alineja jedan, dva i tri i stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, alineji jedan, u pogledu zakonske zatezne kamate, tako da je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu stečaja St 53/10, pred Prirednim sudom u Kragujevcu, na iznos od 278.118,13 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu od 24.10.2019. godine, a odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na dosuđeni iznos od 278.118,13 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 16.09.2010. godine do 23.10.2019. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St 4/10, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4 St 653/19 od 26.03.2019. godine, zbog nenaplaćenog potraživanja tužioca priznatog zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St 53/10 od 16.09.2010. godine. O pravu tužilaca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja kao i pripadajućoj kamati, drugostepeni sud je pobijanom presudom odlučio primenom odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i pravnog shvatanja Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud smatra da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da u konkretnom slučaju nije odstupljeno od sudske prakse tako da nema potrebe da se o izjavljenoj reviziji odlučuje radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, ili novog tumačenja prava nakon zaključka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine u postupku razmatranja spornog pravnog pitanja Spp 6/16, iniciranog od strane Osnovnog suda u Sjenici.

U konkretnom slučaju, odlučeno je u skladu sa navedenim zaključkom Vrhovnog kasacionog suda koji glasi: Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, kao i odluka kojima su u stečajnom postupku utvrđena potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U pogledu kamate, pravnosnažnom presudom nije odstupljeno o pravnog stava zastupljenog u sudskoj praksi o osnovu i obimu odgovornosti tužene Republike Srbije.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.10.2019. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora 278.118,13 dinara. Prvostepena presuda je doneta 17.01.2020. godine, a drugostepena presuda je doneta 21.05.2020. godine.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić