U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Bugarski, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi utvrđenja punovažnosti usmenog zaveštanje, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 641/20 od 11.06.2020. godine, u sednici održanoj 22.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 641/20 od 11.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 197/19 od 23.12.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da sud utvrdi da je punovažan usmeni testament sačinjen dana ...2018. godine u ... od strane ostavioca BB iz ..., preminulog ...2018. godine u ... pred testamentalnim svedocima VV iz ..., GG iz ... (Republika ...), DD iz ... i ĐĐ iz ..., a kojim usmenim testamentom svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u celosti ostavlja AA i da sud obaveže tuženu da joj naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 641/20 od 11.06.2020. godine, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, BB (rođen ...1954. godine), izvršio je samoubistvo dana ...2018. godine. Pok. BB je dana ...2018. godine u ..., na proslavi povodom rođendana tužiljine majke, sa kojom je inače živeo, na kojoj su bili prisutni tužilja, njena majka, VV, GG i DD, izjavio da ako mu se nešto desi, svu imovinu koju poseduje želi da ostavi tužilji. U momentu davanja izjave, sada pok. BB je bio zdrav, pokretan, pri čistoj svesti i zdravog razuma, a i pre navedenog datuma više puta je pred istim licima govorio da svu svoju imovinu želi da ostavi tužilji. VV, GG, DD i ĐĐ su ...2018. godine, kod javnog beležnika overili izjave, i pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavili da su dana ...2018. godine u ... bili prisutni na proslavi rođendana, kada je sada pok. BB usmeno izjavio pred svima da pri zdravom razumu i čistoj svesti, svoju poslednju volju – usmeni testament, da svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu želi da ostavi ovde tužilji. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu O 4346/18 od 18.01.2019. godine, prekinut je ostavinski postupak iza pok. BB, a zaveštajni naslednik, ovde tužilja, upućena je da protiv Republike Srbije, ovde tužene, pokrene parnični postupak radi utvrđivanja pravne valjanosti usmenog zaveštanja, jer zaveštalac nema drugih zakonskih naslednika.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su primenom materijalnog prava iz člana 110. Zakona o nasleđivanju zaključili da u ovom slučaju nisu ispunjeni kumulativni zakonski uslovi za punovažnost usmenog testamenta i tužbeni zahtev odbili kao nesnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva.

Naime, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u ovom slučaju kada je BB izrekao svoju poslednju volju pred svedocima, nije bilo dokazanih izuzetnih prilika zbog kojih on nije mogao sačiniti pismeno zaveštanje, neophodnih za punovažnost takvog usmenog zaveštanja shodno članu 110. Zakona o nasleđivanju, kao izuzetne forme zaveštanja.

Odredbom člana 110. stav 1. Zakona o nasleđivanju ( ,,Službeni glasnik RS“ broj 46/95, 101/03 i 6/15) propisano je da zaveštalac može svoju poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.

Iz navedene odredbe Zakona proizilazi da ne postoji mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju usmenim putem izjavi u redovnim okolnostima, u kojima na raspolaganju ima druge oblike zaveštanja. Sačinjavanje usmenog zaveštanja dozvoljeno je samo u slučaju postojanja objektivnih ili subjektivnih okolnosti opasnih po život (npr. rat, poplava, požar, zemljotres, bolest, povreda i sl.), usled kojih ne postoji mogućnost sačinjavanja zaveštanja u nekom od ostalih zakonom predviđenih oblika. Dakle, punovažnost usmenog zaveštanja, kao vanrednog oblika, vezana je za postojanje izuzetnih prilika u momentu izricanja poslednje volje, koje u ovom slučaju nisu postojale.

Pok. BB se u momentu davanja izjave pred svedocima nije nalazio u situaciji objektivno i subjektivno opasnoj po život, koja ga je onemogućila da sačini zaveštanje u nekom od drugih zakonom predviđenih oblika. Njegova izjava, čije se pravno dejstvo tužbom traži, nema karakter usmenog zaveštanja, već izraženu nameru da svojom imovinom raspolaže u korist tužilje. Na suprotan zaključak ne ukazuje ni činjenica da je BB dan nakon što je izjavio da želi da svu svoju imovinu ostavi tužilji, izvršio samoubistvo, jer su za punovažnost usmenog zaveštanja od značaja iznenadne, neočekivane i nepredvidljive okolnosti u kojima je izjava data, a razlozi samoubistva su ostali nepoznati.

Izuzetne prilike podrazumevaju pored objektivne i subjektivnu komponentu, koja se ogleda u subjektivnom poimanju zaveštaoca da se nalazi u izuzetnim prilikama, ali načelo pravne sigurnosti koje upućuje na restriktivno tumačenje navedene odredbe člana 110. Zakona o nasleđivanju, nedvosmisleno ukazuje da se konkretni slučaj sagledava u odnosu na mogućnost sačinjavanja pismenih oblika zaveštanja, što znači da se za punovažnost usmenog zaveštanja ne može isključivo uzeti subjektivno stanje ostavioca, već ga naprotiv treba ceniti u kontekstu objektivnog događaja zbog kojeg bi zaista mogao smatrati da se nalazi u izuzetnim prilikama. Prema tome, sama po sebi činjenica da je ostavilac izvršio samoubistvo dan nakon izjave da svu svoju imovinu ostavlja tužilji, se i sa pravnog stanovišta revizijskog suda ne može podvesti pod izuzetne prilike koje bi u ovom slučaju dale punovažnost njegovog usmenom zaveštanju. Stoga su svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, neosnovani.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić