Ispitujući pobijano rešenje, u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka predviđene članom 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, uprava Gradske Opštine Lazarevac, Odeljenje za imovinsko pravne poslove je 19.08.2014. godine Osnovnom sudu u Lazarevcu dostavilo spise predmeta eksproprijacije ranijeg vlasnika AA, radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti: kp.br. .., .. u KO ..., građevinske objekte i pripatke na ovim parcelama, koje su eksproprisane pravnosnažnim rešenjem od 22.02.2011. godine. U toku postupka, pred organom uprave postignut je delimičan sporazum od 27.05.2015. godine, po kojem je korisnik eksproprijacije PD RG „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac obavezan da predlagaču isplati za eksproprisano zemljište kp. br. .. i .. iznos od 1.042.860,00 dinara, kao naknadu koja je utvrđena na osnovu procene tržišne vrednosti zemljišta od strane poreske uprave od 12.05.2015. godine i umanjena za vrednost dodeljenog placa na lokaciji „BB“ kp. broj .. upisane u ln .. KO ...; za građevinske objekte i pripatke postojeće na kp. broj .. KO ... iznos od 22.451.364,06 dinara; za useve i rasade sa navedenih parcela iznos od 842.462,50 dinara; za drvnu masu sa navedenih parcela koja ostaje korisniku eksproprijacije iznos od 318.501,00 dinar, tako da ukupna novčana naknada za eksproprisane nepokretnosti iznosi 24.655.187,56 dinara. Po ovom delimičnom sporazumu, korisnik eksproprijacije je dužan ranijem vlasniku isplatiti naknadu u roku od 15 dana od dana zaključenja sporazuma. Predlagač je preko kvalifikovanog punomoćnika tražio da mu sud dosudi uvećanu naknadu u smislu člana 51. Zakona o eksproprijaciji, imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje o čemu je dostavio medicinsku dokumentaciju i životne prilike. Putem veštačenja je utvrđeno da kod predlagača postoje medicinske indikacije koje su uzete u razmatranje u sklopu ostalih relevantnih činjenica, čijom ocenom je formiran zaključak o nepostojanju osnova za uvećanje naknade iz člana 51. Zakona o eksproprijaciji.

U sprovedenom postupku utvrđene su činjenice da je predlagač AA iz ... star 63 godine, da je od 1981. godine bio u radnom odnosu kod protivnika predlagača, a penzionisan 23.12.2016. godine, da je ostvarivao zaradu od oko 72.000,00 dinara, da je u vreme otpočinjanja postupka eksproprijacije živeo sam, supruga je preminula, a punoletan sin živeo u odvojenom domaćinstvu u istom dvorištu, da se predlagač izdržavao isključivo od prihoda iz radnog odnosa i pre otpočinjanja postupka eksproprijacije i u vreme kada je postigao sporazum o isplati naknade prema tržišnoj vrednosti eksproprisanog, da se njegovo zdravstveno stanje vezano za probleme sa štitnom žlezdom i degenerativne promene na kičmi tj. pršljenovima vremenom pogoršalo, ali da egzistencija predlagača zbog sprovedene eksproprijacije nije ugrožena. Predlagač se, naime, nije izdržavao od obrade parcela koje su mu eksproprisane, nije ostvarivao prihode od eksproprisanih nepokretnosti, i pre i posle eksproprijacije izdržavao se od prihoda iz radnog odnosa, odnosno od penzije, tako da je ocenjeno da u konkretnom slučaju nezavisno od pogoršanja zdravstvenog stanja koje je vezano za životnu dob predlagača, ne postoje uslovi u smislu člana 51. Zakona o eksproprijaciji za dosuđenje uvećane naknade.

Prvostepeni sud je odbio predlog predlagača da mu se uveća naknada za 5.000.000,00 dinara za eksproprisane nepokretnosti, ocenivši da nalaz veštaka medicinske struke ne predstavlja razlog za uvećanje naknade u smislu člana 51. Zakona o eksproprijaciji, obzirom da u konkretnom slučaju ne postoje dokazi da su se kod predlagača pogoršali uslovi života i rada, niti da je usled eksproprijacije njegova egzistencija otežana ili ugrožena.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje koje je prvostepeni sud utvrdio, kao i primenu materijalnog prava, uz datu ocenu o bitnim žalbenim navodima predlagača.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili predlog za određivanje većeg iznosa naknade od sporazumno utvrđene pred organom uprave prema tržišnoj ceni eksproprisanih nepokretnosti. Revizija nije osnovana u pobijanju pravilnosti primene materijalnog prava.

Odredbom člana 51. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ broj 53/95... 55/13), propisano je da se pri određivanju naknade u smislu odredaba ovog zakona može odrediti veći iznos od tržišne cene, uzimajući u obzir materijalne i druge lične i porodične prilike ranijeg sopstvenika, ako su te okolnosti od bitnog značaja za njegovu egzistenciju (broj članova domaćinstva, broj članova domaćinstva koji su sposobni za privređivanje, odnosno koji su zaposleni, zdravstveno stanje članova domaćinstva, mesečni prihod domaćinstva i slično).

U pogledu uslova za primenu citirane zakonske odredbe, podrobno su ispitane prilike i važne okolnosti na strani predlagača kao ranijeg sopstvenika nepokretnosti, uz realno datu ocenu da se eksproprijacija nije u bitnom odrazila na egzistenciju predlagača. Predlagač je ostvario naknadu za eksproprisane nepokretnosti, u naturalnom vidu dodelom placa i isplatom razlike do tržišne vrednosti eksproprisanih nepokretnosti, u novcu. Na taj način sporazumno utvrđena i isplaćena naknada, u pitanje se ne može dovoditi naknadnim isticanjima revidenta da je bila neodgovarajuća i da je treba korigovati primenom člana 51. Zakona o eksproprijaciji, koji toj svrsi ne služi. Predlagač nije morao zaključiti delimični sporazum o naknadi ukoliko nije bio zadovoljan procenom tržišne vrednosti nepokretnosti, već je istu mogao utvrditi sud u vanparničnom postupku. Naknadom za eksproprisane nepokretnosti ne naknađuju se troškovi izgradnje novih objekata i ne naknaćuje šteta. Isplatom naknade prema tržišnoj vrednosti napokretnosti ranijem sopstveniku se omogućuje da pribavi drugu nepokretnost koja mu odgovara, a da li će i na koji način on to učiniti, te uz kakve troškove, u domenu je njegove volje i opredeljenja. Naturalnom i novčanom naknadom dat je ekvivalent vrednosti eksproprisanog. Time je uspostavljena pravična ravnoteža između privatnog i javnog interesa.

Pitanje ispunjenosti uslova za uvećanje naknade iz člana 51. Zakona o eksproprijaciji, predstavlja činjenično pitanje uslovljeno okolnostima konkretnog slučaja. U ovom slučaju, ne postoje okolnosti zbog kojih bi opravdano bilo da se predlagaču odredi veći iznos naknade od realizovanog po sporazumu zaključenom pred organom uprave. U revizijskom postupku ne uzimaju se u razmatranje navodi revizije u vezi sa činjenicama, s obzirom da je odredbom člana 407. stav 2 ZPP izričito propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija predlagača nije osnovana. Odluku kao u izreci, ovaj sud je doneo primenom člana 414. stav 1.u vezi člana 420. stav 6. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić