Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1618/17 od 12.07.2017. godine, stavovima prvim i drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i presuđeno tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog obaranja i trajnog uništenja tri stabla oraha koji su bili zasađeni na kp. .. bliže opisanoj u tom delu izreke isplati 346.500,00 dinara i na ime naknade štete u vidu troškova revitalizacije zemljišta sa dela predmetne kat. parcele u površini od 910m², plati 72.800,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.11.2016. godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio naknadu štete zbog uništenja još tri stabla oraha, deset stabala šljive sorte ''Stenlej'', šest stabala krušaka i osam stabala jabuka u ukupnom iznosu od još 761.520,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 05.02.2016. godine do isplate, kao i zahtev kojim je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose šteta od traženih datuma 05.02.2016. godine i 16.04.2015. godine do 10.11.2016. godine od kog datuma je kamata dosuđena. Stavom trećim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana u delu odluke o glavnoj stvari, a osnovana za naknadu troškova postupka. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kp. .. u mestu zvanom ''BB'', njive 2 klase u površini 2206 kvm upisane u posedovnom listu .. KO ... . Opština Preševo je preko donatora Kraljevine Norveške obezbedila 250.000 evra za regulaciju Preševske reke počev od ul. ... prema železničkom mostu. Radovi na izgradnji i regulaciji korita reke su počeli 27.10.2003. godine, a kao izvođač radova se javilo preduzeće ''Binička Morava'' iz Vranja. Investitor radova na regulaciji reke je Fond za komunalne, građevinske i stambene poslove Opštine Preševo kome je izdata vodoprivredna saglasnost na Glavni projekat rešenjem Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede od 13.10.2003. godine. Prilikom izvođenja radova na regulaciji reke, na parceli tužioca je došlo do promene konfiguracije terena pa je na površini parcele od 910m² koji deo parcele identifikovan od strane veštaka geodetske struke naneto dosta raznog zemljanog i drugog otpadnog materijala u širem pojasu oko rečnog korita visine od 05 do 08 metara koje je uraslo u korov i travu visine i preko 1 metra. Ostali deo parcele se obrađuje i na njemu su zasađene poljoprivredne kulture. Tužilac je saslušan u svojstvu stranke i naveo da je na parceli bilo zasada topola kao i stabala voćaka koje su prilikom izvođenja radova na regulaciji reke isečena ili iščupana od mašina kojima su radovi izvođeni. U to vreme tužilac nije bio kući jer se nalazio na privremenom radu u inostranstvu tako da nije dao nikakvu saglasnost da se voće i topole poseku. Ne seća se tačno koliko stabala voćnjaka je bilo a izjasnio se da je bilo 6, 7 stabala oraha. U svom iskazu na ročištu 10.11.2016. godine tužilac je naveo da je za posečena stabla saznao 2005. godine u letnjem periodu kada je boravio u Preševu za vreme godišnjeg odmora. Prilikom ovog saslušanja tužilac je ponovo naveo da ne može da se izjasni koliko stabala oraha je bilo 5, 4 ili 3. Stabla je posadio njegov otac tako da ne zna ni starost stabala u vreme seče. Nije podnosio zahtev tuženom za nadoknadu štete. Svedok koji je u vreme izvođenja radova na regulaciji toka reke bio direktor Fonda za komunalne i građevinske poslove je potvrdio da je Opština Preševo investitor tih radova koji su završeni krajem 2006. godine. Lice koje je po pozivu direktora izlazilo na lice mesta i zapisnički vršio procenu šteta od posečenih stabala, za tužiočevu parcelu je naveo da se nalazi nizvodno od parcela ostalih vlasnika, te da na parcelu tužioca nije izlazio kako bi utvrdio da li je bilo posečenih stabala. Veštaci poljoprivredne struke su u svom usaglašenom nalazu procenili vrednost troškova potrebnih da se nasipani deo tužiočeve parcele u površini od 910m² privede nameni poljoprivredne proizvodnje i opredelili ga na 72.800,00 dinara. Veštačenjem od strane Gradskog zavoda za veštačenje Beograd procenjena je šteta u vidu vrednosti biljnih kultura i to 15 šljiva, 6 oraha, 8 jabuka i 6 krušaka na iznos od 550.775,00 dinara kao i visina izmakle dobiti zbog posečenih stabala na iznos od 575.370,00 dinara pa je utvrđen ukupan iznos od 1.126.145,00 dinara. U nalazu je konstatovano da je veštačenje obavljeno bez relevantnih podataka o starosti, razvijenosti i primeni agrotehničkih mera. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za iznos od ukupno 1.108.020,00 dinara, dok je preko ovog iznosa odbio tužbeni zahtev. Drugostepeni sud je posle održane rasprave tužiocu dosudio na ime naknade štete zbog obaranja i trajnog uništenja tri stabla oraha iznos od 346.500,00 dinara i troškove na ime naknade štete u vidu revitalizacije zemljišta iznos od 72.800,00 dinara, a odbio za preostali iznos, zaključujući da je tužilac bio u obavezi da dokaže da je tuženi zaista iskopao i uništio stabla voća koja je imao na svojoj parceli kao i broj, vrstu i starost uništenog voća. S obzirom da tužilac nije ponudio dokaze na ove činjenice, kao i da su veštaci dali nalaz bez podataka o broju i vrsti voćnih stabala i na osnovu izjave tužioca o broju i vrsti uništenih stabala, drugostepeni sud je ocenio da tužilac nije pružio dovoljno dokaza i da su se na navedenoj kat. parceli nalazila i druga stabla voćaka i veći broj stabala oraha zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužioca u tom delu odlučujući pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP. Stanovište drugostepenog suda je pravilno. Prema članu 231. ZPP stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarenje prava. Tužilac koji je tvrdio da mu je tuženi pričinio štetu je bio u obavezi da dokaže broj i vrstu voćnih stabala koje je posedovao na spornoj parceli, a koje je tuženi posekao. Imajući u vidu da je tužilac tokom prvog saslušanja naveo da je oraha bilo 6-7, a tokom narednog saslušanja da ih je bilo 5, 4 ili 3, da veštaci su sačinili nalaz i mišljenje prema iskazu tužioca, kao i da tužilac osim ''sećanja'' koliko je bilo stabala oraha na navedenoj parceli nije pružio pouzdane dokaze, to je drugostepeni sud, na osnovu člana 232. ZPP prihvatio iskaz tužioca da se radi o tri oraha, odnosno pravilno je odbio ovakav zahtev tužioca jer on nije dokazao da su zasadi šljiva, krušaka i jabuka zaista i postojali. Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci. Preinačena je odluka o troškovima postupka, jer tužiocu pripada naknada srazmerno uspehu u parnici na osnovu čl. 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP i to za sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara, zastupanje od strane advokata na 21 održanom ročištu u iznosu od po 7.500,00 dinara, zastupanje na 20 neodržanih ročišta u iznosu od po 3.750,00 dinara, sastav revizije u iznosu od 22.500,00 dinara, takse na tužbu i presudu 54.795,00 dinara, sve odmereno prema važećoj AT i TT i troškovi na ime veštačenja 19.160,00 dinara.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić