Protiv drugostepene presude, reviziju su blagovremeno izjavili tuženi DD, ĐĐ, EE i ZZ, zbog bitne povrede odredaba prničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Budući da je revizija tuženih dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu na raspravi pred drugostepenim sudom.

Prema činjeničnom stanju koje je u drugostepenoj presudi pravilno utvrđeno, dana 15.07.2002. godine zaključen je Ugovor o građenju stambene zgrade između tuženih u ovoj parnici, koje je zastupao II, kao naručilaca radova i DOO „Domus“ Novi Sad, koga je zastupao direktor JJ, kao izvođača radova,čiji je predmet izgradnje stambeno- poslovni objekat u Novom Sadu. Ugovorom je predviđeno da su naručioci radova vlasnici i investitori cele zgrade u izgradnji, te da je izvođač radova u obavezi da zgradu izgradi svojim radom i materijalom a naručioci prenose izvođaču radova sve stanove, lokale i garaže u zgradi u svojinu, osim 645 m2 stambeno-poslovnog prostora, koji će aneksom ugovora biti raspodeljen naručiocima radova, kao i da izvođač radova može slobodno raspolagati stanovima, lokalima i garažama koje je dobio u svojinu. Zastupnik preduzeća izvođača radova JJ je dana 17.12.2002. godine dao zastupniku naručilaca radova II punomoćje prema kome može u ime i za račun JJ da zastupa DOO „Domus“ Novi Sad u postupku izgradnje stambeno-poslovne zgrade na parceli ... KO ... i između ostalog da zaključuje kupoprodajne ugovore za prodaju stambenih jedinica u stambeno-poslovnoj zgradi. Ovo punomoćje je overeno kod suda 30.12.2002. godine. Tužilji i njenom suprugu su u oktobru 2002. godine u Agenciji za nekretnine „KK“ ponudili kupovinu stana u predmetnoj zgradi u izgradnji, za koju su tada bili iskopani samo temelji. Tužilji je II predstavljen kao prodavac stana i zastupnik ostalih prodavaca. Tuženi su II dali punomoćje da ih zastupa u poslovima povodom izgradnje predmetne zgrade i uložili su svoje nekretnine u izgradnju, uz dogovor da nakon izgradnje dobiju stanove u toj zgradi. Punomoćnik II bio je ovlašćen i da zaključuje kupoprodajne ugovore za prodaju stambenih jedinica u novosagrađenoj zgradi. Punomoćje je overeno u sudu 20.02.2002. godine. U Agenciji „KK“ ugovorena je kupoprodajna cena za tužiljin stan u iznosu od 27.500 evra. Dana 15.10.2002. godine zaključen je Ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji između tuženih u ovoj parnici, koje zastupa II, kao prodavaca i tužilje kao kupca, kojim je ugovoreno da kupac kupuje dvosoban stan u izgradnji površine oko 37,74 m2 u predmetnom stambeno-poslovnom objektu na parceli ... KO ... po kupoprodajnoj ceni od 1.525.000,00 dinara i da se prodavci obavezuju da kupcu predaju navedeni stan u državinu najkasnije do 31.07.2003. godine, s tim što će kupoprodajna cena biti isplaćena u ratama i to na dan potpisivanja i overe ugovora će biti predat iznos od 1.067.500,00 dinara, a zatim do 27.12.2002. godine dinarska protivvrednost iznosa od 3.000 evra, do 10.04.2003. godine dinarska protivvrednost 3.500 evra i na dan predaje ključeva stana dinarska protivvrednost iznosa od 1.000 evra. Prodavci su potpisom na ugovor potvrdili da su od kupca primili iznos od 1.067.500,00 dinara. Ugovor su potpisali II kao punomoćnik svih prodavaca osim LL, LL i AA u svojstvu kupca, a ugovor je overen u sudu 15.10.2002. godine. Tuženi nisu lično primali novac na ime kupoprodajnih rata od tužilje, već je u njihovo ime novac primao njihov punomoćnik II. Dana 15.10.2002. godine zakonski zastupnik Agencije za nekretnine „KK“ LJLJ popisala je priznanicu da je od ovde tužilje primila 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime provizije za posredovanje u kupovini stana, u ime i za račun prodavaca. Zakonski zastupnik Agencije za nekretnine „MM“ NN je 15.10.2002. godine potpisao potvrdu da je ovde tužilja tog dana u svojstvu kupca u Agenciji za promet nepokretnosti izvršila isplatu prvog dela ugovorene kupoprodajne cene u iznosu od 20.500 evra, da je ovaj iznos primio NN na ime svojih usluga i u ime i za račun prodavaca, a bili su prisutni prilikom predaje ovog iznosa takođe i II i JJ. Dana 15.10.2002. godine NN, LL, II i JJ su potpisali potvrdu da su tog dana II u svoje ime i u ime ostalih suvlasnika i LL kao prodavci, u prostorijama Agencije za nekretnine „MM“ primili od NN iznos prvog dela ugovorene kupoprodajne cene od 17.500 evra, koji je kod NN položila kupac, ovde tužilja, pre overe ugovora o kupoprodaji, i da su navedena sredstva predali JJ. NN i ovde tužilja su 09.01.2003. godine potpisali potvrdu da je kupac u Agenciji za nekretnine „MM“ izvršila isplatu drugog dela ugovorene kupoprodajne cene u iznosu od 3.000 evra, a zatim 24.04.2003. godine između istih lica potpisana je potvrda o isplati trećeg dela ugovorene kupoprodajne cene u iznosu od 2.500 evra. Predmetna zgrada nije bila završena u ugovorenom roku, II i tuženi GG su u toku 2003. godine tužilju obavestili da zbog promene projekta zgrade stan koji je kupila više ne postoji i ponudili joj drugi stan usmeno, ali je tužilja saznala da u tom stanu već neko stanuje. Tužilja nakon toga više nije mogla da uspostavi kontakt sa II, pa je od JJ kao zastupnika izvođača radova dobila ponudu da umesto ugovorenog stana dobije manji stan i lokal na drugoj lokaciji, na šta je tužilja pristala. Dana 30.03.2005. godine zaključen je Ugovor o kupoprodaji nekretnine između JJ kao prodavca i tužilje kao kupca, kojim je navedeno da kupac kupuje lokal u izgradnji površine 13.85 m2 u listu nepokretnosti ... KO ..., po kupoprodajnoj ceni od 6.925 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa rokom izgradnje objekta 30.09.2005. godine. Na dan potpisivanja i overe ugovora isplaćen je deo cene u iznosu od 4.225 evra u dinarskoj protivvrednosti, a ugovor je overen pred sudom istog dana. Aneksom ugovora o kupoprodaji od 31.03.2005. godine, zaključenim između istih lica, konstatovano je da je kupac isplatio preostali deo kupoprodajne cene za lokal u iznosu od 2.700 evra u dinarskoj protivvrednosti i da su ovim putem ugovorne strane regulisale obaveze kupca iz Ugovora o kupoprodaji od 15.10.2002. godine, i da kupac kupuje garsonjeru površine 28,89 m2 i lokal iz ugovora od 30.03.2005. godine uz doplatu, umesto dvosobnog stana iz ranijeg ugovora, te da se Ugovor o kupoprodaji od 15.10.2002. godine neće poništavati sve dok se kupac ne useli u navedenu garsonjeru. Tužilji nisu predati u državinu stanovi koji su bili predmet ugovora iz 2002. i 2005. godine, kao ni lokal. Dana 04.06.2007. godine zaključen je Ugovor o zajedničkoj gradnji između tuženih u ovoj parnici, II i LL, kao investitora, DOO „Domus“ zakonskog zastupnika JJ kao izvođača radova i DOO „NJNJ“ iz .. kao garanta, povodom izgradnje stambeno-poslovnog objekta na parceli ... KO ... Ovaj ugovor je overen kod suda 08.06.2007. godine, ali tužilji nije predata u državinu nijedna nekretnina ni po ovom ugovoru. Stanove u predmetnoj zgradi dobili su tuženi BB, GG, VV i LL, a pre podnošenja tužbe u ovoj parnici tužilja se dopisima od 22.09.2010. godine obratila svim tuženim izjavom da raskida Ugovor o kupoprodaji stana od 15.10.2002. godine, jer joj stan nije predat u državinu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada su revidenti obavezani da tužilji solidarno isplate iznos od 27.500 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom.

Prema članu 125. stav 1. ZOO, kada ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni obaveze u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Stavom drugim je propisano da poverilac može održati ugovor na snazi ako po isteku roka bez odlaganja obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Prema stavu trećem ovog člana, kada je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može izjaviti da raskida ugovor. Članom 132. stav 2. tog zakona propisano je da ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Stavom 5. ovog člana je propisano da strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.

Ugovorom o kupoprodaji od 15.10.2002. godine bilo je predviđeno da će tužilji kao kupcu stan biti predat u državinu najkasnije do 31.07.2003. godine, koji rok je bio bitan sastojak ugovora u smislu citiranog člana 125. ZOO. Kako tuženi nisu ispunili svoju ugovornu obavezu u roku, tužilja je nastavila pregovore i dana 30.03.2005. godine zaključila sa JJ ugovor o kupoprodaji nekretnine prema kome se prethodni ugovor neće poništavati dok se tužilja ne useli u garsonjeru, na koji način je tužilja održala na snazi raniji ugovor u smislu člana 125. stav 2. ZOO, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. S obzirom da tužilji nijedna nekretnina nije predata u državinu, tužilja je ugovor raskinula dopisima od 22.09.2010. godine, u smislu člana 125. stav 3. ZOO. Tužilja je iznos kupoprodajne cene od 27.500 evra u ratama plaćala punomoćniku tuženih II, koji je između ostalog bio ovlašćen i za prijem kupoprodajne cene. Ovaj punomoćnik postupao je prema punomoćju u ime i za račun tuženih i kada je primljeni novac prosledio JJ kao zakonskom zastupniku izvođača radova na predmetnoj zgradi. S obzirom da je tužilja izvršila svoju ugovornu obavezu i isplatila kupoprodajnu cenu, a revidenti nisu izvršili ugovornu obavezu i tužilji predali u državinu stan koji je bio predmet ugovora, niti drugu nekretninu po drugom ugovoru, to tužilja raskidom ugovora ima pravo na povraćaj date kupoprodajne cene sa pripadajućom kamatom, u smislu citiranih odredaba člana 132. st. 2. i 5. ZOO.

Nisu od značaja za drugačije presuđenje revizijski navodi da tuženi nikada od tužilje nisu primili kupoprodajnu cenu, jer je utvrđeno da je kupoprodajnu cenu primio njihov ovlašćeni punomoćnik, koji je postupao u ime i za račun tuženih i prilikom predaje novca izvođaču radova na predmetnoj zgradi. Predmetni ugovor o kupoprodaji raskinut je jednostranom izjavom volje tužilje zbog neizvršenja. Suprotno revizijskim navodima, nije od značaja to što u ovoj parnici nije tužen i prodavac LL i zakonski naslednici prodavca OO, jer su svi prodavci iz Ugovora o kupoprodaji od 15.10.2002. godine solidarno odgovorni za povraćaj novčanog iznosa koji je tužilja dala ispunjavajući ugovornu obavezu, a prema članu 414. stav 1. ZOO svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena. Iz navedene odredbe proizilazi, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, da tužilja u ovoj parnici nije morala podneti tužbu protiv svih prodavaca iz Ugovora o kupoprodaji od 15.10.2002. godine. Zato se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić