.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 781/2021
06.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Jovana Dobrijević, advokat iz ..., protiv tuženih maloletnog BB i maloletne VV iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka GG iz ..., koju zastupa punomoćnik Ivana Perović Semenović, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 356/20 od 17.09.2020. godine, u sednici održanoj 06.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 356/20 od 17.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 469/17 od 13.03.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta BB plaća mesečno iznos od 35.000,00 dinara, a na ime izdržavanja maloletne VV iznos od 28.000,00 dinara ukupno 63.000,00 dinara svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec počev od 15.03.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi uplatom ne tekući račun zakonske zastupnice maloletnih tuženih označen u tom stavu izreke, čime je izmenjena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 576/15 od 09.12.2015. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 299/16 od 26.05.2016. godine u delu koji se odnosi na obavezu izdržavanja maloletne dece od strane oca. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se umanji njegova obaveza da doprinosi izdržavanju tuženih i to ispod dosuđenog iznosa od 35.000,00 dinara mesečno za maloletnog BB i 28.000,00 dinara mesečno za maloletnu VV pa do traženog iznosa od po 17.500,00 dinara za svako dete, ukupno 35.000,00 dinara počev od 15.03.2017. godine do dana podnošenja tužbe. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je tužba povučena u delu kojim je traženo da se izmeni presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 576/15 od 09.12.2015. godine i maloletna deca povere ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se tužena obaveže da na ime svog dela doprinosi izdržavanju maloletne dece plaćanjem mesečnog iznosa od 50% svojih redovnih mesečnih primanja i da se uredi model viđanja maloletne dece sa majkom. Stavom četvrtim izreke odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere kojom je traženo da se tužilac obaveže da doprinosi izdržavanju maloletne dece mesečno iznosom od po 15.000,00 dinara, ukupno 30.000,00 dinara počev od 15.03.2017. godine kao dana podnošenja tužbe. Stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 356/20 od 17.09.2020. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je tužilac obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog BB plaća mesečno iznos od 30.000,00 dinara, a na ime izdržavanja maloletne VV iznos od 24.000,00 dinara što ukupno iznosi 54.000,00 dinara i to svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec počev od 15.03.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi uplatom na tekući račun zakonske zastupnice označen u tom stavu izreke, čime se menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 576/15 od 09.12.2015. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 299/16 od 26.05.2016. godine u delu koji se odnosi na obavezu izdržavanja maloletne dece od strane oca, tužioca, dok se za iznos od 5.000,00 dinara na ime izdržavanja maloletnog BB i za iznos od 4.000,00 dinara na ime izdržavanja maloletne VV zahtev odbija kao neosnovan. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se umanji njegova obaveza da doprinosi izdržavanju maloletne dece ispod dosuđenih iznosa, a do traženog iznosa od po 17.500,00 dinara, odnosno za ukupan iznos od 35.000,00 dinara počev od 15.03.2017. godine kao dana podnošenja tužbe, kao neosnovan. Stavom trećim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu petom izreke. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešeno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženih.
Podneskom od 21.03.2022. godine, koji je dostavljen prvostepenom sudu i podneskom od 29.03.2022. godine, koji je dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu, zakonska zastupnica maloletnih tuženih je obavestila sud da na osnovu člana 419. u vezi sa članom 369. stav 2. ZPP povlači reviziju izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 356/20 od 17.09.2020. godine.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženih nije dozvoljena.
Prema članu 410. stav 2. tačka 3. ZPP revizija je nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju.
Kako je u konkretnom slučaju revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 356/20 od 17.09.2020. godine povučena, to je revizija nedozvoljena na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci rešenja.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
