U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Vuksanović, advokat iz ..., protiv tuženog OTP Banka Srbija AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, vrednost predmeta spora 19.716,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 468/20 od 03.08.2021. godine, u sednici od 31.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

PREINAČAVAJU SE presude Višeg suda u Nišu Gž 468/20 od 03.08.2021. godine i Osnovnog suda u Nišu P 4569/19 od 06.11.2019. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je odredba člana 2. tačka 1. Ugovora o dugoročnom stambenom kreditu za profesionalna vojna lica br. .. od 30.06.2015. godine, koja glasi: „Administrativni troškovi banke (jednokratna naknada za obradu kredita), 0,5% od iznosa kredita plativa na dan puštanja kredita u tečaj, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja“, apsolutno ništava te da ne proizvodi pravno dejstvo, da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati novčani iznos od 19.716,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.12.2015. godine pa do isplate, kao i zahtev tužioca da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 50.323,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4569/19 od 06.11.2019. godine, utvrđeno je da je odredba člana 2. tačka 1. Ugovora o dugoročnom stambenom kreditu za profesionalna vojna lica br. .. od 30.06.2015. godine, apsolutno ništava. Stavom drugim, obavezan je tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 19.716,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.12.2015. godine pa do isplate, dok je zahtev za kamatu na iznos od 19.716,00 dinara za period od 28.12.2015. godine do 29.12.2015. godine odbijen kao neosnovan. Stavom trećim, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 18.878,00 dinara. Stavom četvrtim, odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 468/20 od 03.08.2021. godine, odbijena je žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca i pravnog prethodnika tužene banke, zaključen je ugovor o dugoročnom stambenom kreditu za profesionalna vojna lica br. .. od 30.06.2015. godine, na osnovu koga je tužiocu, kao korisniku kredita odobren kredit u iznosu od 32.400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj, sa rokom otplate od 264 meseci. Članom 2. tačka 1. ugovora, obavezuje se tužilac da plati tuženoj jednokratnu naknadu za obradu zahteva od 0,5% od iznosa kredita, na dan puštanja kredita u tečaj u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Tuženi je naplatio od tužioca 28.12.2015. godine iznos od 19.716,00 dinara na ime troškova obrade kredita. Iz Ponude za zaključenje ugovora utvrđeno je da je pod tačkom 3.2 prikazana visina efektivne kamatne stope i ukupan iznos koji korisnik treba da plati tokom perioda otplate kredita, dok je pod tačkom 3. tačka 3. navedena vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika usluga između ostalog i administrativni trošak u visini od 0,5% odnosno 162 evra. U Obaveznim elementima ugovora od 28.12.2015. godine, dati su podaci o ugovaračima, naveden je opis glavnih karakteristika kreditnog proizvoda, a pod tačkom 3.3 prikazana visina efektivne kamatne stope i ukupan iznos koji korisnik treba da plati tokom perioda otplate kredita, a pod tačkom 3.5 prikazana je vrsta i visina svih naknada i troškova, pa između ostalog naveden je i administrativni trošak u visini od 0,5% odnosno 162 evra.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je usvojen primenom članova 12, 15, 103, 105, 210, 214. i 1065. ZOO jer tuženi nije obrazložio od čega se tačno sastoje troškovi obrade kredita, ni kako je došao do tog novčanog iznosa, niti je opredelio strukturu troškova.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište nižestepenih sudova je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 103. stavu 1. ZOO ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo, a na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 109. stav 1. istog zakona.

Prema odredbi člana 1065. ZOO ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Prema članu 1066. stavu 1. ZOO ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi, a prema stavu 2. ugovorom o kreditu utvrđuje se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita.

Pravo banke da obračunava troškove i naknade bankarskih usluga zaključenog Ugovora o kreditu proizlazi iz člana 43. Zakona o bankama kojim je predviđena mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Ovo pravo banke je regulisano i podzakonskim aktima i to Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrasca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“ broj 65/11), koja je doneta na osnovu odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br. 36/11), koji se primenjuje od 05.12.2011. godine, pa tako i u konkretnom slučaju jer je predmetni ugovor o kreditu zaključen 30.06.2015. godine.

Prema tome, banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga nastalih u vezi sa realizacijom kredita, ali je takva odredba ugovora pravno valjana pod uslovom da je banka u predugovornoj fazi informisala korisnika kredita o vrsti i visini svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi, periode u kojima će se menjati i način izmene, što je propisano u članu 17. stavu 4. tački 10) Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi zasnovano je na jednom od osnovnih načela zaštite korisnika (pravo korisnika na informisanje) i obuhvata dužnost banke da korisniku pruži informacije i odgovorajuća obaveštenja o uslovima koji se odnose na ugovor o kreditu za koji je pokazao interesovanje, na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu (članovi 5. tačka 3) i 17. stav 1. navedenog zakona).

Saglasno ovim zakonskim odredbama u navedenoj Odluci Narodne banke Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 65/11) bliže su utvrđeni izgled i sadržina obrasca na kojima se ponuda uručuje korisniku, pa je banka dužna da korisniku kredita pre zaključenja ugovora uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu (obrazac 1B-osnovni podaci o kreditu) koji u tački 3. obuhvata troškove kredita, a u tački 3.3. visinu i vrstu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita (očekivani troškovi u dinarima iskazuju se u apsolutnom iznosu). Prema navedenoj Odluci banka je dužna da korisniku kredita uruči i pregled obaveznih elemenata sačinjen na obrascu 1B – OE kredita koji u tački 3. obuhvata troškove kredita, a u tački 3.5. visinu i vrstu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita (očekivani troškovi u dinarima iskazuju se u apsolutnom iznosu).

U konkretnom slučaju među parničnim strankama nije bila sporna činjenica da je tuženi dostavio tužiocu ponudu (Obrazac 1-B – obavezni elementi ugovora) povodom zaključenja predmetnog ugovora. U navedenoj ponudi je utvrđena visina jednokratne naknade za obradu zahteva. Ovim dokumentom čija sadržina je inkorporisana u predmetni ugovor o kreditu, tužiocu je jasno predočena naknada za obradu zahteva. Stoga, činjenica sa stanovišta informisanosti tužioca o predmetnoj obavezi nije ni bila sporna. Kako je tužilac sa sadržinom navedene ponude obavešten o vrsti i visini naknada koji padaju na njegov teret, to banka nije bila u obavezi da dokazuje strukturu, niti stvarne troškove naknade, niti je takva ugovorna odredba neodređena u smislu članova 8. i 19. stav 1. tačka 12. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Iskazivanje ove naknade za bankarsku uslugu (obrada kreditnog zahteva i puštanje kredita u korišćenje) zadovoljava uslov određenosti ugovorne obaveze i u smislu člana 50. ZOO (vrsta i visina/fiksna ili promenljiva). U situaciji kada je trošak obrade kredita bio iskazan kroz efektivnu kamatnu stopu i sadržan u ponudi banke, na koju je korisnik kredita pristao, taj trošak je od korisnika kredita naplaćen na zakonom dozvoljen način. Iz navedenog sledi zaključak da je tužilac svojevoljno pristao na tako ugovorene uslove. Tužilac je imao mogućnost da odustane od zaključenog ugovora o kreditu, u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, u skladu sa odredbom člana 12. stav 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kako to nije učinio i kako je bio upoznat sa vrstom i visinom svih troškova koji padaju na njegov teret na osnovu zaključenog ugovora o kreditu, sledi da je banka u svemu zakonito postupila. U skladu sa iznetim, navedena odredba ugovora o kreditu kojim je predviđena naknada za trošak obrade kredita nije ništava.

S obzirom da pobijana ugovorna odredba nije ništava, to tužilac neosnovano potražuje naplaćeni novčani iznos sa zateznom zakonskom kamatom na osnovu članova 210. i 214. ZOO.

Kako je tuženi uspeo u postupku po reviziji, to mu na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu i to na ime sastava jednog obrazloženog podneska u iznosu od 6.000,00 dinara, za zastupanje na jednom održanom ročištu u iznosu od 7.500,00 dinara, za sastav žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara i reviziju u iznosu od 18.000,00 dinara, prema važećoj AT u vreme preduzimanja parničnih radnji, kao i na ime sudskih taksi na žalbu i drugostepenu odluku po 2.689,00 dinara, na reviziju 5.378,00 dinara i odluku po reviziji 8.067,00 dinara sve prema važećoj TT.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić